ARKAMOV PAD U AMBIS

uvod Tatjana Smiljanić

Prave stvari uvek nekako nađu put do nas. I možemo biti srećni što nam je pružena prilika da uživamo u njima.

Mnogi stripovi i neverovatne grafičke novele nikad se neće naći u našim rukama i možemo samo čežnjivo da maštamo o dodirivanju njihovih glatkih stranica i da zamišljamo onaj čarobni miris koji imaju knjige, ti bunari radosti i ponori čistog užitka.

Zato bar možemo da podelimo delove onoga što imamo, da i onima koji nemaju novca da kupe nešto ovako dragoceno (nisu to neke ogromne pare, ali u današnje vreme, ovde, u našoj državi, i to je veliki izdatak, kad morate da plaćate račune i kupujete preskupu hranu) pružimo bar jedan pogled na ono u čemu će, sigurna sam, uživati.

Zato sam i ja ovde, da podelim deo kolača sa svima koji vole ono što i ja - u ovom slučaju - Betmena.

Predstavljam vam deo scenarija koji je Grant Morison napisao za jednu od najlepših grafičkih novela - 'Ludnica Arkam' (Arkham Asylum).

Osim scenarija, slikala sam i strane, kao i skice za taj deo priče.

Imate direktan uvid u način na koji piše scenarista stripova, i to ne bilo koji, već jedan od najvećih ikada (ovo je moje mišljenje).

Za koji dan, počastiću vas još jednim delom iz ove divne priče.

Dragi moji. uživajte!

Prelazimo na Arkamovu kuću 1921. (Prvi deo ove scene zamišljam kao sliku hola, stepenica i međustepeništa - podeljenu na četiri dela kako bismo prikazali Arkamovo penjanje stepenicama.)

Na dnu stepeništa Arkam stoji na vratima hola. (Možda bi u holu mogle da se vide neke naznake radova na konstrukciji kuće.)

NATP.: PROLEĆE JE PREVRTLJIVO DOBA I 1. APRIL 1921. JE HLADAN.

NATP.: NEMILOSRDNO HLADAN.

Arkam stoji u podnožju stepeništa i doziva sa iščekivanjem.

ARKAM: KONI!

ARKAM: ZNAŠ LI DA SU ULAZNA VRATA ŠIROM OTVORENA?

Uplašen, Arkam se penje stepeništem.

Ide ka vratima dečje sobe. Njegovi koraci su neodlučni. Počinje da sumnja da se nešto loše desilo.

ARKAM: JESI LI U...

NATP.: PRVO SAM UGLEDAO SVOJU ŽENU, MOJU VOLJENU KONSTANS.

Arkam stoji u dovratku. Torbe mu klize iz prstiju dok posmatra užasan pokolj u dečjoj sobi. Krv je rasprskana na sve strane. Na zidu iza vrata, izmazane krvlju, stoje reči 'BESAN PAS'. Igračke životinja su iskidane.

Crni konjić za ljuljanje je polomljen. Konstans naga visi s donjeg dela kreveta. Samilosno smo pošteđeni prizora, ne vidimo njeno lice, samo leđa umazana krvlju. Velika kuća za lutke skriva veći deo Harijetinog tela - ona leži na leđima na podu.

I ona je iskasapljena i krvava. Izrekavši sve ovo, ne želim da se previše prikaže - sugestija je mnogo neprijatnija od pukih krupnih kadrova kasapljenja. Ako postoji neki način da se ukaže na vrtoglavi užas koji Arkam doživljava pri ovom prizoru, to bi bilo idealno. Možemo videti sat s kukavicom kako nevino visi na zidu.

NATP.: NJENO TELO JE RASKOMADANO.

NATP.: HARIJET LEŽI U BLIZINI, IZMRCVARENA.

Arkam obara pogled. Lice mu je lišeno bilo kakve ekspresije, isušeno.

NATP.: SKORO UZALUDNO, PITAM SE GDE JOJ JE GLAVA.

NATP.: A ONDA POGLEDAM U KUĆU ZA LUTKE.

Kuća za lutke nam privlači pažnju. I ona mora da bude isprskana krvlju.

NATP.: A KUĆA ZA LUTKE...

Krupan plan prozora na kući za lutke. Harijetine iskolačene oči nas košmarno gledaju. Glava joj je nabijena u kuću. Njena usta, koja se naziru kroz drugi prozor, oklembešeno su poluotvorena. Lice i kosa su joj krvavi. Kuća za lutke je, naravno, simbolično Arkamova kuća, a glava će se kasnije povezati s govorom Ludog Šeširdžije. Arkam je pogledao u ambis i poput Ničea - i Alana Mura - istakao: 'A ambis je pogledao u mene')

Do određenog stepena ovaj prizor jeste centralna tačka oko koje se okreće cela priča. Slika ne samo da je užasna i misteriozna već je, kao i mnogi drugi prizori iz priče, nabijena natprirodnom mitskom snagom.

NATP.: POGLEDA...

NATP.: U...

NATP.: MENE.

Arkamove oči se ispunjavaju užasom i on šakom prekriva usta. Njegov razum je doveden do ivice provalije.

ARKAM: MMMF!

Iznenada, radosno nesvesna tragedije, iz sata na zidu iskače kukavica i najavljuje deset sati.

SAT: KU-KUUU!

SAT KU-KUUU!

Krupan plan Arkamovog desnog oka. Nešto se muti unutra. Oko mu je veliko i okruglo, zenica se smanjila u tačkicu. Jedna suza mu curi niz obraz.

SAT: KU-KUUU!

Gledamo odozgo na Arkama. Kleči na podu, nosi starinsku belu venčanicu. Isprskana je krvlju. Na podu pored njega je veliki kuhinjski nož. Jednom šakom dodiruje usta, crvena od krvi. Perspektiva izgleda usiljeno i neprirodno - izgleda kao da se sve obrušava sa Arkama.

NATP.: POLAKO, METODIČNO, OBLAČIM MAJČINU VENČANICU I PADAM NA KOLENA U TOJ DEČJOJ SOBI KOJA JE POSTALA KLANICA.

NATP.: SVE IZGLEDA POTPUNO NORMALNO, ZAR SE NISU PLEMENSKI ŠAMANI OBLAČILI U ŽENSKU ODEĆU KAKO BI STUPILI U KONTAKT

SA SVETOM DUHOVA.

NATP.: POTPUNO, POTPUNO NORMALNO.

I dalje u venčanici, Arkam kleči i povraća u porcelanski lavabo u kupatilu. Njegova ramena drhću, trzaju se od jecaja.

NATP.: KASNIJE, U KUPATILU, U GRCAJIMA I JECAJIMA, POVRAĆAM ŽUČ.

NATP.: DA LI SE SVE SVELO NA OVO - SVI NAŠI SNOVI, NADE, TEŽNJE?

Uogledalu iznad lavaboa vidimo vrh Arkamove glave dok se s naporom pridiže.

NATP.: NIŠTA SEM IZBLJUVKA?

NATP.: OH, BOŽE, PLAŠIM SE.

NATP.: TAKO SE PLAŠIM.

Arkam zuri u svoj odraz. Izgleda da jedva prepoznaje sam sebe. Na licu mu se oslikava patetični očaj. Usta i brada su mu vlažni od krvi, žuči i pljuvačke. Kosa mu je nakostrešena.

NATP.: MISLIM DA SAM MOŽDA BOLESTAN.