Biblioteka "Čarobne knjige" odnedavno je bogatija za još dva naslova o Betmenu - "Vreme smrti" i "Noć Mračnog viteza". I dok se "Vreme smrti" haotično bavi pljačkom koja kreće naopako za njene naručioce, i predmetom kog žele da se domognu najpoznatiji gotamski negativci, poput Pingvina, Žene-Mačke, Zagonetača i Sluge, "Noć mračnog viteza" nas upoznaje sa zanimljivim meta-čovekom, čija nesrećna sudbina, započeta pet godina pre dešavanja u stripu, tokom samo jedne noći, pretvara ulice Gotama u pakao na zemlji.
"Vreme smrti" je izuzetno napeta, akcijom nabijena priča, koju je, zbog mnoštva detalja i komplikovane, slojevite radnje, prilično teško pratiti tokom čitanja. Ako niste dovoljno odmorni, nemojte počinjati sa čitanjem, jer nećete moći da ispratite mnogobrojne vremenske odrednice koje su bitne za ovakvu vrstu napetog narativa. Scenario za ovu priču o Betmenu, kao pravom detektivu, koji mora biti uvek nekoliko koraka ispred zlikovaca, napisao je Tom King (nagrađen "Ajznerom" za stripove "Ljudska meta" i"Betmen - Jedan loš dan: Zagonetač"), a za crtež je bio zadužen genijalni Dejvid Markez.
Na stranu to što je Markezova Žena-Mačka neodoljiva, onako prekrasno utegnuta u njen sjajni, mačkasti kostim, a Zagonetač nepodnošljivo elegantan u zeleno ljubičastoj kombinaciji trodelnog odela, njegov Pingvin je prava poslastica za sve ljubitelje ovog negativca.
Dok sam čitala strip, svaki put kad bi Pingvin iskrsao u prizoru, meni je iskrsavao pred očima Deni DeVito, u izuzetnom tumačenju ovog zlikovca, u filmu "Povratak Betmena" (1992.), voljenog režisera Tima Bartona. Neki prizori Markezovog Pingvina prilično su brutalni, zrače neprijatnošću i teraju vas da malo skrenete pogled, pogotovo kad Pingvin otvori svoja usta. Markez je, na početku svoje karijere bio angažovan kao jedan od mnogobrojnih animatorana filmu Ričarda Linklejtera "Tamno skeniranje" (2006.), urađenom rotoskopskim stilom, a po istoimenom, naučno-fantastičnom romanu Filipa K. Dika."Vreme smrti" je jedna velika, uzbudljiva, eksplozivna petlja u kojoj ste katapultirani sa jednog mesta radnje na drugo, iz sadašnjosti u daleku prošlost, a odmah zatim u budućnost iz koje se, samo stranu kasnije, vraćate na nekih 15 sekundi pre događaja kojem ste, u stripu, upravo svedočili. Sve te strip-niti isplele su čudesnu predstavu za koju nećete tako lako moći naslutiti kako će završiti.
"Noć Mračnog viteza" je prava poslastica za sve ljubitelje "Čoveka u crnom" (a nije Džoni Keš). Ovaj serijal je solo-rad vrhunskog umetnika Marka Simpsona, poznatijeg po pseudonimu "Džok". Kada u ruke uzmete njegove tri, tvrdo ukoričene priče o prebacivanju zatvorenika ludnice "Arkam" u zatvor "Blekgejt", odmah će vam biti jasno zašto je Džok jedan od najboljih crtača Betmena, ikada. Jer, njegov Betmen je moćan, ogroman, razbacan, nacrtan grubim i, naoko, neusaglašenim potezima olovke, istuširan neprecizno, ponegde razvodnjeno, a negde masno utopljeno u crnilo i boje. Njegov Betmen se oslanja na veštine preživljavanja koje ima isključivo kao čovek, a ne samo kao osvetnik poboljšan raznim tehnološkim inovacijama koje mu pomažu u borbi protiv kriminala.
Džokova priča je, usuđujem se reći, jedna od najboljih o Betmenu, u poslednjih dvadesetak godina, koja bi, sigurna sam, imala odanu publiku kada bi bila ekranizovana, jer - "Noć Mračnog viteza" ima sve što je potrebno za jednu kakvu? - za jednu mračnu priču. Zaplet je prilično jednostavan.
Po naređenju upravnice zatvora "Blekgejt", Rite Vaskez, uprkos protivljenju Džima Gordona, uverenog da je takva akcija bespotrebna i opasna po grad - zatvorenik, Edvard M. Presler biće prebačen iz "Arkama" u ovu ustanovu na istoimenom ostrvu, na doživotnu robiju. Rutinski policijski posao postaje visoko rizična akcija koja zahteva nadzor i eventualnu pomoć zaštitnika grada Gotama - Betmena, zato što je Edvard, poznatiji kao E.M.P. postao prevelika opasnost kada je, tokom jednog nemilog incidenta, izazvao smrt velikog broja ljudi koji su se zatekli u blizini.
Iako je bio upetljan u kriminalne posliće, kao vođa bande "Tejzeri", jedne od mnogobrojnih krimi-formacija koje operišu po Gotamu, Edvard je prihvatio svoju kaznu, a moći koje je zadobio stavljene su pod rigidan nadzor, tako da više ne predstavlja opasnost po okolinu. No, kada njegova banda odluči da ga oslobodi i vrati pređašnjem životu, Gotam postaje poprište velikog broja namerno izazvanih incidenata kojima se skreće pažnja sa isplanirane otmice, a sam E.M.P. prava nuklearna bomba koju je sve teže održati stabilnom.
U ovoj sjajnoj priči, imamo negativca koji, opet, radi za grad, a imamo i negativca koji se nada nekakvoj vrsti iskupljenja koju može da mu pruži jedino čovek nezaslepljen osvetom. Put do zatvora je veliko, opasno, dramatično i nepredvidivo putovanje od tačke A do tačke B, koje mora završiti pre izlaska sunca, a na tom putovanju Betmen ostaje bez svoje najveće podrške - kontakta sa Alfredom Penivortom i svih onih čuda tehnologije koja ga čine najmoćnijim osvetnikom. Ostaje sam sa sobom, sa neprijateljem ispred sebe, oslanjajući se isključivo na svoju snagu i instinkte.
Kako izgleda Gotam kad uroni u potpuni mrak i kako izgleda Gotam kad ga osvetli snažno električno pražnjenje nekoga ko je jednom bio samo običan čovek - videćete u punom bogatstvu crteža na stranicama ovog izuzetnog dela. Neopterećeno unutrašnjim monologom, sa napetošću koju autor stvara na svakoj narednoj strani, vešto manipulišući veličinom prizora, kontrastima u bojama, planovima i dinamikom, ovo delo je moćnije nego što možete zamisliti dok ovo čitate. Obećavam - ako volite Betmena, ovaj trodelni serijal morate imati u svojoj stripoteci - nećete se pokajati!
Kao veliku, ali zaista veliku stvar vezanu za "Noć Mračnog viteza" ističem dve mape koje je Džok nacrtao, a koje vam olakšavaju praćenje radnje i koje bi, kako su primetili i ostali koji su pročitali strip - trebalo da postanu nezaobilazan deo svakog stripa o Betmenu jer detaljno prikazuju plan Gotama (Gornji grad, Centar grada i Donji grad) sa obeleženim gradskim četvrtima, i važnijim ustanovama ili obeležjima grada, kao i ostrva kojima je okružen. Tu je i mapa koja prikazuje i teritorije kojima vladaju bande poput Džukela sa dokova, mafija Bertineli i Kadim, klan Maroni i Kerovi iz Robinsonovog parka…
E.M.P. je zanimljiv, odlično nacrtan negativac, a njegova životna priča je prilično tragična. Iako je E.M.P. skraćenica izvedena od punog imena i prezimena, nije slučajnost što je Džok upravo to ime odabrao za svog anti-junaka. S obzirom na to da njegova nestabilnost (iopasnost za ljude) dolazi zbog nemogućnosti da kontroliše električni naboj koji se obnavlja pri svakom dodiru sa svim uređajima koji poseduju ovu vrstu energije (uključujući i ljudski mozak), ime mu je, takođe, opšte-poznata skraćenica za elektormagnetni puls (EMP) tj. elektromagnetnu smetnju koja se manifestuje kao izliv elektromagnetne energije.
"EMP se može pojaviti kao elektromagnetno polje, kao električno polje, kao magnetsko polje ili kao provodna električna struja. Elektromagnetne smetnje uzrokovane EMP-om mogu poremetiti komunikaciju i oštetiti elektroničku opremu. EMP kao što je udar groma može fizički oštetiti objekte kao što su zgrade i avioni."
I Džokov E.M.P. ponaša se jednako tako, a koliko je opasno imati ga na slobodi, uverili su se i građani Gotama u ovoj jako, jako dugoj noći u kojoj su procvetali kriminal i nasilje.
I "Vreme smrti" i "Noć Mračnog viteza" dokaz su da priča o Betmenu nikad ne može biti napisana i nacrtana do kraja. Dok god je razigrane mašte pisaca i crtača poput Džoka, Kinga i Markeza, ne trebamo da se brinemo da će stripovi zapasti u monotono pripovedanje.
Strip-junaci se menjaju, dolaze nam drugačiji, a opet - ostaju isti. Na nama je da ih volimo i da im iznova dajemo šanse kroz podršku onima koji ih čine živima.
Oba naslova možete kupiti na sajtu "Čarobne knjige"
i u njenim klubovima čitalaca.
Prevod s engleskog: Draško Roganović🙂