Kada je Stephen King razmišljao o tome šta bi mogla da bude tema njegove nove, osamnaeste po redu, knjige, osmislio je nešto što će godinama okupirati maštu dece, ali i odraslih... Stvorio je stravičan profil jednog od najpoznatijih horor likova u književnosti.
Stvorio je Pennywisea!
Poveo se idejom da ovo strašno stvorenje upakuje u lik onoga koga se većina dece plaši, ali, ujedno, i žarko žele da ga vide - dobrog, starog klovna. Osim što je bio sve, samo ne zabavan lik pun otrcanih fora kojima zasmejava neke naivne posmatrače ili pijan tetura na dečijim zabavama, ovaj klovn je bio i ostao najstrašniji klovn svih vremena.
Njegova burna prošlost datira od vremena pre Velikog Praska, a dimenzija iz koje je stigao na Zemlju, poznata je kao Macroverse. Kada se zatekao u nepoznatom okruženju, zaštitio se ulaskom u hibernaciju dok nije našao
način na koji je mogao da preživi. Probudio se krajem 1715.god. da bi pronašao ljudske žrtve koje će utoliti njegov jeziv apetit. Prvi zapisi o Pennywiseu uključuju nestanak 300 doseljenika u Derryju, nakon čega se vratio u stanje sna, te se budio na svakih 27 do 30 godina i ponavljao isti ritual lova i hranjenja. Pennywise nema pol i njegova forma je takva da ljudski mozak ne može da je shvati. Ono što Pennyja čini strašnim je ono što nas straši u nama samima. On je projekcija svih naših strahova i loših snova, pa je, što je i logično, odabrao decu kao svoje žrtve, jer deca imaju živopisnu maštu i teške noćne more, a uz to su i nemoćna da se odbrane od ovog predatora.
Osim što je uzeo lik klovna, da bi im se lakše približio, ovaj entitet je već na samom početku pokazao da nije sa ovog sveta, da sem humanoidnog izgleda ne poseduje ni jednu jedinu ljudsku osobinu. On je u stanju da menja izgled, da se podmuklo provlači kroz neverovate prostore, da se stanjuje, smanjuje, širi, izdužuje, da raste i proždire decu u najodvratnijim mogućim situacijama.
Nikad nije razjašnjeno da li je gradić Darry postao mesto zla, prolivene krvi, terora i straha zbog toga što se ovo vanzemaljsko biće tu slučajno naselilo, ili je ono namerno odabralo ovo mesto zbog nečega trulog u njemu, zbog problematičnih porodica, nasilja, zlostavljanja i pokvarenosti svih oblika. Takođe, pretpostavlja se da je Pennywise odabrao da jede decu najviše zbog toga što deca najdublje proživljavaju strah, a strah mesu daje poseban ukus, neophodan za preživljavanje ovog prastarog bića... Zbog toga se toliko trudi da ih plaši i muči strašnim vizijama i košmarima.
Ono što je najgore u svemu je činjenica da klovn u tome neopisivo uživa i da neprestano, čistom stravom, obogaćuje proces koji ga izvlači na površinu, nakon hibernacije. Na ruku mu ide to što ne mora da poštuje zakone fizike, što može da zaposedne bilo koji oblik, sačinjen od raznovrsnih materija i u različitoj sredini, i nije mu potreban vazduh da bi živeo. Može da stvara iluzije iza kojih se kriju njegove zlokobne namere, može da postane nevidljiv, da kontroliše umove svojih žrtava, da komunicira putem telepatije, a poseduje i neverovatnu moć telekineze. On je naizgled neranjiv i neuništiv, ali postoji nešto što može da ga otera natrag u san - hrabrost i iskreno prijateljstvo koje žrtve gaje između sebe.
Pennywise je, osim izgleda, menjao i imena i mesta koja je posećivao. Zvali su ga Consumption, The Eater of Worlds i Robert “Bob” Grey i sretali su ga mnogi junaci u drugim romanima Stephena Kinga.
Nakon što je napisao knjigu "It", pisac je doživeo dugu blokadu kao nikada pre i nakon toga. Možemo biti zahvalni što je njegova mašta smestila jedno ovakvo biće na stranice knjige koja je dva puta uspešno ekranizovana.
U mini - seriji iz 1990. godine Pennywaisa je glumio fantastični Tim Curry, a na velikom platnu život mu je udahnuo mladi Bill Skarsgård, 2017. god.
I nije se obrukao!
Clementine Kruczynski 18. 02. 2019.