"HUNGRY HEARTS" (2014)
Koliko zapravo poznajemo našeg partnera? Da li smo na samom početku veze dovoljno upućeni u njegove sklonosti, navike, njegova uverenja? Da li uopšte imamo šansu da na vreme razmislimo o tome hoćemo li se moći nositi sa nekim ko je drugačiji od nas? Želimo li razmišljati o tome dok srce treperi od zaljubljenosti i zaslepljuje nam razum? Da li je ljubav dovoljna? Dovoljna da vas spasi kad kola krenu niz brdo, a vi ste jedini putnik u njima?
Film koji ću vam pokušati približiti na neki način je upravo priča o tome. Ali,ne samo o tome. Ne zelim otkriti kako su se naši glavni likovi upoznali, jer bih tako umanjila vaše iznenađenje onim čemu ćete prisustvovati. Ipak, moram napisati da ta situacija sa početka filma na neki bolestan način pokazuje da će se buduća veza završiti kao potpuno sranje, uz veliku dozu gadjenja i nagona za povraćanjem. Bar meni.
Jude (Adam Driver) ulazi u vezu sa ćutljivom, tajanstvenom, nežnom italijankom Minom, koja je na privremenom radu u New Yorku. Malo toga saznajemo o njima, kakvi su bili pre tog susreta, osim da je Jude arhitekta, a da Mina radi za ambasadu. U prvih pola sata filma, njihova ljubavna priča podseća na bajku, ali kratkotrajnu, jer Mina dobija premeštaj i Jude se suočava sa strahom da će je
izgubiti. Pokušava da je nagovori da ostane, što se njoj baš i ne dopada, pogotovo zato što je na nju prebačena odgovornost za nastavak te veze, jer Judeu ne pada na pamet da pođe sa njom, jer smatra da je njegov posao sigurniji i da je dovoljan za njihov zajednički život. Tokom seksa Jude nepromišljeno i uprkos tome što ga Mina moli da to ne radi -ejakulira u nju i time pokreće događaje koji će se oboma razlupati o glavu. Jude je napravio veliku grešku u pokušaju da zarobi Mininu ljubav, da je na neki način prisili da ostane s njim. Naravno, Mina ostaje u drugom stanju i oboje odlučuju da se venčaju i da se posvete svojoj maloj porodici.
Vrlo brzo, film prelazi polako u jednu fazu kada shvatite da tu nešto nije u redu. Minina trudnoća ne razvija se kako treba i lekarska preporuka da se pojača njena ishrana, dovodi do njenog,s ve većeg nezadovoljstva, koje je polako, ali sigurno, gura u svet gde je hrana nešto što je loše i što će ona pokušati da izbegne
na razne načine. Još na početku, kad vidite Minu prvi put, uviđate da je ekstremno mršava, ali i ne slutite da je ta mršavost rezultat poremećaja koji tek kasnije dolazi u prvi plan. Jedna scena sa svadbe kada Judeova majka sa kojom on ima zategnut odnos, upita Minu za njenu porodicu, ukazuje na problematično detinjstvo. Njena majka je umrla kada je ona imala samo dve godine, a sa ocem skoro da i nema kontakt.
Ovo je jako važan momenat u filmu, jer jedino ako imate u vidu te "olakšavajuće" činjenice, moći ćete da razumete sve ono što sledi u životu ovo dvoje mladih ljudi kojima je sve novo i još ne mogu da se naviknu na činjenicu da će uskoro morati da brinu o detetu. Mina sve više pokazuje mračnu stranu svoje ličnosti, a
glumica koja je dočarala ovaj lik, Alba Rohrwacher, uspela je da vam se zgadi toliko da zaboravljate da medalja ima dve strane i da je lako osuđivati nečije ponašanje, a da pri tome nemate pojma šta zapravo pokreće jednu takvu ličnost. To što su i Jude i Mina osvešteni po pitanju ishrane i ne jedu namirnice
životinjskog porekla, nije razlog da ta njihova odluka postane mač koji će njihovom tek rođenom detetu visiti nad glavom. Iako je tokom trudnoće tvrdoglavo odbijala da bolje jede, svesno ugrožavajući razvoj deteta, Mina je i u činu samog porođaja ostajala pri svojim ubeđenjima da se lekarima ne sme verovati i gotovo da
je ubila dete u sebi. Dolazak kući, sa bebom, započinje novi ciklus u vezi sa Judeom koji je očaran detetom i potpuno se predaje ulozi oca i više nego ikad pokazuje pažnju svojoj ženi kojoj, očito, nije dobro. U početku, on se nada da je to
samo prolazna depresija, koja za posledicu ima to što Mina gotovo uopšte ne jede, pa se svim silama trudi da je podrži i usreći. Njena opsesivno-kompulsivna priroda pretvara je u manijaka koji počinje da kontroliše svaku namirnicu koju dete i Jude jedu. Muža stalno tera na pranje ruku, posle svakog dolaska spolja u stan, kojeg nije sa detetom napustila više od pola godine.
Jude se suočava sa posledicama takve vrste ponašanja koje postaje sve opasnije za dete koje se ne razvija. Pokušava da krišom hrani sina mesom, po preporuci lekara i upada u paranoju zajedno sa Minom. Ona svaki put otkrije da joj muž radi iza leđa i to je izluđuje. Njen poremećaj, ortoreksija, vodi je u dubine psihoze, u samoizolaciju koja je udaljava od stvarnosti. Samokažnjavanjem, ona kažnjava i svoje dete koje ne može da odgaja nikako drugačije od njenih ubedjenja koja su isključiva. Osećaj moći koji konačno ima nad samom sobom, čini je opasnom i sve
više je udaljava od muža koji ne ume da se nosi sa takvim egom i ritualima koje mu žena nameće. Ona ga stalno muči ubeđivanjem kako ona, kao majka, zna šta je najbolje za njeno dete i da je užasno to što je on prekinuo krug poverenja između njih dvoje. Očajan i isfrustriran i sve jasnije uviđajući da Mina ubija njihovo dete,
kao odmazdu za to što je ostala trudna kada to nije htela,on postaje čak i nasilan,
što je krajnji rezultat odvratne atmosfere u koju je gurnut i ne vidi izlaz. Uz sve to, Mina je ubeđena da je na svet donela indigo dete, jer joj je to rekla vidovnjaki nja koju je posetila dok je bila trudna. To kod nje budi fantaziju da njihov
sin ne sme da se odgaja na tradicionalan način i da mora da se zaštiti od uticaja ovog sveta koji je okrutani zagadjen. Nije dovoljno što je postojanje indigo dece predmet mnogih rasprava u današnjem društvu, već je potpuno suludo uopšte i pomišljati da imate indigo dete samo na osnovu nebuloza neke glupače.
Mnoga deca su problematična, imaju problem sa pažnjom, sa autoritetom, izuzetno su kreativna, mudra, zrelija od svojih vršnjaka, imaju brzu logiku, pa im niko ne pripisuje nadnaravne sposobnosti, niti ih tretira kao super-bića koja
su na višem stepenu razvoja od ostalih. Mina još uvek nije ni uspela da vidi kako se njena beba ponaša da bi pouzdano tvrdila da je pripadnik tzv. šeste rase,
"dete sunca" .To je ujedno i kontradiktorno, jer njeno znanje o tome, pokupljeno iz glupih knjiga iz kojih crpi mudrost, veoma je nepotpuno, a njeno dete ispašta.
Jedno je odlučiti hraniti se zdravo, ali pri tome ne smemo forsirati druge da žive onako kako mi mislimo da je ispravno. Tako se najlakše narušava veza i mentalno stanje zbog potisnutih emocija i opasnih fiksacija.
Jude je prisiljen potražiti pomoć, ali to još više zakomplikuje stvari koje su već otišle dođavola. Ovaj mali film neće vas ostaviti ravnodušnima, razmišljaćete o mnogim temama koje režiser nameće. Uhvatićete sebe kako mrzite tu napaćenu ženu, necete razumeti problem slomljenih ljudi koji pokušavaju kontrolisati svoje
frustracije kontrolom ishrane. Žalicete muža koji želi samo da spasi dete, pri tome zaboravljajući da treba da spasi i svoju ljubav koju je izneverio, kada je odluku o zasnivanju porodice doneo sam, možda nesvesno, a mozda i ne.
Neću odati kraj filma, pogledaćete sami pa ćete doneti svoj sud o tome.
Za kraj, zelim da pohvalim Adama Drivera koji je, kao i njegova partnerka u filmu, osvojio Zlatnog lava za ovu ulogu i to potpuno opravdano.
Iako je ovo film iz 2014.god. pogledajte ga, obavezno! Ja ću vam poručiti još i ovo:
"Ne jedite ništa i sigurno ćete umreti zdravi!"
nepoznat autor
Clementine Kruczynski, 04.03.2019.