Anna Karina je odmalena maštala o tome da postane glumica. Kad je imala 14 godina jedan režiser joj je prišao na ulici, fotografisao je i pitao da li želi da glumi u filmu.
Bio je to Ib Schemes, a kratki film koji je snimio sa Annom zvao se "Pigen og Skoene" ("Devojčica u cipelama"). Njena majka je potpisala ugovor.
Za film se nije čulo nekoliko godina, a onda je prikazan u Cannesu, 1959. gde je dobio nagradu za najromantičniji kratki film.
Anna je bila iznenađena kada je upravo te, 1959. dobila telegram u kom je zamoljena da dođe u kancelariju Jean-Luc Godarda, da razgovaraju o filmu koji bi trebalo da snimi. Razgovor je bio vrlo kratak. Godard joj je rekao da bi u filmu trebalo da se skida, što je ona izričito odbila i otišla. U pitanju je bio film "Breathless" u kom je, uz Jean-Paula Belmonda glumila Jean Seberg.
Nakon par meseci, ponovo je dobila telegram da dođe da se vidi sa Godardom. Pitala je da li uloga zahteva da se skida, a on se nasmejao i odgovorio "Ne!".
Tako su snimili prvi zajednički film "Le Petit Soldat".
Pošto je bila maloletna (imala je 19 godina) njenoj majci je plaćen put iz Copenhagena, da bi u njeno ime potpisala ugovor. Tokom snimanja fima u Švajcarskoj, Anna i Godard su se zaljubili. Rekla je da je to film koji je najduže snimao - oko tri i po meseca.
Po njenim rečima, Godard je često zaustavljao snimanje, a pošto je scenario, bukvalno, držao u glavi, a ne na papiru, dijaloge je pisao svaki dan, pa su ih glumci dobijali neposredno pre snimanja i morali ih učiti na brzinu.
"Ljudi su mislili da improvizujemo, ali to je bio zaista napisan tekst. Razumeli smo šta glumimo i to sa ljudima sa kojima nismo ni morali uvek da razgovaramo. Bilo je zanimljivo, jer nismo znali kakav je kraj. Mi tada nismo shvatali da smo započeli nešto što će se preliti i na ostatak sveta, i postati poznato kao "novi talas". Od svega što pamtim najviše bila je sloboda! Imali smo takvu vrstu slobode koja nam je dozvoljavala da se, tokom snimanja, presvlačimo na sred ulice, iza nekog stabla, kada je to bilo potrebno. Nismo tražili prikolice i slične stvari kao današnji glumci. Nismo komplikovali - bili smo srećni što snimamo film. To je bio neki drugi svet. Bilo je u svemu tome nečeg dragog i prekrasnog. Zabavljali smo se. Nismo se osećali kao zvezde. Pričali smo sa ljudima na ulici i pozdravljali se s njima dok smo snimali scene. Sada sam stara priča, davna istorija. Ali i stare priče i dalje mogu biti dobre priče, zar ne?"
Kad su snimali "Alphaville", deveti Godardov film, njihova ljubav je bila na samom kraju. Brak se raspadao, a nama je u amanet ostavljen predivan i opominjuć film o zabrani ljudskih emocija i povezivanja. 56 godina kasnije, više nego ikad, potrebno je da ostanemo pri intimnosti i ljubavi, da ne dozvolimo da savremena tehnologija, ili neka boleština razdvoji čoveka od čoveka...
Uvek postoji neko skriveno, ali sigurno mesto na kom ćete se moći ponašati nelogično, osetiti zaljubljenost, tugu, smejati se i zaplakati.
I ne treba da se toga plašite, još manje da se sramite.
I neke priče, zaista, ma koliko stare bile, i dalje su dobre priče, a one o ljubavi su najbolje!
Anna je preminula 14. decembra 2019.
Neke od najlepših scena snimila je i za film "Pierrot le Fou" (1965) sa sjajnim Jean-Paul Belmondom...
