O'Brien:
Stvarna moć, za koju moramo da se borimo danonoćno, nije moć nad stvarima, nego nad ljudima. Kako čovek stiče moć nad drugim čovekom, Winstone? Mučenjem. Učiniš da on pati. Poslušnost nije dovoljna. Ako ne pati, kako ćeš biti siguran da se pokorava tvojoj, a ne svojoj volji? Moć leži u izazivanju bola i poniženja. Moć je razbijanje duha u delove i ponovno sastavljanje u oblik koji tebi odgovara. Počinješ da shvataš kakav svet mi stvaramo? Potpuno je suprotan hedonističkim utopijama kakve su zamišljali stari reformatori. Svet straha, izdaje i mučenja, svet u kome gaziš i bivaš gažen, svet koji neće postati manje, nego više nemilosrdan kako se bude usavršavao.
Razvoj u našem svetu vodiće prema sve većem bolu. Stare civilizacije su tvrdile da su zasnovane na ljubavi ili pravdi. Naša je zasnovana na mržnji. U našem svetu neće biti drugih osećanja sem straha, besa, trijumfa i samoponiženja. Sve ostalo, sve ćemo uništiti. Već razbijamo navike razmišljanja preživele od pre Revolucije. Pokidali smo veže između deteta i roditelja, između čoveka i čoveka, i između muškarca i žene. Niko više ne veruje ženi, detetu, ni prijatelju. Ali u budućnosti neće biti žena ni prijatelja. Deca će biti oduzimana od majki po rođenju, kao što se uzimaju jaja od kokoške. Seksualni instinkt biče uništen. Rađanje će biti godišnja formalnost, kao obnavljanje potrošačke kartice. Ukinućemo orgazam. Naši neurolozi upravo rade na tome.
Neće biti lojalnosti, sem prema Stranci. Neće biti ljubavi, sem prema Velikom bratu. Neće biti smeha, sem trijumfalnog smeha nad poraženim neprijateljem. Neće biti umetnosti, literature, ni nauke. Kad postanemo svemoćni nećemo imati više potrebe za naukom. Neće biti razlike između lepote i ružnoće. Neće biti radoznalosti, ni uživanja u lepoti. Sva takmičarska zadovoljstva biće uništena. Ali uvek, uvek će postojati opijanje od moći, koja neprestano raste i neprestano postaje sve prefinjenija. Uvek, u svakom trenutku, postojaće uzbuđenje pobede, osećaj gaženja bespomoćnog neprijatelja. Ako te zanima slika budućnosti, zamisli čizmu kako gazi ljudsko lice - zauvek. I zapamti da je to zauvek. Na to lice će uvek moći da se zgazi. Jeretik, neprijatelj društva, će uvek biti tu, tako da će uvek opet moći da bude poražen i ponižen. Sve čemu si ti bio podvrgnut od kada si nam pao u ruke - sve će se to nastaviti, čak i gore. Špijuniranje, izdaje, hapšenja, mučenja, pogubljenja, nestanci, nikad neće prestati. Biće to svet užasa, koliko i trijumfa. Što je Stranka jača, biće manje tolerantna; što slabija opozicija, jači je despotizam. Goldstein i njegova jeres će živeti večno. Svakog dana, svakog trenutka, biće poražavani,diskreditovani, ismevani, pljuvani, a ipak će uvek preživeti. Ova drama koju sam ja sedam godina igrao s tobom biće igrana opet i opet, generaciju za generacijom, sve suptilnija. Uvek ćemo imati jeretika ovde predatog na milost, da vrišti od bola, slomljen, prezren - i na kraju sasvim skrušen, spasen od samog sebe, da svojevoljno dopuzi do naših nogu. Takav svet spremamo, Winstone. Svet pobede za pobedom, trijumfa za trijumfom, beskrajni pritisak, pritisak, pritisak na živac moći. Vidim da počinješ da shvataš kakav će to svet biti. Ali, na kraju ćeš učiniti i više od samog shvatanja. Prihvatićeš ga, poželeti mu dobrodošlicu, i postati i ti deo njega.
- Ne možete! Ne možete da stvorite takav svet, kakav si mi opisao. To je san. Nemoguće je. Nemoguće je zasnovati civilizaciju na strahu, mržnji i okrutnosti. Neće trajati. Neće imati snage. Raspašće se. Počiniće samoubistvo.
- Glupost. Čini ti se da je mržnja zamornija od ljubavi. Zašto bi bila? A ako i jeste, kakva je razlika? Pretpostavi da odlučimo da se brže iscrpljujemo. Pretpostavi da ubrzamo tempo ljudskog života toliko da muškarci postanu senilni u tridesetoj godini. Kakve veze to ima? Zar ne razumeš da smrt pojedinca nije smrt? Stranka je besmrtna.
- Ne znam - i baš me briga. Nekako će već pasti. Nešto će vas oboriti. Život će vas poraziti.
- Mi kontrolišemo život, Winstone, na svim njegovim nivoima. Ti zamišljaš da postoji nešto što se zove ljudska priroda, što će se razbesneti zbog onoga što radimo i okrenuti se protiv nas. Ali mi stvaramo ljudsku prirodu. Ljudi su beskrajno obradivi. Ili si se vratio staroj zamisli da će proleteri ili robovi da se pobune i zbace nas. Izbaci to iz sebe. Oni su bespomoćni, kao životinje. Čovečanstvo je Stranka. Ostali su izvan toga - nevažni.
- Baš me briga. Na kraju će vas pobediti. Pre ili kasnije shvatiće kakvi ste i rastrgaće vas na parčiće.
- Vidiš li bilo kakav dokaz da se to dešava? Ili razlog da se desi?
- Ne. Verujem u to. ZNAM da ćete propasti. Postoji nešto u univerzumu - ne znam, neki duh, princip - koji nikad nećete prevazići.
- Da li veruješ u Boga, Winstone?
- Ne.
- Pa šta je onda to, taj princip koji će nas poraziti?
- Ne znam. Ljudski. Verujem u čoveka.
- A smatraš li ti sebe čovekom?
- Da.
- Ako si čovek, Winstone, onda si poslednji čovek. Tvoja vrsta je umrla; mi smo naslednici. Zar ne shvataš da si SAM? Izvan istorije, ne postojiš. I smatraš da si silno nadmoćniji od nas, sa našim lažima i okrutnošću?
- Da, smatram da sam nadmoćniji...
"1984" (1984) po romanu "1984" (1949) Georgea Orwella
režija: Michael Radford
uloge: John Hurt, Richard Burton, Suzanna Hamilton, Cyril Cusack