Kad mi je stiglo dugoočekivano dvotomno izdanje strip-priča “Šokovi budućnosti” grupe autora koji su 80-ih počinjali (ili nastavljali) da grade svoje karijere, a kasnije postali najpoznatiji u svojoj branši - konačno sam shvatila onu izreku - “Pazi šta želiš da ti se ne bi ostvarilo!”. Trebalo mi je tri dana da polako i studiozno pročitam sve priče i još nedelju dana da pustim da mi se slegnu utisci o njima. Kada sam završila sa poslednjom, bonus pričom, znala sam da sam u velikom problemu. Kako čitaocima opisati i približiti “Šokove”, kako ih uveriti da je zaista velika stvar imati ih u svojoj stripoteci? Nema druge, nego napisati istinu, jer napisati da je bilo lako čitati “Šokove budućnosti” bila bi čista laž. Monumentalnost i detaljnost zbirke iziskivala je jako dobru koncentraciju i - vreme. Pošto je svaka priča univerzum za sebe, pošto u svakoj važe posebna pravila, nije dolazilo u obzir da se one ponaosob analiziraju.
Još jedan problem je, takođe, iskrsnuo - ovo delo je već predstavljeno na prodajnom sajtu sjajnim opisom posle kojeg ne znaš šta ti to još možeš da dodaš, a da bude originalno i zanimljivo. Koji mind fuck! Zato ću krenuti školski, redom, pa kud me tastatura odvede…
“Šokovi budućnosti” su kratke naučno-fantastične priče od jedne do pet tabli koje su jednom nedeljno izlazile u britanskom časopisu “2000 AD”, poznatom po stripu “Sudija Dred”.
Ovaj, kako će se ispostaviti, po nedovoljno afirmisane ili autore u kreativnom zaletu, veoma značajan magazin, prvi put je izašao 1977. godine. Do 1980. godine, časopis je na svojim stranicama objavljivao priče različitih žanrova, a sa dolaskom Alana Mura i naredne tri godine, čitaoci su bili redovno čašćeni bogatim SF i, ponekad - horor svetom koji je nastao u glavi ovog sjajnog, ekscentričnog namćora. U društvancu odabranih pisaca i umetnika koji su u ovom magazinu šiljili svoja scenarističko/crtačka pera, kasnije pozlaćena i zasuta priznanjima i nagradama, osim Alana Mura bili su i Džon Smit, Grant Morison, Brajan Talbot, Piter Miligan, Dejv Gibons, Alan Dejvis, Stiv Dilon, Brendan Makarti, te Nil Gejman.
Ovi stripovi izvršili su jednako značajnu “britansku invaziju” na SAD, poput one koju su,
što se tiče muzike, izvršili “Bitlsi” dolaskom u Njujork, 7. februara 1964. godine.
Neki od ovih autora vrlo brzo su prepoznati od američkih izdavačkih kuća “DC” i “Marvel”, pa su zbog boljih uslova rada i boljih plata, počeli da stvaraju za njih i menjaju izgled i kvalitet najplodnijeg tla za ovu vrstu umetnosti. Naslovi koji su tamo objavljeni ušli su u istoriju američkog stripa, a uspešno su zaživeli i kroz sedmu umetnost, sa više ili manje odobravanja od strane njihovih autora. Ovo se naročito tiče Alana Mura koji je sa ekranizacijama svojih dela imao ozbiljne probleme zbog kojih je završio i na sudu, potražujući svoja prava. Ali, to je neka druga priča. Nas se sada tiču isključivo “Šokovi budućnosti”
Zahvaljujući izdanju “Čarobne knjige”, u kom je za prevod bio zaslužan Draško Roganović (neverovatno je kako je fino "osetio" i preveo sve one zeznute izraze i kovanice reči!), moći ćete da pročitate zanimljive priče kroz koje će vas voditi domaćin, urednik magazina “2000AD” Silni Targ, vanzemaljac zelenkaste kože, sa “čerokanom” na glavi. Na crno belim tablama, sa bogatim, masnim tušem, bez upozorenja ćete biti ubačeni u vorteks budućnosti pun iznenađenja. U mašti raspojasani, raskalašni, razmetljivi autori svojski su se potrudili da svojim idejama impresioniraju uredništvo “2000 AD”-a, da se dokažu, da iznenade, a čitaocima naprave more mind-twistova u glavi. I uspeli su. Brz zaplet, još brži nastavak priče i gotovo obavezan preokret na samom kraju nešto je što bi se moglo istaći kao zajedničko za sve pisce u “Šokovima budućnosti”. Od scenariste do scenariste uočavaju se razlike koje će kasnije postati još očiglednije kako njihova karijera bude napredovala. Na tablama “Šokova budućnosti” neki autori su ponudili nove ideje, dok su drugi, poput Alana Mura, razvijali one sa kojima smo se već sretali u književnosti i na filmu, u oblasti naučne fantastike i fantazije iz malo drugačijeg, čak i komičnijeg nego što bi se očekivalo, ugla.
Satirični, mračni, cinični prikazi gotovo po pravilu bizarnih likova, vrlo brzo se pretvaraju u beskrajno zabavne i komične sličice. Na sve strane lete oblačići sa neverovatnim kombinacijama reči koje često beže van konteksta i služe samo za pokazivanje autorske dovitljivosti. Izbombardovani ste grafitima, parolama, natpisima koje morate pažljivo ispratiti, jer su od velikog značaja za samu radnju u stripu. Ovo je odličan način da scenaristi i crtači kažu sve ono što ne stane u prikaze limitirane na stranu ili dve.
Autori su u svojim pričama ljudsku civilizaciju zbog svih njenih “bolesti” koje je zapatila zbog megalomanskog egocentrizma, konformizma i neobuzdanog hedonizma izložili truljenju i propadanju. Izopačili su tokove ljudske evolucije, izmenili njen izgled i vrednosti, pronašli manjkavosti njenih tehnoloških dostignuća, narugali se volšebnim nastojanjima da promeni svet, da kolonizuje svemirska prostranstva. Ljudska rasa je u dodiru sa drugim vrstama i civilizacijama pokazala ono najgore - ničeg plemenitog ni uzvišenog nećete naći u ovim pričama o njoj. Ništa bolje nisu prošli ni vanzemaljci. Oni su smešni i groteskni čak i kad su u opasnoj misiji okupacije naše planete. Tek za nijansu su bolji od trapavih, glupih, lenjih, bahatih Zemljana.
Nema šta nije prošetalo stranicama “Šokova budućnosti”: krvožedni zlotvori i porobljivači svetova, zloglasni, prvoklasni pokvarenjaci, zlikovci koji uspešno grade karijeru činjenja zločina, žderači humanoida - humanitarci, transgalaktički čistači, majstori za pregorela sunca, umrljane galaksije, popunjavanje crnih rupa, stvaranje velikih praskova, nenormalno alava deca, kaznene ekspedicije koje su zaboravile na smisao svoje misije. Naići ćete na zanimljivu verziju (ne)dolaska vanzemaljskog deteta na Zemlju, davne 1939. godine. Ono što je mene, uz sve i jednu priču Alana Mura, najviše oduševilo, bile su table Granta Morisona. Grant je pokazao scenaristički senzibilitet koji ću, mnogo godina kasnije, pronalaziti u stripovima koje je radio, pogotovo u jednom od onih koji su mi najdraži - “Happy!”-ju. Zadivio me je neobuzdanim, bezumnim, radikalnim, sirovim nasiljem i uništenjem i s ubicama manijačkog, poremećenog ponašanja. “Šokovi budućnosti” sazdani su od paradoksa, apsurda, ironije, situacija zabune, nepredvidivih raspleta događaja, poigravanja sa prostorom, vremenom i zakonima fizike. Sve su priče vrlo uverljive, a neke od njih su prisvojile opisivanje svetova budućnosti stilom poznatim kao “cyberpunk”. Ovaj stil razvili su Vilijam Gibson, Džon Širli i Rudi Raker.
Žanrovski, “Šokovi budućnosti” su savršen miks fantastike, naučne fantastike, krimića, trilera, akcije i horora, a mnoge su poprilično kontroverzne i morbidne. Ono što u “Šokovima budućnosti” pomalo bode oči je veoma malo prisustvo žena u pričama, a i kad su u njima, ne mogu se baš pohvaliti dobrom karakterizacijom, štaviše - predstavljene su stereotipno i banalno. Izgleda da budućnost u “Šokovima budućnosti” definitivno pripada muškarcima.
I za sam kraj, dve zanimljivosti vezane za ovu zbirku nacrtanih priča!
“Šokovi budućnosti” dobili su i svoj dokumentarni film 2014. godine, pod nazivom “Šok budućnosti: Priča o 2000 AD” (“Future Shock: The Story Of 2000 AD”). Film je režirao Pol Gudvin, a o antologijskom magazinu, njegovom uticaju na čitaoce i na umetnike, kao i o njegovoj zaostavštini govorili su Pet Mils, Dejv Gibons, Nil Gejman, Džon Vagner, Den Ebnet, Kevin O’Nil, Grant Morison, Brajan Talbot, Alan Grant, Brajan Boland, Aleks Garland, Piter Miligan, te Karl Urban koji je glumio sudiju Dreda u filmu “Dred” iz 2012. godine. Alan Mur nije želeo da učestvuje u ovom projektu. Dokumentarac se bavi i uredničkom politikom magazina, cenzurom, borbom oko autorskih prava i njegovom političkom i kulturološkom uticaju.
Film počinje intervjuom sa osnivačem i prvim urednikom magazina “2000 AD” - Patom Milsom.
Neke priče iz “Šokova budućnosti” su snimljene kao audio-drame u trajanju od 30 minuta i “odglumljene” su u podkastu “Future Shocks Radio”.
Kada bi trebalo odabrati samo jednu rečenicu iz ove izuzetne riznice zanimljivih poruka i pouka, moj izbor bi bio ono u šta duboko verujem:
“RAD JE STVORIO NEČOVEKA”.
*Borag tung, skvoks dek Targo! ( Galaktički pozdrav, Targovi prijatelji!)
“Šokove budućnosti” možete kupiti u svim klubovima čitalaca “Čarobne knjige” u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu i na sajtu