A SCANNER DARKLY ( 2006 )
Režija: Richard Linklater
Izuzetan i mračan, a nadasve neobičan, upečatljiv i nezaboravan film Richarda Linklatera, koji je nastao po fantastičnom romanu Philipa K Dicka. Svako ko je pogledao ovo ostvarenje nije mogao ostati ravnodušan, jer je Linklater odabrao staru tehniku kada su specijalni efekti u pitanju i dao filmu dubinu koja ostaje i kad se upale svetla i kad morate da se vratite u stvarnost iz tog sveta koji je ovaj režiser uspeo da dočara samo za vas. Sama tehnika "rotoskoping" koju je osmislio Max Fleischer 1915. god. je veoma naporna, jer se svaki kadar stavlja na stalak i prekriva se staklom na koje se stavlja papir po kojem animator precrtava scene iz kadra i ručno ih boji. Rotoskoping zadržava svaki pokret, izraz, svaku senku i stvara hiper - realističnu animaciju. Svega sedam filmova (ako ne računamo poneki kadar u nekolicini manje važnih) je snimljeno u ovoj tehnici -Yellow Submarine (1968), The Lord of the Rings (1978), Heavy Metal (1981), Tron (1982) i čak dva Linklater-ova: Waking Life (2001) i Scanner Darkly koji je animirao Bob Sabiston. Radnja filma se odvija u sunčanoj Kaliforniji, a njeni akteri pokušavaju da savladaju mrak u svojim životima, u kojima posrću pod teretom potrošačkog društva koje ih, poput pokusnih kunića, neprestano drži pod budnim okom, osvetljene i ogoljene do kostiju. U tom društvu više ništa nije intimno, lično, emocije su apsurdne, zakržljale i nepotrebne. Bob Arctor (Keanu Reeves) je takav čovek, bez emocija, kojem dosadi život na margini i počinje da živi sa dva narkomana-zavisnika. Sva trojica su navučeni na najnoviju drogu zvanu D, koja se pravi od specijalno uzgajanog plavog cveta. Bob ima i posao, za koji njegovi prijatelji ne znaju. Radi kao specijalni agent Fred u odeljenju za narkotike. Čak ni šefovi ne znaju ko je Bob, jer nosi specijalno odelo koje krije njegov identitet. Njegovo lice je neprestano zamućeno, menja se kao slika u kaleidoskopu i niko ne može da ga definiše, opiše ili upamti. Pukom administrativnom greškom, Bobu / Fredu je dodeljen zadatak da motri svoju kuću pokrivenu kamerama, ne bi li se saznalo odakle on i njegovi cimeri nabavljaju ozloglašenu drogu. Tako Bob doživljava mračno iskustvo prateći samog sebe kroz holografsko skeniranje iz naslova. S obzirom na to da je Philip K Dick ovaj roman, u poslednjem desetleću svog života, napisao pod snažnim uticajima novootkrivene religijske dimenzije koja ga je, 1974.god. potpuno obuzela, dobili smo presek jedne mentalno slomljene osobe, namučene vizijama, flešbekovima i priviđenjima. P. K Dick je uvek poricao da je svoje romane pisao pod uticajem LSD-ja kojeg je obilato koristio, ali posledice su očigledne u samom romanu, a i Linklater ih je savršeno dočarao na velikom platnu.
Tako su i roman i film na neki način postali dokumentovan dokaz o tome šta droga čini čoveku i kako je to postala najgora bolest modernog doba, čije se žrtve ne mogu pobrojati. Život Bob Arctora je Philipov život u razdoblju od dve godine, 1970 i 1972, kada ga je napustila njegova četvrta žena Nancy i kada se potpuno prepustio zavisnosti.
Bob prolazi još gore od svog tvorca. Supstanca D ga polako odvlači u svet paranoje, a njegova šizofrenija se pogoršava kada se uplete u teorije zavere njegovih prijatelja Erniea Luckmana (Woody Harrelson) i Roberta Jamesa Barrisa (Robert Downey Jr.). Iako na sve načine pokušava da se otrgne iz ralja svemoćne, opojne droge, i uz nesebičnu podršku bivše devojke Donne Hawthorne (Winona Ryder), ne uspeva da se održi na površini, doživljava potpuni mentalni kolaps i postaje jedan od onih koje je nadgledao - slomljen, eksploatisan, slab i poražen.
Taj mrak koji nam je Philip K Dick opisao, a Richard fantastično preneo u svom filmu, je metafora za sve ono što nas plaši u ovom društvu bez moralnih ograničenja, u društvu u kom je patnja jedino osećanje koje je ostalo nakon svakodnevnog obesmišljavanja ljudske egzistencije.
Iako od sebe guramo pod tepih kriminal, razbojništvo, nasilje, zavisnost i ludilo i pravimo se da nismo deo toga, ono nas kad-tad sustiže u svojoj najgoroj formi. Prikrada se poput mraka u već mračnom okruženju.
Iako je film snimljen za samo 23 dana, animatorima je trebalo još 18 meseci da ga srede da izgleda ovako moćno i nadrealno. Malo je poznato i da je pre Linklatera, 1990. god. Terry Gilliam hteo da snimi film po ovom Dickovom romanu. Supstanca D se pravila od pravog cveta koji se zove Clerodendron Ugandens, koji je kasnije klasifikovan pod imenom Rotheca Myricoides i kao što je i navedeno u filmu, ova biljka je otrovna i za ljude i za životinje.
Na kraju romana, u pogovoru, spominju se imena ljudi za koje se zna da im je droga nanela trajnu, nepopravljivu fizičku i psihičku štetu, ili su umrli. Philip K Dick je na kraju dodao i svoje ime uz bolest-oštećenje pankreasa. I u filmu se, takođe, na kraju pojavljuje isti spisak.
Clementine Kruczynski 30.01.2019.