2022. na festivalu stripa u Somboru, saznala sam da naš izuzetni strip-umetnik Stevan Subić, ("Tarzan", "Konan") počinje da radi strip sa Polom Dejnom - jednim od najboljih, najvećih i meni najdražih glumaca današnjice, i ostala sam - malo je reći - u šoku, jer nisam ni znala da Pol namerava da se okuša u devetoj umetnosti. Imala sam priliku da ga malo "propitam" o ovoj saradnji kada je govorio o svom radu, a potom smo ga "Helly Cherry" i ja predstavili u rubrici "Kako sam postao…" i saznali zbog čega je Stevan ovakav kakav je danas - umetnik o kom bruji svetska strip scena…
Polu je ovo prvi strip scenario, utemeljen na liku "Zagonetača" (Riddleru) kog je maestralno odglumio u filmu "Betmen" (2022.), režisera Meta Rivsa, a Stevanu je ovo prvi strip za ogromno američko tržište i najveću izdavačku kuću "DC" ("Black Label").
Paul je par godina ranije sa suprugom Zoe Kazan adaptirao scenario za njihov, od kritike i publike hvaljen i zaista sjajan režiserski prvenac - "Wildlife", tako da, uz silna, odlično napisana scenarija koja je u životu pročitao, može se reći da ima iskustva i na tom polju. I to se oseti čim uzmete strip u ruke. Odmah, od prve stranice.
Jednako kao što glumi, predano, sa toliko istančanim finesama u razvoju lika, da se pitate da li je uloga baš tako napisana, ili ju je Pol učinio takvom - on isto tako piše, sa samo njemu karakterističnom slojevitošću u kreiranju ličnosti njegovih protagonista, u naraciji, u dijalozima, u još boljim i još dubljim, sumanutim monolozima. Pol je jednostavno takav umetnik.
Iskustvo koje je godinama skupljao, glumeći u nekima od najlepših filmova ikada, u onima koji su već u prvim mesecima nakon premijere dobijali status kultnih remek-dela kinematografije, pomoglo mu je da, prvi put u njegovoj karijeri, jednog strip negativca - Edvarda Neštona (Nigmu) odigra sa neverovatnim rasponom na skali pokazanih emocija koje su se kretale od morbidne smirenosti i samokontrole, do agresivne mahnitosti kakvu je, recimo, pokazao Hoakin Finiks u filmu "Džoker".
Isto to je pretočio u strip koji je, za naše tržište, i to odmah nakon svetske premijere, i uz pomoć Stevana Subića, objavila "Čarobna knjiga". Svih 6 svesaka objedinjeno je u tvrdo ukoričeno luksuzno izdanje, fantastično uvezano, sa kolorom na kom je radio upravo naš Stevan, pokazujući nam koliko je širok i sveobuhvatan njegov umetnički duh.
I zaista, od strane do strane, nemoguće je odvojiti oči od Stevanovog masivnog, teškog, grubog crteža u sudaru sa tužnom, razornom ličnom pričom mladog, povučenog, plašljivog računovođe koji sasvim slučano otkriva korupciju u koju su upleteni neki od najistaknutijih dužnosnika Gotama, firme koje peru novac od preprodaje droge, uključujući i onu u kojoj i on radi, te sudstvo, tužilaštvo, pa i sam kandidat za gradonačelnika.
Posebno bih, kao ljubitelj pisane reči, istakla petu svesku "Projekat Prava promena" na kojoj je Stevan upisivao tekst na stranama koje su ujedno i deo Edvardovog dnevnika i planograma. U kombinaciji sa tekstom, oduševiće vas crteži koji prikazuju Edvardovo ubrzano pretvaranje iz knjiškog moljca u "zeleno", zastrašujuće ljudsko biće gladno pravde i osvete, razočarano u sistem, u ljude, u Betmena - idola u kog je polagao sve nade da je sposoban da promeni grad.
Crteži znalački prikazuju čoveka u paklu sopstvenih misli, u grču, u ludilu neprospavanih noći, čoveka koji je u sebi otkrio hrabrost, koji ne samo da želi da ukaže na potkupljenu, u kriminalu ogrezlu vrhušku Gotama, nego i na posledice događaja iz prošlosti kada je Tomas Vejn, kandidujući se za gradonačelnika, zataškao gadnu porodičnu aferu, obraćajući se za pomoć najgorem od najgorih krimi šefova u gotamskoj kanalizaciji.
A kako najbolje prikriti aferu? To znaju svi političari, evo, ne morate čak ni da idete dalje od vlastitog dvorišta - iskrsne gadna afera, oni razglase da zidaju bolnice, stadione, otvaraju poljski wc u nekom šipražju, svečano seku traku sa crvenom mašnom ispred autobuskog stajališta za jednu osobu ispred neke njive i istu takvu traku ispred lifta ponovo puštenog u pogon, igraju košarku sa balavanderima kojima lupaju banane, slikaju se sa zemljoradnicima, mlekarima, čobanima, da pokažu kako su oni ljudi iz naroda, skromni i skrušeni, nauče napamet najnepoznatija mesta sa geografske karte svoje napaćene zemlje, pa krenu da ih recituju, i tako dalje i tako groznije…
Tako se i Tomas Vejn slikao u sirotištu, sa dečicom, držeći govor o izgradnji drugačijeg Gotama, predstavljajući humanitarni fond "Preporod" za koji će fondacija "Vejn" izdvojiti milijardu dolara usmerenih u gradnju instituta, škola, univerziteta i korporacija koje bi toj deci sutra mogli pružiti obrazovanje i zaposlenje. Jedan od njih je shvatio model po kom se novac razvukao kroz mutne posliće, nakon Vejnovog ubistva, i taj jedan jedan je (anti)junak ove magične priče.
Sa koliko je umeća Stevan Subić ušao u ovaj projekat vidi se u načinu na koji prikazuje najtananije ekspresije lica malog, potom i usporenog, bezizražajnog odraslog Edvarda, te razgoropađenog Zagonetača. Crtež je, jednostavno, toliko živ, da dok čitate strip, možete u glavi da spojite Dejnovog filmskog Zagonetača, sa ovom, zapravo, uvodnom pričom u dešavanja u samom filmu, i da čujete u pozadini zvuk projektora koji, na bioskopskom platnu, pušta film koji zajedno, samo za vas, režiraju Pol i Stevan. Ja se iskreno nadam i priželjkujem da vidim film o Zagonetaču iz Polovog pera, sa rešenjima scena onako kako nam ih je, u stripu, dočarao Stevan.
Zapravo, Zagonetača je Met Rivs i napisao imajući Pola u mislima. Ulogu mu je namenio nakon što je pogledao biografski film "Love & Mercy" o osnivaču i lideru grupe "The Beach Boys" - Brajanu Vilsonu, sa Polom u glavnoj ulozi. Pol je u filmu izvanredno dočarao mentalne probleme legendarnog muzičara, pa se tako i savršeno kvalifikovao za ulogu duhovno i mentalno slomljenog Edvarda i onim što je nakon tog sloma postao.
U stripu je Edvardov slom prikazan kao rascep koji se od minijaturnog napuknuća, proširio celom dužinom i širinom njegovog, prošlošću namučenog bića.
Pol Dejno je poznat po svom perfekcionizmu i upravo je ta njegova osobina učinila da do nas stigne filmski i stripski Zagonetač sa dodatnim, jedinstveni narativom koji je morao dobiti još prostora.
Pol je u jednom intervjuu ispričao da je poslednje večeri snimanja filma razgovarao sa Rivsom o mogućoj, drugačijoj pozadinskoj priči Zagonetača, o kompleksnosti lika, prepričavajući mu neke zamišljene slike koje bi same pričale priču, na šta mu je Rivs rekao: "To bi trebalo da bude strip."
Pol je ispričao:
"Potajno sam mislio da bi to moglo biti strip, ali nisam o tome govorio nikome, osim možda svojoj ženi… I bukvalno sledećeg dana, ili Met ili naš producent, Dilan Klark, razgovarali su sa "DC"-jem o tome".
Pol je ušao u lik Zagonetača, razmišljajući o njemu kao o čoveku kojem su od rođenja podeljene loše karte. Kada konačno dočeka priliku da uradi nešto od svog života, on kreće dobrim putem, ali, kako u korumpiranom društvu pojedinci koji ukazuju na malverzacije lako završe u gladnim ustima krokodila ili zacementirani u temeljima zgrade u izgradnji, on je morao da ode u ilegalu odakle je na razne načine pokušavao da rasvetli kriminalne radnje, ukazujući policiji na ubistva i ucene. Kad shvati da je i policija potplaćena, i da su u prevare i zataškavanja uključeni svi viđeniji ljudi u Gotamu, njegov bes ga pretvara u osvetnika, ali ne onakvog kakav je Betmen, već osvetnika koji ne želi više da bude u mraku i koji pokreće pravu pobunu istomišljenika na ulicama grada, pretvarajući lični neuspeh u privatnom životu i karijeri u savršeno isplanirane terorističke napade.
Od zviždača i borca za pravdu, do teroriste - Pol je odlično nijansirao negativca koji se prvi put pojavio u stripu u oktobru 1948. godine, u svesci "Detecive Comics" br. 144. Kreirali su ga Bill Finger i Dik Spreng. Veseo mršavko u svetlo zelenom trikou od vrata do nožnih prstiju, sa isprintanim znakovima pitanja, koji se cereka, toliko je daleko od Dejnovog Zagonetača sa velikim, okruglim cvikama, kojih se nije mogao odreći ni kada je išao u svoje krvave pohode. Zelena zimska, borbena maska i nešto poput zagasito maslinaste verzije vijetnamke, te oruđe/oružje koje je izabrao da izvrši svoje prvo ubistvo, samo su ovaj lik učinili realnijim.
Strip "Zagonetač" verno prenosi emocije kroz koje prolazi njegov centralni lik i poruke koje nam prenosi. Sa divno iznijansiranim bojama i upečatljivim, uzbudljivim senkama, on je u rangu sa nekima (po meni) od najlepše nacrtanih dela devete umetnosti, na koje asocira, poput "Ludnice Arkam" - scenariste Granta Morisona i crtača Dejva Mekina i uznemirujućeg horor mini-serijala "30 dana noći" scenariste Stiva Najlsa i crtača Bena Templsmita.
Rad Stevana Subića na "Zagonetaču" slobodno se može nazvati prefinjenom umetnošću koja ide ruku pod ruku sa slikarstvom. Ovo je strip u kom se vidi kako izuzetna komunikacija crtača i scenariste može da produbi priču, obogati je obostranim iskustvom na različitim poljima umetnosti i čitaocu pruži doživljaj o kom će dugo, dugo govoriti.
TAKO SE KALIO ZAGONETAČ
4.439,55
5560,45
10.000
6.085
3.915
10.000
3.349
549
4.950
1.152
10.000
10.000
10.000
10.000
Edvard je gledao u brojeve koji su mu vrištali u lice, jednako glasno i strašno kao glasovi koji su dopirali iz boksova i kancelarija firme u kojoj je ostavljao svoje najbolje godine, dolazeći na posao svakog jebenog dana. Nevidljiv, pognut, ćutljiv, neugledan, mali knjiški moljac. Račundžija. Nakaza. Štreberčina. Neko koga niko ne želi u svojoj blizini. Bio je nevidljiv najveći deo radnog vremena, ne zato što je želeo, već zato što ga niko nije gledao, niti je želeo da ga "vidi". Povremeno bi ga oni, za lestvicu više u hijerarhiji firme, pozvali da im odradi nešto što je njih lično mrzilo da urade, pa bi se napokon osećao kao koristan član zajednice u kojoj je jako želeo da se dokaže.
"Pametan sam kao i vi! Ne pametan, već pametniji od vas! Radim predanije i bolje i brže! I zašto? Zašto ja nikad ne dobijam zasluge, već me na svakom koraku sabotirate i gurate u mrak među registratore, u prašinu koju ni svetlost ne može da zamaskira?"
Edvard je razmatrao svoj položaj u toj košnici, razmišljao je o tome kako da promeni kod sebe osobine zbog kojih je kolegama bio tako mrzak i odbojan, ali što je više radio na tome da postane prilagodljiv ili bar podnošljiv tim ispraznim tikvetinama, drugi Edvard, pažljivo skrivan od očiju javnosti, sve sigurnije je gradio temelje na kojima je niklo ono što će za samo nekoliko meseci evoluirati u nezaustavljivu silu. Edvard Nešton je kapitulirao pred svojim ambicijama da postane poštovani radnik i eventualno dobije unapređenje onog dana kada je, sasvim slučajno, radeći posao na dokumentaciji koja mu je poverena, otkrio da su brojke koje se cakle u staklima njegovih naočara, deo uspravne, polegnute i zaobljene linije izuzetno dobro skrivenih otisaka đona korupcijske čizme, koje se veselo baškare na papirima, sigurne u to da nikad, nikad neće biti otkrivene.
Prolazio je kroz taj izmešani niz brojeva, tako jednostavnih kad ih posmatramo ponaosob - 0, 1 2 3 4 5 6 7 8 9 češljao je spise, računao i računao i došao do obrasca zbog kog se potpuno izobličilo njegovo namučeno, opsesivno biće, lutajući, nesmirujući duh zbog kog je bio toliko rastrzan i rasparčan, necelovit, kao loše presložen kaleidoskop.
10.000 Pulsiralo mu je u slepoočnicama.
10.000 Smirivalo mu je razjebane, kompulzivne misli.
10.000 Prva cigla koju je izbio u svojoj tamnici.
10.000 Svetlo spoznaje.
10.000 Jesam dovoljan!
10.000 Prvi put diše spontano.
10.000 Razumevanje uzroka besmisla i bede koja ga okružuje.
10.000 Nisam Niko!
10.000 Sumnja dobija oblik.
10.000 Traženje odgovora.
10.000 Podsmeh i obmana.
10.000 Pronaći ću vas sve!
10.000 Kazniću!
10.000 Neprijatelj dobija ime!
10.000 Zamka za pacove.
10.000 Novo rođenje.
10.000 Voljen sam.
10.000 Vojnički zelena.
10.000 Krv i voda.
10.000 Jeste početak, ali nije kraj!
Tog dana, u kancelariji firme koja je bila velika, debela karika u lancu malverzacija i korupcije, ucena, nasilja i ubistava Edvard Nešton je potonuo u sopstveni mrak, mrak kog se plašio, mrak koji je skvičao poput gladnih pacova na ulicama Gotama koji ga je, otkad zna za sebe, odbacivao. Mrak kog su u njega nalivali od trenutka kada se rodio, neželjen i odbačen, kuglica u fliperskoj mašineriji sirotište-hraniteljske porodice-sirotište. U taj mrak nije silazio ni kad mu je bilo najteže. Nije u njemu tražio uzroke svoje usamljenosti, odbačenosti, neprihvatanja. Samo ponekad, kad bi mu kao munja pred očima sinula slika dečaka sa naočarama, sakrivenog ispod kreveta, zadubljenog u zagonetke i matematičke zadatke, postajao je svestan da će kad tad morati zaroniti u to gusto blato u njemu, zbog kojeg ne može jasno da vidi prošlost dalje od te slike nemoćnog sebe…
010000100111100
100000111111100
101010101000011
111001011001010
101101000100111
11001000000001
000101010101101
"Brojke. Brojke. Brojke. Po celu noć sam u kodu. Oči mi gore. Mozak mi izgara.Čekaju me nove zagonetke. A ja ću ih sve rešiti. Prolazim kroz njih brzinom svetlosti. Znao sam. Sve vreme sam to znao, Negde duboko u sebi. Da niko ne može ono što ja mogu. Iz dana u dan sam sve bliži. Osećam kako mi raste moć…Smrt postaje život. Bol postaje snaga. Stid postaje bes. Samospaljivanje postaje gnev. Bespomoćnost postaje delanje. Sećanja me više ne blokiraju, već me inspirišu."
10.000.
Raskrinkane brojke i svetiljka su isto u njegovim rukama. S njima je osvetlio crnilo koje ga zapljuskuje iznutra i, kako brzo raste panika među muljatorima ogrezlim u kriminal i krvavo stečen novac, panika čije je seme on lično posejao, jednako brzo nestaje mrak sa njegove prošlosti. Edvard upoznaje sebe. Edvard upoznaje korene svoje nesreće.
Pronalazi zidine u kojima je bio kljukan lekovima za uspavljivanje kao beba, maltretiran od strane druge dece samo zato što je bio ćutljiv i povučen i zato što je voleo nauku. Sreće se sa svim obećanjima koja je dobijao i koja su mu pokazivala svetlu budućnost, izlaz, novi početak. Preporod. Novi početak. Mogućnosti. Ostvarenje snova. Obećanje je imalo ime. Tomas Vejn. Čovek u kog je polagao sve nade. Verovao je u njega. Držao se kao davljenik za svaku reč koju je taj visoki, važni, pametni, bogati, dobrodušni čovek izgovarao. Dobrodušni? Lovator koji je hteo da započne karijeru gradonačelnika dobrodušan? Edvarde…
Odzvanjale su mu u svesti Vejnove reči:
"Voliš zagonetke, Edvarde? Reci mi onda: Šta nikad nije iza tebe, već je uvek ispred tebe?"
Još jače mu je odjeknuo vlastiti odgovor: "Budućnost"!
I odmah nakon toga sigurno, ubedljivo Vejnovo:
"Tako je, Edvarde. Jer, ne zaboravi, TI SI BITAN."
I sad vrišti na toj blještavoj svetlosti koja je otkrila i najsitnije detalje onoga što ga je oblikovalo, što ga je hranilo, svaku suzu koju je prolio noću dok su ga u zapuštenoj, hladnoj spavaonici sirotišta, kao i ostalu decu, grizli gladni pacovi, vrišti u agoniji zbog toga što ne može da pronađe svoje mesto u društvu, vrišti zbog toga što nikad neće biti prihvaćen kao Edvard Nešton, pametan, mladi muškarac pun potencijala, vrišti što nije dobio priliku da pokaže koliko toga može da pruži, da pomogne toj rupi od grada, grada koji ga je zgrabio, izlomio, sažvakao i ispljunuo u bolnu svakodnevicu.
Vrištao je Nešton. Vrištao, a onda ustuknuo. Prepustio se onom drugom koji je bio hrabriji od Neštona. Onom drugom koji je jednom sreo Betmena i video da pojedinac ipak može nešto da uradi. Onom drugom koji je odjednom dobio snagu da promeni svet. Na bolje. Zaista je želeo da ga promeni na bolje. Ali, svet se nikad neće promeniti na bolje. Nigma je u pravu - "patimo da bi političari i kriminalci imali svoje žene. Da bi imali svoj novac. Da bi imali moć."
"U toj opijenosti seksom, moći i novcem, ne pitaju se "šta bi se desilo da mi imamo moć, a da da oni pate?!".
Nigma će da očisti grad onako kako je naučio u detinjstvu kada se suočio sa svojim najvećim neprijateljem - pacovom.
Neprijatelja treba udaviti u vodi. Kao i svakog pacova.
Gotam je pacov koji ga grize. Njegovo leglo je otporno na smrad u kom se kreće. Njegovo leglo se hrani krvlju i mesom nesretnika koji su izvukli kraću šibicu.
Gotam je pacov koji je nasmrt izgrizao nadu, a potom je ulicama raširio kugu.
Edvard čuje njegov piskav glas, oseća njegov zadah:
"Grad mi se obraća. Izmaglica moje stravične prošlosti se diže. Sad ga jasno vidim. Njegovi građani su kao ovce zavedene na pogrešan put. Njegovi građani su kao stoka koja i ne zna da ide u klanicu."
Svih ovih godina viđao je ljude na ulicama, u kafićima, u prevozu. I svi su imali lice utvara, spodoba od kostiju i mesa što se vuku kroz život, ostavljajući svoj sluzavi. lepljivi trag siromaštva, alkoholizma, narkomanije, porodičnog nasilja. Lica unakažena neznanjem, puštanjem stvari da se odvijaju same od sebe, sve te prazne, mračne duplje gde bi trebalo da budu bistre oči. I svi su isti. Neštonu su svi isti. Plaši ih se, sklanja pogled od njih. Ali, Nigma...Nigma je obećanje koje će biti ispunjeno. Nigma je onaj kom nisu potrebna lica iz gomile. Nigmi je potreban nigma-pojedinac. Obezvređeni Neko. Neko Bitan, a da ne zna da je Bitan.
Shvata moć lica skrivenog iza ekrana, pokreće svoj sajt i ispisuje verzije govora kojim će da pozove istomišljenike da mu pomognu u borbi protiv "sistema koji mora da se resetuje":
"Ovde ste jer, baš kao i ja, želite istinu. Došli ste ovde jer vam je već dojadilo da vas preskaču i gaze. Došli ste ovde jer više ne možete da živite u gradu podignutom na lažima. Došli ste ovde jer ste najzad spremni da preuzmete kontrolu nad svojim životom. Došli ste ovde da pronađete braću po oružju. Došli ste ovde da uzmete stvar u svoje ruke. Došli ste na pravo mesto….SUDNJI DAN JE PRED NAMA!"
Zagonetač postavlja zagonetke. Kreće u krvav pir, precizno ciljajući svoje mete, dovodeći haos na gotamske ulice, simbolično - uoči izbora gradonačelnika…
A šta ćete vi da uradite?
Milom ili silom, pitanje je sad?!
AAAAAAAVEEEEEEE MARIIIIIIJAAAAAAAA !
"Zagonetača" možete kupiti preko sajta "Čarobne knjige" 👇
i u njenim klubovima čitalaca❤️