FRANK FRAZETTA - DA VINČI STRIPA

autor Tatjana Smiljanić

Ljudsko telo je oduvek bilo inspiracija slikarima, ali i strip umetnicima. Jedan od njih, veliki Frank Frazetta, preneo je svoje slikarsko umeće na stranice zbog kojih će ostati zapamcćen u svetu devete umetnosti kao najbolji od najboljih. Prošla je decenija kako nas je Frank napustio, a njegova umetnost i dalje živi jednako veličanstvena i prekrasna u svojoj lepoti, i ništa ne može da je zaseni, niti umanji njenu vrednost, kao ni veličinu njenog stvaraoca koga još zovu i 'kumom' fantazi-umetnosti.

Još kao petogodišnjak, u vrtiću, Frank je ostavio u čudu svoje učitelje koji su na vreme prepoznali talenat viđen samo kod dece duplo starije od njega. Toliko ozbiljno su shvatili dečakov rad, da su nagovorili njegove roditelje da ga, kad je imao osam godina, upišu u ozbiljniju školu. Njegov mentor je bio Michele Falanga, italijanski slikar, imigrant.

Michele Falanga

umetnost Michelea Falange

Falanga je, u Brooklynu, osnovao umetničku školu 'Leonardo da Vinci Art School' koju je 1935. preimenovao u 'Brooklyn Academy of Fine Arts'. To je, zapravo bila jednospratnica sa tri sobe u kojoj se slikanju učilo trideset studenata čije su godine bile u rasponu od osam do osamdeset.

Frank se seća kako ga je Falanga primio sa velikim skepticizmom. Dao je mališanu olovku i papir i malu razglednicu na kojoj je bilo realistično prikazano jato pataka. Posle nekog vremena, vratio se i prilično nezainteresovano pogledao dečakov crtež, tek da ga skine s vrata, a onda zabezeknut ustuknuo. Izvukao je Franku crtež ispod ruku, uzviknuo (po Frankovim rečima): 'Mama Mia!', i otrčao hodnikom, mašući crtežom u vazduhu, pozivajući sve da dođu pogledati dečakov fantastičan rad! Falanga je naredne četiri godine bio opčinjen Frankovim crtanjem i planirao je da ga pošalje u Italiju na studije umetnosti, ali ga je u tome sprečila iznenadna smrt.

Frank se tih dana sećao sa setom:

'Iako su ostali pokušavali da održe školu onakvom kakvom ju je profesor zamislio, to se sve više pretvaralo u neobavezan klub. Odlazili smo u prirodu, ili crtali staru crkvu i ma koliko to odudaralo od mog dotadašnjeg načina rada, podučilo me je mom ranom stilu - crtanju sa četkicama. Ali, kada sam počeo da se bavim sa stripom, morao sam savladati i crtanje perom, jer su se tražile preciznije linije i drugačiji stil. O tome nisam učio u umetničkoj školi i bilo mi je veoma teško, išlo je sporo. Posle nekog vremena saznao sam da ono što je nacrtano u stipu nije uvek crtano olovkom, već i četkicama i za mene je to bio veliki šok.. To neznanje me je kočilo u crtanju, a činjenica da smem koristiti i četkice pogurala me je i počeo sam da napredujem veoma brzo. Moj crtež bio je stilizovana kombinacija svakog crtača čiji sam rad video, sa mnogo likova, puno akcije, puno emocija, ali nisam bio zadovoljan crtežima jer su nekoko bili iskrivljeni, anatomija je bila puko nagađanje... To me je veoma mučilo, ali nisam umeo to da promenim, da usavršim. Ako ništa drugo, ti rani radovi bili su zabavni!'

Na sreću, brigu o Frankovom talentu preuzeo je umetnik - ilustrator Ralph Mayo za kojeg možemo reći da je u potpunosti usmerio mladog Franka i dao mu konačnu viziju kako treba da se razvija njegova umetnost. Želeo je da Frank u crtanju primeni autentične aspekte ljudskog tela. Rekao je mladom umetniku:

'Frank, tvoji radovi su sjajni, ali bi mogao ponešto naučiti o anatomiji!'

Frank se smejao svom neznanju:

'Nisam ni razumeo šta je to 'anatomija', niti sam imao ideju zašto bi to meni bilo važno. A onda mi je Mayo dao knjigu o anatomiji. Počeo sam s prvom stranom i precrtao čitavu knjigu, za jednu noć. Sve! Od kostura , pa nadalje! Sutradan sam odneo knjigu i kao neki glupi klinac rekao 'Hvala! Upravo sam završio sa anatomijom!'

Mayo je, van sebe, zaurlao: 'Frankie, blesavo kopile! deset godina sam studirao anatomiju i još uvek ne znam toliko toga, a ti si je savladao za jednu noć?!'

Ono što je zaista uvrnuto jeste da sam te noći zaista mnogo naučio o anatomiji. Imao sam tu moć da upijam ono što želim da naučim, i tako sam momentalno poboljšavao svoj rad. Verovali ili ne, anatomija na mom crtežu bila je neuporedivo bolja nego ona od dan ranije. Ralph je bio zadivljen, i to mi je mnogo značilo. Od tog dana moj razvoj se veoma ubrzao...'

Frazetta postaje prepoznatljiv po neverovatno snažnim portretima mišićavih muškaraca i žena, vikinga i ratnika naoružanih masivnim čekićima. Prve radove počeo je da prezentuje sa 16 godina kada se počeo potpisivati kao 'Fritz'. Crtao je western, fantaziju, misteriju, istorijsku dramu...

Najpoznatiji njegovi radovi krasili su 'Tales from the Crypt', 'Conana', 'Creepy', a njegov 'Death Dealer' iz 1973. spada u sam vrh fantastične umetnosti.

Frank je bio oduvek zaljubljen u radove starih majstora, najviše zbog kompozicija njihovih slika, zbog veličanstvenih skica, ali je smatrao i da su suzdržani u izrazu, najviše zbog vremena u kom su živeli. Voleo je impresioniste zbog njihovih boja i odvažnosti..

'Očito su bili manje rezervisani. Danas nema suzdržavanja i bio bih budala kada bih na bilo koji način ograničavao sebe da bih ugodio obožavaocima ili kritičarima. Ja sam umetnik svog vremena i to je jedino što mogu biti. Smatram da su staje dosadne za crtanje. Zašto bih ih crtao? Ono što ja stvaram, ne postoji, to je fantazija i za mene je to veoma uzbudljivo! Čak i puno više od toga!'

Ovaj unikatni umetnik je takođe poznat i po snažnim i upečatljivim ženskim figurama.

'Za moje ženske figure kažu da su suviše mišićave i jake, da obične žene ne izgledaju tako. I slažem se sa tim. Naravno da ne izgledaju sve žene kao na mojim slikama, ali neke izgledaju. Ja ne želim slikati one obične žene, već ove druge. Slika je nešto što ima veliki značaj. Želite da gledate u nju, možda zauvek. Ko želi zauvek da gleda običnog heroja? Ako želite nešto snažno i upečatljivo, morate otići u krajnost. Ekstremnost u lepoti - ako je potrebno. Ekstremnost u ružnoci - ako je potrebno. Ekstremnost u nasilju i teroru - ako je potrebno. Mislim da je upravo ta ekstremnost jedan od glavnih razloga zašto tako mnogo ljudi uživa u mojim slikama i crtežima.'

Odvažnost i ekstremizam ujedinjeni u jedinstvenom crtežu ukratko, i na najjednostavniji način, opisuju Frankovo umetničko nasleđe koje je ogromno i neprocenjivo.