"BETMEN: GRAD LUDILA" JOŠ ČUDNIJE STVARI

Gotovo 35 godina nakon misterioznih i mračnih događaja u "Ludnici Arkam: Ozbiljnoj ludnici na ozbiljnoj zemlji", Granta Morisona, koji su nas bolje upoznali sa poreklom ustanove za lečenje kriminalaca i zločinaca sa mentalnim poremećajima, i sumornom sudbinom njenog osnivača - Amadeusa Arkama, pisac i strip-umetnik, Kristijan Vord, predstavio je zanimljiv prikaz zaostavštine ove važne gotamske porodice - trodelnom pričom - "Betmen: Grad ludila" koju je, za naše tržište, objedinjenu u jedan album, objavila "Čarobna knjiga".

Naša sjajna izdavačka kuća ovim izdanjem ponovo je dokazala da prati svetske trendove i da ume da prepozna priče koje "prete" da dostignu kultni status, zbog kojeg će vam biti drago što ih imate na polici.

"Betmen: Grad Ludila" je kompleksna, na trenutke i vrlo teška za čitanje, priča o pretnji koja se uparila sa Gotamom i zapretila da ga zameni svojom, naizgled identičnom, hororističnom kopijom za čije je postojanje znala samo najzlokobnija i najintrigantnija organizacija od koje zazire i sam Betmen - "Sud sova". Zloglasne "Sove" prvi put smo upoznali u briljantnoj priči "Betmen: Sud Sova", scenariste Skota Snajdera i majstora olovke - Krega Kapuloa. Betmen je umalo izgubio život kada su na njega poslali svog najsposobnijeg ubicu, Talona, Vilijama Koba - Kandžu, pradedu Dika Grejsona.

Jeziva organizacija za koju se oduvek pričalo da ne postoji i da je izmišljena da bi se njome plašili Gotamljani, pokazala se u punom svetlu kao neumoljiv, beskrupulozan i žedan ljudske krvi i mesa čopor trulih bogataša i zaverenika koji gotovo 400 godina, od samog nastanka Gotama, vlada ovim gradom iz senke, zaluđujući i zavodeći ljude čijim znanjem i bogatstvom širi svoj ne-dobronameran uticaj. Zgrtanje bogatstva nije primaran cilj krvoloka koji pravi identitet skrivaju maskama bele sove, već manipulacija i kontrola svih onih koji bi da se uzdignu više nego što bi smeli, ugrožavajući Sovine moći. Jedan od njih je i Betmen, koji im je, iako toga nije bio svestan, stao na žulj, godinama stičući status najvećeg sina Gotama, njegovog zaštitnika i, sa druge, privatne strane, dobrotvora. Kada je obznanio planove o ulaganjima "Vejn Enterprajzisa" u budućnost grada, u obnavljanje industrijskih zona i u proširenje i modernizaciju mreže gradskog prevoza, navukao je na sebe bes "Sova". Odvučen je u njihov podzemni lavirint u kom je ostao više od nedelju dana, boreći sa Kandžom i sa utvarama i vizijama koje su ga izluđivale. Pominjem ovaj sukob jer je važan za dešavanja u Vordovom "Gradu ludila" u kom se Betmen i Kandža ponovo sreću kao saveznici…bar neko vreme.

Događaji izazvani ekološkom katastrofom, kada se podzemna Princezina reka izlila iz svog korita i prouzrokovala otvaranje velike rupe koja je odnela znatan broj ljudskih života i nanela ogromnu materijalnu štetu, izvući će na svetlo dana "Sove" - koje su, verovali ili ne, napokon osetile odgovornost zbog posledica svojih delovanja ispod Gotama. Prvi put pokazale su da su nemoćne da se uhvate ukoštac sa narastajućom pretnjom za koju niko i ne zna da se nazire na horizontu. Potrebna im je pomoć i potražiće je od svog najvećeg neprijatelja - Betmena.

Betmen saznaje da su "Sove" čuvale barijeru koja je sprečavala da se druga, mračna, opasna i misteriozna verzija Gotama ne probije i naruši ravnotežu neophodnu za opstanak pravog Gotama. To nije drugi Gotam, to je dimenzija, projekcija ovog grada, sinonima za nasilje, korupciju, zločin i kriminal, otelotvorena verzija nalik na pravu u kojoj svaka živa gotamska duša ima svoju bezdušnu, praznu ljušturu-kopiju, nesvesnu svog originala na površini.

Tako ovim prostorom hara i Betmenov dvojnik, koji je, izgledom, hibrid našeg čoveka-šišmiša i besmrtnog Lovkraftovog, prastarog bića Ktulua. Onostrani Betmen traži pomoćnika koji će u njegovoj dimenziji igrati ulogu Robina, da bi pojačao kontrolu nad svetom što se hrani patnjom i traumama pojedinaca.

Paralelno sa ovim događajima, Vord nas, dolaskom tinejdžera Dževonija, iz Smolvila u Gotam, suočava sa osetljivom temom koju će pojasniti flešbekovima, a koja je od ključnog značaja za narativ "Grada Ludila". Vordova tabla na kojoj se Dževoni seća poslednjeg razgovora sa ocem, afroameričkim učiteljom klavira, dok je žurio na voz za Smolvil, a kog su zaskočili i ubili policajci, navodeći ga, kasnije, u štampi kao dilera droge, evocira na događaj u Americi, od 25. maja 2020. godine. Tog dana su policajac, belac, i njegove kolege, osumnjičili afroamerikanca Džorža Flojda da je u prodavnici koristio lažnu novčanicu od 20 dolara. Prilikom hapšenja, oborili su ga na tlo, licem ka dole, koristeći preteranu silu - policajac je kolenom pritiskao Flojdov vrat, gušeći ga 9 minuta i 29 sekundi, dok je, jadan čovek govorio da ne može da diše, boreći se za dah do smrti. Ovo ubistvo izazvalo je velike rasne i socijalne nemire širom Amerike. Vord možda i ne aludira na ovaj događaj, ali ja se nadam da radi upravo to, čuvajući na ovaj način uspomenu na tu i na mnoge druge nepravedne smrti nedužnih ljudi.

Dževoni dolazi u Gotam da osveti oca, upadajući u spiralu bezumnog nasilja koje je započeo Onostrani Betmen. Pošto je ostao bez oca, scenarista naš fokus prebacuje na likove iz bogate galerije gotamskih zlikovaca. Oni koji su u detinjstvu povređivani, zlostavljani, zapostavljani, slomljeni neljudskim ponašanjem roditelja, oni koji su zauvek istraumirani smrću roditelja sa kojima su imali zahtevan i komplikovan odnos, oni koji su napušteni, koji su svedočili strašnim duševnim stanjima svojih najrođenijih, pronašli su svoje mesto i u Onostranom Gotamu.

Drugodimenzionalne kopije počele su da se manifestuju kroz originale u pravom Gotamu, da menjaju njihovo ponašanje i da ponovo izvlače rane traume na površinu. Ovo je usko povezano sa ustanovom za mentalno obolele kriminalce - "Arkamom", pa Betmen mora ponovo da stupi u kontakt sa nekima od njih. Ključan za rešavanje misterije oko nastanka prostora u kom vlada teror, užasna depresija i strah, a koji Betmen pokušava da rastumači i zadrži iza barijere, je njegov nekadašnji prijatelj Harvi Dent - Dvoliki.

Odnos Betmena i Dvolikog maestralno je razradio Grant Morison. Saznali smo da je Dent, kao dete, bio žrtva nasilja svog oca kockara i alkoholičara. Da li će dobiti teške batine, Harvijev otac je odlučivao bacanjem novčića. Ako bi bila "glava" pustio bi dete da spava, ako bi se pokazalo "pismo" - tukao je dete do besvesti. To je ostavilo strašne posledice na budućeg briljantnog advokata. Snagom volje i napornim radom uspevao je da kontroliše svoj bipolarni i paranoidno-šizofreni poremećaj, ali kada mu je, u sudnici, na lice bačena kiselina i kada je jedna njegova polovina ostala unakažena, Harvi je izgubio moć da potisne simptome svojih mentalnih problema, stvarajući alter-ego koji je svaku odluku, uglavnom vezanu za zločinačke radnje, donosio bacanjem novčića, poput svog oca.

Verzija Dvolikog, u Vordovom Drugom Gotamu, okrutnija je od originala, pa se i sam Harvi vraća sebi češće nego pre, osećajući moralnu obavezu da pomogne čoveku kom se oduvek divio - Betmenu.

"Grad ludila" do samog kraja ispričaće surove priče iz detinjstva još nekih likova, poput Dika Grejsona ili Trbuhozborca, prizivajući naša sećanja i na detinjstvo Brusa Vejna.

Brus Vejn sa roditeljima Martom i Tomasom Vejnom Kadrovi su iz "Ludnice Arkam: Ozbiljne kuće na ozbiljnoj zemlji" Grant Morison/Dejv Mekin. — Kadrovi su iz "Ludnice Arkam: Ozbiljne kuće na ozbiljnoj zemlji" koju je napisao Grant Morison, a nacrtao Dejv Mekin.

Svi koji su osvanuli na stranicama ove slojevite priče dele taj gubitak roditeljske (sa naglaskom na očinsku) figure neophodne za zdrav razvoj dečje, a potom i odrasle ličnosti jednog čoveka i traumu koja je u svakom od njih stvorila odbrambeni mehanizam neophodan za opstanak. Ovo nas dovodi i do samog kraja na kom je sam početak svega - do Amadeusa Arkama, entuzijaste-psihoterapeuta uverenog u oporavak zatrovanog ili bolesnog uma primenom terapeutskih tretmana razgovorom i poticanjem pozitivnog odnosa pacijenta prvo prema sebi, a potom i prema društvu iz kog je morao otići, makar to bilo i na užasan, krvav način. Optimizam kojim je pristupao pacijentima novootvorene duševne bolnice "Arkam" splasnuo je nakon što je njegov bivši pacijenat Martin Hokins, poznatiji kao "Besni pas" u Amadeusovom odsustvu, provalio u njegov dom i silovao, a potom raskomadao njegovu suprugu Konstans i ćerku Herijet čije je telo obezglavio, a glavu nagurao u lutkinu kuću u devojčicinoj sobi.

Kadrovi su iz "Ludnice Arkam: Ozbiljne kuće na ozbiljnoj zemlji" koju je napisao Grant Morison, a nacrtao Dejv Mekin.

Odavde, Vord Morisonovu priču nadograđuje dodavanjem drugog deteta na porodičnu fotografiju Arkamovih - sina Artura koji je uzrok svih dešavanja u "Gradu Ludila". Artur je preživeo masakr (nije pojašnjeno gde se nalazio dok je trajao Hokinsov krvavi pir), ali, s obzirom na zaplet, Artur je bio očevidac masakra koji ga je psihički uništio. Amadeus je pristupio lečenju svog sina, ali su sve metode bile bezuspešne.

U međuvremenu, lečio je i Hokinsa, dajući mu novu šansu, ali nakon što je ovaj ubio Arkamovu sekretaricu, bilo je jasno da je svaka promena u ovom višestrukom ubici i psihopati - nemoguća, te ga je Amadeus, na godišnjicu ubistva supruge i ćerke, podvrgnuo fatalnim elektrošokovima, počinivši tako još jedno ubistvo. Njegova prva žrtva bila je njegova psihički obolela majka Elizabet, u čiju je čast i podigao bolnicu.

Kadrovi su iz "Ludnice Arkam: Ozbiljne kuće na ozbiljnoj zemlji" koju je napisao Grant Morison, a nacrtao Dejv Mekin.

Amadeus je dugo verovao u svoje lažno sećanje - da mu je majka izvršila samoubistvo, ali kada mu je prava istina konačno zauzela misli, počeo je da tone u melanholiju i manična raspoloženja.

Kadar je iz "Ludnice Arkam: Ozbiljne kuće na ozbiljnoj zemlji" koju je napisao Grant Morison, a nacrtao Dejv Mekin.

Očajan i razočaran sobom, kao lekarom, odlučio je da pribegne okultizmu sa kojim je došao u dodir prilikom davnog putovanja u Evropu, kada se upoznao i sa jednim od njegovih najpoznatijih zagovornika - Alisterom Kroulijem. Amadeus Arkam je sam sebe osudio na doživotnu robiju u azilu. Progonjen strašnim vizijama mitskog entiteta u obliku slepog miša kog je viđala i njegova majka, pokušavao je da ga zarobi iscrtavanjem magijskih simbola i runa.

Stvorenje je progonilo i njegovog sina, a Arturova trauma ga je oblikovala u Onostranog Betmena koji se hrani bolom i patnjom svojih onostranih štićenika, posebno dečjih. Dečja trauma je najsnažnije pogonsko gorivo koje ovakve projekcije oštećenog duha i psihe čini gotovo neuništivima.

Na samom kraju stripa, postaje jasno da je Onostrani Gotam stvoren iz užasnog bola i strašne, neizlečive traume zbog koje je nemoguće izaći i razviti se u funkcionalnu osobu, zdravu jedinku društva. Veliki deo "oštećene" dece nikad ne uspe da se prilagodi normalnom životu. Kada je dete silovano ili na bilo koji drugi način seksualno zlostavljano od roditelja - poput "Besnog psa" Hokinsa kog je otac krvnički tukao i seksualno se iživljavao nad njim, oporavak je gotovo nemoguć. Hokins se, zbog prevelikog poniženja i bola okrenuo ubijanju žena i odsecanju njihovih seksualnih organa, nanoseći sebi zapravo još više štete.

Ni o Trbuhozborcu Kristijan Vord ne piše na svojim stranama bez valjanog razloga.

Arnold Vesker je kao klinac napravio scenu na pristaništu kad se uplašio od albatrosa, zbog čega su roditelji, po povratku kući, zaokupljeni incidentom, nepažnjom završili pod točkovima kamiona. On je ostao siroče, a kako je rastao, pritisnut osećajem odgovornosti za pogibiju roditelja, razvijala se njegova podvojena ličnost, pa je nakon prve tuče u kojoj je ubio čoveka, poslat u zatvor gde mu je sudbina zapečaćena dolaskom u posed lutka Ožiljka preko kog su se manifestovale njegove jezive ličnosti.

I opet - tu je ta dečja trauma. Međutim, deca koju ima ko da voli i da pazi njih nakon strašnih događaja, mogu da postanu fantastični ljudi koji svoje probleme ostavljaju zakopane duboko ispod želje da čine dobro i da postanu dobri ljudi, baš poput Brusa Vejna i Dika Grejsona, a, u konačnici "Grada ludila" i Dževonija koji nije pao na testu odabira ispravnog puta. Taj izbor mu je ponudio Betmen, trudeći se iz petnih žila da mu izopačenog, Onostranog Betmena prikaže onakvim kakav je zaista bio - kao osvetničkog monstruma koji se hrani dečjim mukama.

Svet ludila kog je izgradio Artur Arkam, taj izvitopereni univerzum, naivno sastavljen da liči na Gotam iz njegovog dečjeg sećanja, u kom svako ima svog zombiranog dvojnika, zapravo je tužno mesto u kom sećanja žive svoje mutne, zatrovane, izobličene živote. Arturov Gotam je ogledalo njegove duše na izdisaju, on je personifikacija njegovog obolelog uma kog su zaposeli i na kraju pojeli zidovi i hodnici "Arkama". "Arkam", kao poseban lik i u stripu Granta Morisona, i u stripu Kristijana Vorda, igra ogromnu ulogu u životima njegovih pacijenata i zaposlenika, pa čak i samog Betmena koji se, svojevremeno, dobrovoljno prijavio na lečenje, ne bi li umanjio ili oterao u zaborav bol, nedoumice, nemire, strahote i mučenja sa kojima se nosio od ubistva njegovih roditelja.

Potrebno je naglasiti da je Džoker više puta isprovocirao Betmena navodeći da mu je mesto u "Arkamu" kao i njegovim najtežim pacijentima, što je, zapravo, istina. Samo Alfredova nesebična podrška, (koju vidimo i u ovoj priči) sve one godine koje je uložio u odgajanje Brusa, od tragičnog ubistva Marte i Tomasa Vejna, neprestano bdenje nad svakim njegovim korakom i potezom, Brusa su održali trezvenim i nisu mu dozvolili da poklekne čak i kad mu je bilo najteže.

Koncept Onostranog Gotama mnogo me podseća na "Izvrnuti svet" ("Upside-Down") serije "Čudnije stvari" ("Stranger Things"). "Izvrnuti svet" zapravo je zastrašujuća, alternativna dimenzija koja je, portalom skrivenim u jednom naučno-istraživačkom institutu-laboratoriji, razdvojena od gradića Hokinsa u kom žive junaci ove fantastične serije.

Porodica Bajers koju čine majka Džojs i njeni sinovi Vil i Džonatan, iskusiće pravu noćnu moru kada Vila otme biće koje se, kroz pukotinu u portalu, probilo u našu realnost iz ovog natprirodnog sveta. Njihovi životi potpuno će se okrenuti naglavačke kada upoznaju tajanstvenu devojčica Jedanaest (Eleven), jednu od desetine dece nad kojom su vršeni eksperimenti u laboratoriji iz koje je pobegla. Poput Vila, i Jedanaest je bila oteta, ali je njena otmica delo ljudske okrutnosti i neetičnosti. Na neki način, i ovde je dečja trauma primaran motiv. Dečaci Bajers su od najranijeg detinjstva bili izloženi nepriličnom ponašanju njihovog oca koji je na zub uzeo mlađeg Vila, neprestano se izrugujući njegovoj osetljivosti, nežnom karakteru i sklonosti ka umetnosti. To je u svojoj glavi povezivao sa homoseksualizmom, pa je kinjio dečaka kad god je hteo, terajući ga i da ubije životinju, ne bi li malo "očvrsnuo". Uz sve to, maltretirao je i udarao njihovu majku, zbog čega su deca posebno patila. Kada ih je otac napustio, Džonatan je postao najvažnija, očinska figura u Vilovom životu. Na Vila je boravak u izopačenom svetu druge dimenzije ostavio velike posledice, a nakon što su se bića sa ovog mračnog, jezivog mesta počela probijati u Hokins, stvarnost je postala kao prava noćna mora. Atmosferom, "Izvrnuti svet" je i te kako mogao da posluži kao inspiracija za Vordovu priču, a ako nije, koga briga - imamo izvanrednu seriju, i mnogo, mnogo dobar strip sa sličnim postavkama osnovnih tema koje su u njemu razrađivane.

Zanimljivo mi je i što mesto iz "Čudnijih stvari" istovetno prezimenu "Besnog psa" - Hokins.

Za čitanje Vordove priče morate se naoružati pažnjom i strpljenjem, jer ćete, u suprotnom, propustiti sitnice koje će vam biti neophodne da raštrkane delove priče povežete u smislenu celinu. Nagrada će vam biti izuzetno lep, dubok, pažljivo napisan Vordov tekst, besprekoran crtež koji precizno prati narativ, sa jako puno detalja koji govore o psihičkim stanjima protagonista i kolorom što naglašava sumanutu, blještavo-zaslepljujuću, hiper-poremećenu atmosferu onostrane dimenzije, tako različite od Morisonove zagasitim bojama oslikane, melanholične, zlosutne, uznemirujuće "Ludnice Arkam".

Kada na sve ovo dodate zavšne kadrove u kojima postaje jasno u šta se manifestuje Onostrani Gotam, povezaćete sve tačke i dobiti jednu od verovatno najluđih ikad ispričanih priča o poreklu zla u nekim Betmenovim neprijateljima.