BAZEN ISPUNJEN LJUDSKOM PRLJAVŠTINOM

"Infinity Pool"...Kao što sam mogla i pretpostaviti - bazen ispunjen kronenbergovskom krvlju, živom i uzbudljivom, gustom i lepljivom. Na nama je samo da uronimo i da se pri izlasku iz njega ne brišemo, već dopustimo da se sloj te krvi zalepi za nas na duže vreme, da ne bismo izgubili dodir s njom i zaboravili - šta? - kakve je teksture odličan film. Brandon Cronenberg je skinuo s lanca maštu, perverzije i bizarnost, ubio ih i oživeo nekoliko puta, pa ih sve samleo, izmešao, začinio i bacio na naše tanjire, krvave poput slabo pečenog bifteka - pa ko voli - nek izvoli. Ja volim, i bila bih srećna kao kuče s koskom, nakon pogledanog filma, da nije jedne, ali samo jedne proklete scene od par sekundi zbog koje sam poludela, jer sad ne mogu da kažem da je film perfektan. No, blizu je perfekcije.

"Infinity Pool" je priča koja, iako teče poprilično glatko - što ne treba pomešati sa jednodimenzionalno, predvidivo i neuzbudljivo - na svakih desetak minuta postavlja nova pitanja vezana za etiku, humanost i moral, sve do onog najvažnijeg - ko smo mi. I samo što režiser, koji je ujedno i scenarista, postavi to pitanje - ko smo, za njim sledi ono još teže - na šta smo sve spremni. Brandonovi filmski likovi - James - pisac koji je napisao samo jednu knjigu i suočava se sa stvaralačkom krizom na odmoru, na egzotičnom turističkom ostrvu, narušenog samopouzdanja, u društvu supruge koja finansira sve troškove njihovog zajedničkog života i Gabi - glumica u reklamama, udata za bogatog arhitektu, koja ne zna šta bi od sebe od dosade, neobuzdana i navalentna, u društvu ostalih turista sa kojima traže uzbuđenja - ispituju granice ljudskosti bez straha od kazne. Ostrvo na kom borave ima svoja pravila, svoje zakone i, iako se čini da je poput nekog najsiromašnijeg mesta na svetu, prljavo i opasno, puno kriminala, ono je, u visokom, elitnom, zapadnjačkom društvu poznato i po jedinstvenom iskustvu koje može da pruži za veliku sumu novca. To iskustvo može da se doživi samo nakon što se pređe granica posle koje niko ne može da se vrati na staro. Kada čovek počini kriminalno nedelo ili zločin, prva tačka sa koje polazi civilizovano društvo u rešavanju i kažnjavanju tog nedela je - hapšenje. Zatvor na ovom ostrvu je ruglo i spolja i iznutra. Starinska gradnja, zguljeni zidovi, drvena vrata, pločice kao iz nekog starog stana iz Jugoslavije, sve, baš sve vraća sećanja na film "Midnight Express" Alana Parkera, i jedino zbog toga što sam znala da je Cronenberg režirao film, znala sam i da film neće skrenuti u tom gadnom, za stomak teško probavljivom pravcu, naprotiv. Znala sam da u tom zatvoru stiže prekretnica i da će se upravo na tom neuglednom mestu na kom priveden čovek čeka da mu se neko obrati obučen u belu bolničku spavaćicu, sa plastičnim pijačarskim papučama na nogama, umesto da ga lemaju i saslušavaju neki brkati policajci - dogoditi nešto nespojivo sa ovakvim prostorom. I desilo se. Naravno, nisam luda da vam otkrivam šta - ni ja ništa ne čitam o radnji filma unapred - mrzim to. Iskreno se nadam da ćete se u ovu avanturu upustiti bez predrasuda. Film je vrlo uznemirujuć i tera na razmišljanje, za razliku od mnogih drugih koji to danas ne žele da rade. A i ne moraju. Volim zabavne filmove, i ne želim da nestanu. S vremena na vreme, potrebno je da nas prodrma režiser koji voli da se poigra sa nekim zanimljivim temama koje mogu da se kategorišu kao naučno-fantastične. A Brandon Cronenberg to radi. Ništa pompezno, ništa natrpano specijalnim efektima.Ne izgleda kao da se previše trudio da uvrne ionako uvrnut film.

Neki vizuelni detalji u filmu (ne mislim na enterijer i eksterijer koji je gotovo identičan svakom luksuznom mestu za odmor, u svetu) su mnogo uzbudljivi, zanimljivi i lepi u svojoj nakaznosti, a samim tim i nezaboravni. Glumci - AlexanderaSkarsgård i Mia Goth, dali su mnogo dobru interpretaciju likova. Mia mi je bila malo "već viđeno" zbog njenih uloga u "X" i "Pearl", iako i dalje zabavno bezobrazna, nametljiva, bahata i izazovna, ali Alexander - e, on je već posebna priča. On je svoj lik shvatio vrlo ozbiljno, jer je dočarao čak 4 nijanse istog ljudskog bića. Njegova gluma je dirljiva, on izaziva različita osećanja kod gledaoca i sasvim je sigurno da mu dramske uloge najbolje leže.

E, sad! Ta jedna prokleta scena... Mnogo mi je žao što se ta scena našla već u drugom filmu - "Barbarian", iz prošle godine. Iako je akter u toj sceni bio Justin Long, i iako je kontekst bio apsolutno drugačiji, kao da me neko ubo iglom u mozak ispod tek uklonjenog dela lobanje. Kao da je scena jednog intimnog, pre svega humanog, od egzistencijalne važnosti neprocenjivog čina, vrhunac kada treba da se ispriča priča o preporodu, ili o novom rođenju, ili o načinu da se nadoknadi gubitak, prevaziđe trauma. I opet - neću reći tačno o kojoj se sceni radi, ljudi koji su pogledali "Barbarian" umeće da je prepoznaju.

"Infinity Pool" nije od onih filmova koje ćete lako prepričati i nije od onih filmova koje ćete hteti pogledati dva puta, jer je jednom sasvim dovoljno da zapamtite svaki njegov, pa i najmanji, deo. Nije više potrebno ni Brandona povezivati sa njegovim slavnim ocem. Pominjem to jer je poprilično neukusno neprestano povlačiti tu porodičnu vezu kada se govori o ovom izuzetno talentovanom režiseru. U moru ljudi koji su izabrali da nose prezime manje poznatog roditelja ili bliskog rođaka, Brandon nema problem da nosi svoje prezime. On je potpuno prirodno i jednostavno sin svog oca i nema potrebe da se dokazuje da bi bio u ravni s njim ili ga nadmašio. Čovek snima svoje priče, onako kako ih on vidi, a njihov kvalitet ili odsustvo istog (ako se to ikada desi), govoriće o njima upravo kao o takvima. Ili će biti dobre ili beznačajne. Prezivao se on Cronenberg ili Richardson, nebitno je. Neke sjajne filmove koje sam pogledala i nikad ih neću zaboraviti snimili su ljudi čijeg prezimena ne mogu da se setim ili ne umem da ga izgovorim. Dobar film će uvek naći put do gledalaca i oni će biti zahvalni na njemu.

Dakle - "Infinity Pool" - scenario i režiju potpisuje Brandon Cronenberg, a u glavnim ulogama su već pomenuti Alexander Skarsgård i Mia Goth, te Cleopatra Coleman i Jalil Lespert...