Navikli smo na "strašne" priče o duhovima i već znamo šta da očekujemo. Ne pamtim kada sam se nešto oduševila dobro napisanoj priči u kojima duhovi prave rusvaj, pa sam i ovoj pristupila reda radi, da mi prekrati vreme. Pošto 90% filmova ne volim da proveravam pre gledanja, niti da gledam trejlere, tako ni o ovom nisam želela da znam ništa, da bi mi odvukao punu pažnju.
U početku me je mnogo uspavao, sa dugim, nemim kadrovima, sporom radnjom, da bih napokon shvatila da gledam film o sećanju, o važnosti uspomena, o čekanju na voljene i kad ono izgubi svaki smisao.
U filmu "listamo" album sa slikama iz života jednog zaljubljenog para koji se ne slaže oko toga gde će nastaviti život - u kući u kojoj trenutno žive, ili negde drugde. M (Rooney Mara) želi da ode jer joj se kuća, zbog čudnih zvukova u njoj, ne sviđa, ali C (Casey Affleck) iz nekog razloga ne želi da je napusti. Tu oseća sigurnost, a svetlosne boje koje vidi po zidovima, za muziku koju komponuje su inspirativne, a za njega utešne.
Jedan događaj će "prepoloviti" ovu porodicu i režiser i scenarista filma David Lowery povešće vas na jedno tužno putovanje, većinom bez izlaska iz doma, u kom ćete osetiti tugu, osećaj napuštenosti, očaj, nadu, i sve ono što verovatno osećaju oni koji su umrli i ne žele da odu od voljenih, ili mesta na kom su bili srećni.
Oni čekaju...Čekaju na tajni znak, na nešto što će im reći - "Dosta si čekao! Napokon možeš da kreneš! Ništa se više neće vratiti na staro - nema više nikog tvog ko bi želeo da se vrati ovamo, i ovo više nije taj dom u kom ih čekaš. Pođi, dok nisi zaboravi koga čekaš..."
Film je jako lep, gotovo bez muzike i pojačanih zvukova. U jednom delu, kada se u kući okupi ekipa muzičara i umetnika, postavlja se pitanje - čemu stvarati, ako nećeš nešto prodati i zaraditi...Kreće interesantan monolog "Prognozera" (inače poznatog i neobičnog muzičara Willa Oldhama) o tome kako su neka umetnička dela od neprocenjivog značaja za civilizaciju i da nije bilo nekog uzvišenijeg cilja zbog kog su nastala (dakle - novac je izbačen iz jednačine) nikad ne bi ostala u kolektivnom sećanju i podsećala nas na ono najbolje od ljudske civilizacije koje će nestati samo kad nestane i svemira kakvog poznajemo...
Prognosticator:
"Novac je samo novac. Moraš to izbaciti iz jednačine. Moraš naći razlog. I onda ja želim pronaći šta se desilo. Dakle, bez novca. Šta ti je ostalo? Imaš...ostale ljude. Imaš Claru, imaš vreme. Vreme je važno. Ali o nama znaš kao i svi ostali, više ili manje.
Šta je sa Bogom? Možda imaš Boga. Imaš li?
- Ne.
-Evo kako ja gledam na to. Pisac piše roman. Pesnik piše pesme. Kompozitor komponuje simfonije, što je možda najbolji primer jer sve najbolje simfonije komponovane su za Boga. Reci mi šta bi se dogodilo da se Beethoven, komponujući svoju "Devetu simfoniju", jednog dana probudi i iznenada shvati da Bog ne postoji. Iznenada sve te note, akordi i harmonije koje su bile namenjene da zamene telesno, on shvati - "Oh, to je samo fizika". Dakle, Beethoven kaže "Bog ne postoji, dakle, ovo komponujem za druge ljude, tad je ovo samo praktičnost."
Nije imao dece, ali da je imao, komponovao bi za njih. Stavimo ovo u kontekst "ovo je nešto po čemu će me pamtiti". I jesu. I jesmo. I gotovo sigurno, činićemo to koliko možemo. Stvaraćemo naše nasleđe deo po deo i možda će te se ceo svet sećati ili možda nekoliko ljudi, ali činiš što možeš kako bi ostavio neki trag nakon što umreš. I mi još uvek čitamo ovu knjigu, još uvek pevamo pesmu, i deca se sećaju svojih roditelja, dedova, baka i svi imaju svoje porodično stablo, i Beethoven ima svoju simfoniju, i mi je, takođe, imamo. I svi će je slušati do dogledne budućnosti.
Ali, tada se stvari počnu urušavati, jer vaša deca će umreti. Sva će umreti. I njihova deca će umreti. I tako dalje, i tako dalje.
I tada će se dogoditi jedan veliki tektonski proces. Yosemite će eksplodirati i Zapadna ploča će se pomeriti, okeani će se podići, planine će pasti i 90% čovečanstva će nestati. U jednom trenu. Ovo je samo nauka. Ko god da preživi otići će u planine i društveni poredak će se urušiti i opet ćemo postati skupljači i lovci, ali možda će neko, neko, jednog dana pevušiti melodiju koju je nekad poznavao (mumla "Devetu simfoniju")...I podariće svima malo nade. Čovečanstvo je na pragu da bude zbrisano, ali nastavi malo dalje, jer je neko čuo nekog da pevuši melodiju u pećini i fizika njihovih ušiju omogućava im da osete još nešto osim straha, gladi ili mržnje i čovečanstvo nastavi dalje i civilizacija se vrati na staro i sada misliš da ćeš završiti tu knjigu...
Ali neće potrajati, jer će na kraju planeta umreti. Za nekoliko milijardi godina, sunce će postati crveni div i konačno će progutati Zemlju. To je činjenica. Sad, možda do tog trenutka otvorićemo prodavnicu na nekoj drugoj planeti. Dobro za nas. Možda shvatimo kako poneti sa sobom sve one stvari koje nešto znače. Imaće fotokopiju Mona Lize, neko je vidi, pomeša malo vanzemaljske prašine s nešto pljuvačke, naslika nešto novo i cela stvar se ponovo pokrene. Ali ni to nije važno. Jer i da neka vrsta čovečanstva sačuva snimke "Devete simfonije", sve tamo daleko u budućnost, budućnost će udariti u zid.
Univerzum će se nastaviti širiti i na kraju će pokupiti svu materiju sa sobom. Sve ono čemu ste težili, sve što ste vi i neki stranac s druge strane planete delili s nekim budućim strancem na nekoj potpuno drugačijoj planeti bez da ste znali za to, sve što vas je potaknulo da se osećate velikim i da stojite uspravno, sve će nestati. Svaki atom u ovoj dimenziji će biti rastrgan silom, jednostavno, kao...I tada će se sve ove usitnjene čestice ponovo skupiti i univerzum će se usisati ponovo u malenu tačkicu premalu da je vidimo.
Dakle, možete pisati knjigu, ali će stranice izgoreti. Možete pevati i zapisivati pesme. Možete pisati književna dela kojih će se sećati, objavljivati ih. Možete sagraditi kuću iz snova, ali ništa od toga neće biti važnije od kopanja zemlje prstima, kako bi ukopali stub ograde, ili jebanja, što pretpostavljam da je ista stvar..."
Pogledajte film...Bićete vrlo ranjivi nakon toga...
"A Ghost Story" (2017.)
Režija: David Lowery
Uloge: Casey Affleck, Rooney Mara, Will Oldham, Liz Cardenas Franke, Sonia Acevedo, Rob Zabrecky