CVJEĆARNICA PO NAŠOJ MJERI, ZAR NE?

ALAN FORD

Max Bunker i Magnus

Da li je uopšte potrebno reći koliko je jedan strip mogao razveseliti i usrećiti sasvim običnog, prosečnog stanovnika jedne zemlje koja više ne postoji na geografskim kartama, ali je u mapama srca onih koji su u njoj živeli i dalje ucrtana i lepa kao nekada? Ne, svakako da nije potrebno... Ipak, možemo opet da se malo vratimo junacima koji smo voleli i koji su nam se urezali u pamćenje... Mislim da je svima poznata činjenica da je ovaj čarobni strip nastao u Italiji i da su ga njegovi tvorci Max Bunker (Luciano Secchi) i Magnus (Roberto Raviola) oživeli 1969. god.

U poplavi filmova o tajnim agentima i još tajnijim organizacijama, svetlo dana je, na mirišljavim, tek odštampanim stranicama stripa, ugledala neobična skupina kakvu niko do tada nije mogao ni zamisliti. A što je najvažnije, iako su stvoreni da bi bili junaci, zaštitnici i borci za pravdu, oni su bili sve samo ne to. Kao potpuna suprotnost uglađenim, inteligentnim, na sve spremnim agentima za kojima su uzdisale žene, ovde se zatekla nekolicina likova koja je osvajala srca čitalaca crnim humorom, sarkazmom, ironičnim komentarima i urnebesno smešnim izgledom i osobinama kojima se nisu mogli pohvaliti...

Fantastična grupa TNT koja je delovala tajno, iz cvećarnice u New Yorku, brojala je sve same živopisne likove koje je nemoguće zaboraviti. Ono što im je bilo zajedničko jeste da su bili lenji, prepredeni, inteligentni taman toliko da ne zaglave u reci Hadson, ili da ne osete nemilosrdne udarce štapom njihovog velikog mastera Broja Jedan...

No, vratimo se malo na sam nastanak stripa.

1966.god, Max Bunker je zajedno sa ilustratorom Magnusom došao na ideju da, posle veoma ozbiljnog stripa koji su do tada radili, o špijunu Dennisu Cobbu,

naprave satiričnu verziju Jamesa Bonda. Osmislili su šest glavnih likova (Alan Ford, Sir Oliver, Bob Rock, Jeremija, Debeli Šef, Grunf i Broj Jedan). Već na samom početku, kada su 1967. god. uradili i dijaloge, pomislili su da će toliko likova, za prvi broj, biti previše, pa su izostavili Sir Olivera. Odlučili su da se fokusiraju na Alana Forda čiji je lik nacrtan po uzoru na irskog glumca Petera O'Toola. Prvi broj je prošao poprilično loše, ali je zato drugi broj, u koji su ubacili lik snalažljivog, uglađenog plemića-lopova, Sir Olivera, planuo na kioscima. Sa svakim novim brojem, popularnost nesavršenih, naizgled nesposobnih agenata, čija je prošlost upitna i gotovo nepoznata, rasla je munjevitom brzinom. Mudri tvorci stripa, radnju su smestili u SAD, ismevajući njihove vrednosti, tradiciju, politiku i društveno uređenje, socijalnu strukturu, zakone, stanovništvo, porodične vrednosti, pa čak i rasizam. Samim tim, autori su često pravili jasne aluzije na stanje u Italiji i probleme sa kojima su se i oni, kao njeni stanovnici, sretali.

Magnus je nacrtao prvih 75 brojeva, a dalje je nastavio Paolo Piffarerio. Od 1983.god, kada je strip dobio novog izdavača, rad na crtežu su preuzeli Raffaele della Monica i Giuliano Piccinnino. Naslovne crteže radio je Dario Perucca, a tuš Omar Pistolata. Strip je preveden na mnoge jezike, ali nigde nije zaživeo kao u Jugoslaviji. Izdavačka kuća "Vjesnik" iz Zagreba, plasirala je strip 1972. god.sa neverovatnim prevodom Nenada Brixyja.

Brixy je u najvećoj meri doprineo popularnosti stripa, sa prevodima u koje je ubacivao ulični sleng i gomilu autentičnih izraza na ijekavici, karakterističnih za hrvatski jezik. Verovali ili ne, i ovaj dragi strip osetio je cenzuru u broju 16, "Glasajte za Notaxa" u kojem se kaže :

"Prvo, obećavam da ćemo se rešiti Crnaca. Ovo je zemlja bele rase i ko ne misli na taj način, biće kažnjen..."

Tekst je nakon revidiranja, izgledao ovako:

"Prvo, obećavam da ćemo se rešiti našeg neprijatelja. Ovo je naša zemlja i ko...."

Crtež je prepravljen, ali se u nekim izdanjima pojavljivao u originalnoj verziji. Mnogo toga o stripu je rečeno i napisano, pa nema potrebe vraćati se na opšte-poznata mesta. Brixy je umro 1984. god i to je, umnogome, doprinelo padu popularnosti ovog stripa na našim prostorima, jer više nije imao prvobitni šarm i duhovitost na kakvu se navikla čitalačka publika koja je odrastala uz njega.

O likovima u sledećem broju, ovaj...postu...

Clementine Kruczynski 27. 01. 2019.