"BOUN" NIJE STRIP ZA DECU – "BOUN" JE STRIP ZA SVE NAS

Prvi susret sa “Bounom” i gotovo - ode moje srce dođavola - daleko, daleko, što dalje od Bounvila, na putovanje sa njegovim bivšim, proteranim građanima - rođacima Boun.

Osvojili su me kao momčić šiparicu - forama koje šarmer istresa kao iz rukava, naizgled - naivno i pitomo, a u stvari dobro razrađenom, pronicljivom taktikom kojom se brzo smotaju persone poput mene. Strip sam pročitala na poslu i kad sam krenula kući bila sam u stanju blaže euforije, raznežena, čula opijenih crtežom i moćnom, duhovito napisanom pričom. Narednih pola sata, na putu kući, mužu sam istrubila na uvo sve što me je oduševilo u “Bounu”. Cvrkutala sam mu o detaljima, citirala rečenice, opisivala izraze lica glavnih junaka, upoređivala ih sa nekima drugim, nama omiljenim, strip-likovima, sipajući, bezrezervno, sve fore koje sam primetila na crtežu. Oboje smo pričali o “Bounu” sa oduševljenjem.

“Boun” nije nimalo naivan strip! 2010. godine je jedan besan roditelj iz Minesote pokušao da isposluje da strip izbace iz biblioteka osnovnih škola nekoliko okruga. Razlog? U stripu je njegovo dete moglo da vidi likove koji puše, opijaju se, kockaju se, tuku se, psuju i neprimereno se ponašaju. Slučaj je završio pred komisijom koja je glasala 10 prema 1 da strip ostane na policama. Tri godine kasnije, “Američko udruženje bibliotekara” (AUB) je posustalo pod pritiscima “zabrinute” javnosti i strip “Boun” je stavljen na deseto mesto, na listi najčešće osporavanih knjiga. Neki su u Smitovom stripu ”namirisali” neprihvatljive političke komentare i atmosferu društvene kritike, a oni zlonamerniji iskopali su i rasizam, što je bila kap koja je prelila čašu. Vest o mogućnosti da “Bouna” skinu sa polica američkih biblioteka zatekla je autora stripa, Džefa Smita, na komikonu u San Dijegu, na kom je bilo oko 1000 ljudi različitih rasa i uzrasta. Bio je vrlo uznemiren. Fanovima njegovog dela bilo je nejasno kako bi njih to “Boun” trebalo da vređa ili ugrožava njihovo mentalno zdravlje i pružili su mu podršku.

Samo nekoliko godina pre toga, isto to udruženje pokazalo je interes, a potom i inicijativu da obogate svoja odeljenja stripovima kako bi privuklo mlađe čitaoce. Na “Dan stripa” ovog udruženja, pozvani su Džef Smit, Nil Gejmen, Kolin Doren i Art Špigelman kojima je jasno dato na znanje da su bibliotekari voljni da književni repertoar obogate njihovim grafičkim novelama. Ono što su ovi ljudi u odelima i kravatama propuštali, poput mnogih roditelja koji su kritikovali Smitov strip - bila je činjenica da “Boun” uopšte nije strip namenjen deci, iako su ga ona najviše prigrlila zbog smešnog izgleda glavnih junaka i zbog duhovitih dijaloga - pa se nisu najbolje snašli kada su stvari počele da se izvlače iz konteksta. Bilo je zaista fascinantno što su “Boun” zbog dece stavljali na crnu listu, jer - ako decu raduju ovakve priče - pustite decu da u njima ne vide ono što vidite vi, odrasli, dosadni ljudi. Nije strip nikoga naterao na alkoholizam, kockanje i prebijanje čoveka druge boje kože, ali je mnogima bio i ostao velika ljubav i uteha, ulepšao svakodnevicu, inspirisao mlade ljude da i sami nacrtaju svoje svetove, svoje junake, da ispričaju svoje priče.

Džef Smit je rekao:

“I tek tako - svi su bibliotekari rekli da je “Boun” knjiga za decu. Roditelji su rekli da je to knjiga za decu. Roditelji i deca širom sveta rekli su da je to knjiga za decu. Ja nikad nisam rekao da je to knjiga za decu. I - odjednom - to je knjiga za decu! U celom svetu! Gotovo. Uprkos svemu tome, ništa u “Bounu” neću promeniti. Nikada!”

Cenzura ne umire lako, ali se njenom trulom zadahu ipak može umaći sa fino odabranim argumentima kojih “Boun” ima i previše.

“Boun” je simpatična, na prvi pogled jednostavna roudi-fantazija koja počinje vedro, da bi, kako priča odmiče, dobila nešto mračnije, zagonetnije odlike. Priča počinje bežanijom rođaka Boun - pomalo tupkastog, naivnog Smeška, pametnog sanjara i zanesenjaka Founa Bouna i muljatora i uzročnika mučne situacije u kojoj su se našli - Pozera Bouna, nesuđenog, nadmenog gradonačelnika Bounvila koji često dobija napade arogancije zaogrnute plaštom prevelikog samoljublja. On je nešto najbliže Baji Patku - zlatoljubac, lihvar, škrtica, čiji je bog novac.

Smešna trojka prisiljena je da spasava glave od razgoropađenih meštana koji su ih hajkom naterali u beg negostoljubivim, nepoznatim područjem u kom su, bezglavo, tražili spas dve nedelje. Kad su se najzad zaustavili da predahnu i smisle plan za izlazak iz bezizlazne situacije, pronašli su ostatke stare mape, a jedan, naizgled prirodan, fenomen razdvojio ih je i odveo na različite strane. Od trenutka razdvajanja, počinjemo da pratimo sudbinu pitomog, velikodušnog, nestašnog, emotivnog i vrlo oštroumnog Founa Bouna i njegove presmešne susrete sa stanovnicima nepoznate doline. Ali, ovo nije samo priča o putovanju mlađanog tipa koskastog oblika, ovo je i priča o jednom nestalom kraljevstvu, njegovoj bivšoj kraljici i mladoj princezi koja ne zna za svoj pravi identitet, o potrazi za izgubljenom krunom, o iskupljenju, raznim iskušenjima, lojalnosti, porodici, ispravnim vrednostima i svim onim stvarima koje mogu da ih iskvare i ugroze. Ovo je priča i o opasnim investicijama, o megalomaniji Pozera Bouna, o njegovim promašajima, neostvarenim političkim ambicijama, pohlepi, aferama, odnosu prema novcu, moći i prema najbližima.

Priča se raslojava brzo i jednostavno, a Džef Smit nas postepeno, elegantno, precizno i uz mnogo humora, upoznava sa čudesnim bićima, počev od bezazlenih i dobronamernih, poput bubice Teda, preko pravog, pravcatog zmaja, mnogo lepe devojke Torn, neustrašive bake Rouz i njenih super-brzih krava, pa preko opasnih, ali priglupih stvorenja nalik na pacove, koja progone Bounove, opasnih vojnika, strašnog bića pod kapuljačom - sve do živopisnih meštana varošice koji nikad nisu čuli za novac, niti su svesni njegove vrednosti i koji kriju svoju prošlost kao zmija noge. Prelepa dolina je puna mračnih tajni i kao da se nalazi u potpuno drugačijem prostoru i vremenu u kojem ne važe pravila fizike i nauke. U ovom svetu se dešavaju čudne stvari, ljudi su u stanju da stvaraju čaroliju, da lete, da "sanjare" u neobičnom paralelnom postojanju i obitavaju u "svetu duhova".

Prva nit “Boun” pripovedačkog tkanja nastala je kada je petogodišnji Džef Smit nacrtao namrgođeno stvorenjce sa širom otvorenim ustima, koje je izgledalo kao stara telefonska slušalica u obliku slova C. Pet godina kasnije, 1970-te, Smit je crteže počeo da pretvara u stripove. Tkanje nije moglo da dobije oblik bez dobro osmišljenih osobina njegovih junaka, a umetnik je inspiraciju je dobijao čitajući knjige “Avanture Toma Sojera” i “Avanture Haklberija Fina” pisca Marka Tvena, i omiljenu - “Mobi Dik”, Hermana Melvila.

Smitov junak Foun Boun često, oduševljeno pokušava da prepriča njegovu najdražu knjigu “Mobi Dik” svima koji mu nešto znače. Iako niko nije u stanju da kraj priče dočeka budan - Foun Boun ne odustaje. Ova posveta Melvilovom klasiku jedna je od najlepših posveta ovom piscu. “Mobi Dik” je sveprisutan i u drugim oblicima umetnosti, a prošle godine snimljen je i film “Kit” Darena Aronofskog, u kom se glavni junak, bolestan, veoma gojazan i na samrti pokušava zbližiti sa ćerkom koju je davno napustio, plaćajući novcem vreme koje ona provodi s njim. Zauzvrat od nje traži da dovrši esej o “Mobi Diku” u kom ona kritički i beskompromisno projektuje vlastite problematične emocije. Nekako se poklopilo da je film aktuelan i sada - kada je priča o rođacima Boun stigla i kod nas.

Osim što je u svoj strip uspešno upleo duh Baje Patka, još uspešnije je, bajkovitom atmosferom, priču podigao na nivo avanture kakvu je imala Tolkinova “Družina prstena” u trilogiji “Gospodar Prstenova”. Deo junaka koji su osvanuli u "Bounu" vuku korene iz njegovog stripa "Thorn" koji je, dok je studirao, crtao za studentske novine "The Lantern"

Smit je rekao da su ga, tokom pisanja scenarija, nadahnule i neke klasične bajke i mitovi, televizijske emisije poput “Monti Pajton”-a, prva filmska trilogija “Ratova zvezda”.i drugi, njemu važni filmovi. Ovaj sjajan autor često je u intervjuima isticao da je izdavanje prvog “Bouna” bilo vrlo naporno i da on i njegova supruga nisu uspevali da ga prodaju novinskim sindikatima koji bi ga plasirali dalje. Nisu videli potencijal u smešnim likovima za koje niko nije bio siguran šta su. Zato su Džef i njegova supruga Vidžaja osnovali sopstvenu izdavačku kuću “Cartoon Books” i na neko vreme upali u zamku samoizdavaštva. Džef je odjednom radio sve - plasiranje stripa u javnost, poslove oko distribucije, marketinga, izrađivanja majica, bedževa, figurica i dopisivanje sa poslovnim saradnicima i fanovima. To ga je odvuklo od stripa i prestao je da piše. Zatim je Vidžaja dala otkaz i preuzela sve te obaveze, pa se Džef ponovo vratio “Bounu”.

Šest svesaka priče o Bounovima izašlo je pod etiketom izdavačke kuće “Image Comics”. Džef je stalno govorio da nikad nije imao velika očekivanja od “Bouna”, samo se nadao da će zaraditi dovoljno novca da plati stanarinu i kupi namirnice. Ali, “Boun” ga nije izneverio! Kada je priče počeo da objavljuje časopis “Disney Adventures” popularnost Bounovih je preko noći porasla do neslućenih visina. Strip je stekao armiju fanova, sjajne kritike i ogromnu pažnju javnosti. Džef je radio i na posebnim pričama o Bounovima za časopis “ Wizard”. 1998. godine dobio je ponude za snimanje televizijskog animiranog filma od “Nickelodeon”-a i “Paramount”-a. Producenti su želeli da snime animirani film za decu od sat i po vremena, što je Smit smatrao za nedopustivo. Njegova vizija je bila da snime animirani film bez limitiranja uzrasta gledalaca i da priča dobije nekoliko nastavaka. Tako bogato štivo ne sme da se kastrira i ostavi bez pravog glasa koji bi opevao svu njegovu rakoš i lepotu. Pre par godina je i “Netflix” pokazao volju da snime animirani serijal, Džef im je dao prava, ali su pregovori stali u proleće 2022. godine.Još uvek nije izvesno ko će imati petlju da pokretnim slikama dočara razigrani strip-ep o tri rođaka Boun. Prošlo je već 25 godina od prvih pokušaja. Da nije malo mnogo tog čekanja?

Lično, volela bih da “Netflix” snimi seriju, jer je njihova ekranizacija Zerokalkareovog stripa bila izuzetna. Serija “Tear Along the Dotted Line” iz 2021. godine bila je pun pogodak za sve nas koji volimo taj italijanski strip.

Živim za to da čujem rečenice Bounovih koje će izgovarati neki dobri glumci:

“Ne samo što sam švorc, nego ću i umreti švorc!”

“Ne možeš bogatima da radiš nešto što ne žele.”

“Hvala ti što me nisi tukao.”

“Misliš da mi je glava spaljena, jer sam želeo da se ogrejem?”

“Ne bacaj keca, ako dvojka radi posao.”

“Izmuzli su ti lobanju, zar ne?”

“Malko su nas, zbog mene, isterali iz Bounvila i besna rulja nas je jurila dve nedelje.”

“Podigao si sirotište na klizištu iznad industrijske deponije!”

“Boun ekologija: Nuklearni reaktori i večne zalihe organske salate”

“Slogan kampanje za gradonačelnika mu je bio: Imam para da vas sve kupim!”

I ovo je pravi čas da pohvalim izuzetan prevod Nikole Dragomirovića koji je potpuno ispratio duh priče i ni u jednom trenutku mi nije “zaparao” mozak. Savršenstvo!

"Boun" je ponosni vlasnik 10 nagrada "Ajzner" i 11 "Harvi" nagrada, kao i mnogih evropskih priznanja i nagrada za strip.

Kod nas je "Boun" stigao zahvaljujući izdavačkoj kući "Čarobna knjiga" i možete ga kupiti preko njenog zvaničnog sajta

https://carobnaknjiga.rs/