30 DAYS OF NIGHT - DIVLJA HORDA SA SEVERA

autor Tatjana Smiljanić

Stive Niles je živeo u Minessoti, kada mu se javila želja da napiše strip koji će biti drugačiji od svega ostalog što je do tada pročitao. Dok je proživljavao jednu od čuvenih zima ovog područja, pročitao je članak u novinama koji mu je dao ideju gde bi mogao smestiti radnju svoje priče.

Barrow, Alaska

Bio je to članak o najsevernijem gradiću Amerike, Barrowu na Aljasci, u kom vlada potpuni mrak, sve do kratkotrajnog izlaska sunca. Stive je na sličicu grada napisao "vampiri "i izrezao je. Tako smo dobili uvod u ono što je došlo mnogo godina kasnije, jer, iako je osmišljen koncept, priča nije naišla na dobar odjek kod izdavača. Pič je poslat u 'Vertigo' i 'Dark Horse', i u još neke izdavačke kuće, ali su ga svi odbili. Tek 1999. dobio je poziv od Teda Adamsa (IDW izdavačka kuća) da mu donese sve što je uradio do tada. Ted je odabrao upravo "30 Days of Night".

Steve je strip radio sa nekoliko crtača, jer je izašlo i nekoliko različitih priča, sa osnovom u "30 Days...".

Najlepše su nacrtane prve dve sveske: "30 Days of Night", "Dark Days" i prva priča u trećoj svesci "Annual 2004", a za crtež se pobrinuo umetnik Ben Templesmith. Ben je svojim umetničkim stilom, prelepim bojama i razlivenim obrisima, udahnuo stripu art-izgled koji je bio originalan u svakom pogledu. Veoma je teško napraviti crtež čija se radnja neprestano odvija u mraku, a samim tim je i izbor boja bio od velike važnosti, pa te boje nisu prenaglašene, ali su i dalje veoma intenzivne i jasno nam odvajaju obrise i oblike,pod mraka koji je svud oko njih. Tamnoplavi i sivi tonovi daju stripu vrlo mračno raspoloženje i atmosferu, te dopuštaju svetlijim bojama krvi i vatre da, bukvalno, kaplju sa stranica.

Pre pojave ove priče, već smo navikli na izgled i uopštene

karakteristike vampira, koje su zaživele u svetu filma i književnosti. Anne Rice je ova bića humanizovala, dala im romantičnu notu i insistirala na njihovoj eleganciji,

hedonizmu, sofisticiranosti. Dala im je osećanja,

što je tada bilo revolucionarno. Oni više nisu bili strašni.

Da ne pominjemo i najsmešnije sage o vampirima koje, sigurno, ne služe na čast ovim izvanrednim bićima noći, naprotiv, rugaju im se i obesmišljavaju ih.

Steve je napisao najkrvaviju priču o vampirima ikada.

Oni su zastrašujuća čudovišta zbog kojih ponovo drhtite dok hodate mračnim ulicama vašeg grada. Zbog njih se osvrćete i trzate na svaki zvuk iza vas. Ovi vampiri su horda koja kosi sve pred sobom. Neumoljivi vesnici smrti koji dolaze u grad da se nahrane i odu, ne ostavljajući iza sebe nikakve tragove o pokolju koji traje trideset dana. Oni žele krv i nikakva molitva, niti glogov kolac ih ne mogu zaustaviti. Divljačko, životinjsko, primitivno nasilje, koje je zabeleženo na stranicama ovog divnog dela, otkriva nam vampira današnjice, začetog u nekom pra-davnom vremenu, vampira koji govori jezikom sastavljenim od krikova i glasova nepoznatih ljudskom uhu. Njihov izgled je stravičan, deluju hladno, zlokobno, sa ustima punim zuba, nalik na ajkuline, oštrih poput žileta, sa crnilom u dupljama koje imitira oči, bez ikakvog sjaja u njima, mrtve oči nemrtvih koje u čoveku bude najdublje strahove i nagon za samoodržanjem, nemogućim u ovom slučaju. Strip je u osnovi imao samo dva lika, Ebena (šerifa) i njegovu, uskoro, bivšu ženu - Stelu, a ostatak likova je manje naglašen.

Tek smo sa istoimenim filmom koji je snimljen 2007.god, mogli da vidimo kako bi, u stvarnosti, mogla izgledati ova krvožedna stvorenja. Oni su iskrivljeni u svojoj potrebi da rastrgnu svoj plen, na vratu žrtve ne ostavljaju one simpatične rupice, već razjapljene ponore kroz koje možete da vidite srce koje još uvek kuca. Prekomerna količina krvi i nasilja koja je neophodna za strip strave i užasa, ovde je dovedena do perfekcije. Hiper-nasilje vrišti na čitaoca, stvara u njemu nelagodu, ali i poštovanje prema vrsti koja je nadmoćnija i kojoj je jedini prioritet, kao i žrtvama, da preživi, da produži svoju vrstu, dajući retkim pripadnicima ljudske vrste priliku da se preobrate i nastave sa njima putovanje puno krvi i terora. Oni su časni i čisti, namere su im jasne, kad je njihov čopor u pitanju, ali prema ljudima su nemilosrdni. Koriste svoja znanja i moći da ih lako savladaju i nadmudre, što ih ne čini mnogo drugačijim od njihovih žrtava.

Oni imaju prema nama isto onoliko poštovanja i milosti, koliko i mi imamo prema kravama i pilićima. Ono što mi radimo, način na koji ubijamo nedužne životinje, nije mnogo različit od njihovog načina na koji nas tretiraju. Naprotiv, ne čini nas nikako nevinim žrtvama, već krivcima u klanicama poput ove, u Barrowu.

Steve je izjavio da su jedino deca do dve godine i životinje, nedužni na ovom svetu...

Direktan uticaj na ovog izuzetnog umetnika imali su filmovi

"The Thing" i "Night of the Living Dead". Vidljivo je da se vodi konceptom izolovane grupe ljudi, koja biva napadnuta od druge vrste, što je uvek poprilično zastrašujuće.

Zanimljivo je da se Steve, kao dete, jako bojao horor filmova i ostajao je budan po celu noć. Došlo je do te tačke kad su mu roditelji zabranili gledanje filmova strave. Ipak, stigao je dan kada je ono što ga je plašilo u detinjstvu, postalo njegova najveća ljubav. Nikada nije shvatio kada i kako je došlo do te promene, ali na njegovu (a i na našu) radost, drago mu je što se to dogodilo.

Steve Niles

Ben Templesmith

O istoimenom filmu čitajte na

https://allanawood795.wixsite.com/website-1/post/30-days-of-night-2007