Prijateljstvo koje je trajalo četrdeset godina, sa usponima i padovima, kao što ih, uostalom, imaju sva prijateljstva - Franku Sinatri i Deanu Martinu donelo je mnoštvo uspomena kojih i nisu imali vremena da se sećaju, jer je život samo curio, kao voda iz pokvarene slavine - nezaustavljivo. Plodna saradnja ova dva umetnika iznedrila je filmove “Some Came Running”, “Ocean’s 11”, “Sergeants 3”, “4 for Texas”, “Briage on the Rocks”, ali više od svega, njihovo drugarstvo temeljilo se na nastupima u okviru čuvenog "Čopora pacova" ili je možda zgodnije reći "Pacovske družine" u kojoj su bili i Sammy Davis Jr., Joey Bishop i Peter Lawford (koji je kasnije otišao).
Ipak, do nastupa sa "pacovima" Dean je morao mnogo da radi na drugim projektima, a to je podrazumevalo i dugogodišnju muzičko-komedijsku saradnju sa Jerryjem Lewisom. Nažalost, ovaj duet - svima nama koji smo odrastali sedamdesetih godina XX veka, izuzetno drag - razišao se u ne baš lepim okolnostima.
Višak slobodnog prostora omogućio je Martinu neke od najboljih nastupa sa Sinatrom, u celoj njegovoj karijeri. Njih dvojica su bili izuzetno posvećeni jedan drugom i veoma bliski, a prijateljstvo su negovali privatno se družeći kad god je bilo moguće. Martinovo sedmoro dece obožavalo je "čika" Franka, a mnoge zajedničke dogodovštine u svojim memoarima opisala je i Deana, Martinova ćerka.
Frankovi i Deanovi skečevi bili su vrcavi i presmešni, a jedan od njih, onaj u kom se možda i najbolje odražava duh njihovog prijateljstva je onaj u kom je Dean sa žaljenjem pitao Franka zašto nije devojka, jer da jeste, on bi ga istog trena oženio. Čak su obojica, na malom prstu ruke, nosili gotovo identične prstenove koje je poručio Frank.
Bez obzira na ljubav i poštovanje, ova dva momka bila su potpuno različitih karaktera, što je, tokom godina, počelo da nagriza ovu savršenu konstrukciju drugarstva. Dean je u mlađim danima radio svakave poslove koji su ga dovodili u blizinu onog sloja ljudi koji, privatno, nije voleo. Krijumčario je i alkohol, bio krupije, bokser, i sve u svemu - naučio je da se postavi čvrsto onda kada je trebalo. Niko nije mogao da ga zamajava ili vrti oko prsta kako hoće. Franku se to sviđalo više od svega, ali ponekad nije mogao da podnese Deanovu disciplinovanost ni odluku da, kad god može, propušta zabavu koju je on stavljao iznad svega. Frank je voleo da se muva sa opasnim momcima, osećao se sigurnije u njihovoj blizini. Kao da je uz njih i on bio tip s kojim se ne može manipulisati ili se o njega okoristiti. Kod Deana je voleo takvu čvrstinu, ali nije dovoljno jasno uviđao koliko se njegovom prijatelju gadi ceo mafijaški milje u kom je Frank plivao kao ribica u akvarijumu.
Sinatra se oblačio, pričao i ponašao kao gangster. Odrastao je u takvom okruženju, a veze sa njima pomogle su mu da nastupa u najboljim prostorima, što je uvećavalo njegovo bogatstvo i slavu. Oni su, zauzvrat, imali zvezdu koja je bila neka vrsta garantnog pisma prilikom ulaganja u poslove. Sinatrino ime bila je ulaznica za sve. Kad god bi "Rat Pack" nastupali pred mafijašima, i kad god bi neko od njih prišao Deanu i zahvalio mu se što to radi za nih, on bi vrlo grubo i izričito rekao da je to samo zbog Franka. Pokazao bi prstom na Sinatru i ponovio: "Samo zbog njega radim ovo. Zbog njega!"
Deanu je na javnim nastupima izigravao ženskaroša, mačo muškarca, uvek sa cigaretom u jednoj i čašom konjaka u drugoj ruci, ali čim bi se svetla reflektora pogasila, čim bi izašao iz studija, ponovo je bio brižan, pažljiv i sramežljiv čovek koji je brinuo o svojim saradnicima, pogotovo ženama, za čiju je sigurnost uvek bio zabrinut i neprestano im je davao na znanje da mu se obrate ako im nešto zatreba ili su u problemu. Kada su iscrpljujuće turneje završile, glumac se posvetio drugim stvarima koje su mu više odgovarale. Uprkos razvodima, Martin je bio srećan, jer je uživao u društvu svoje dece. A onda se sve promenilo. 1987. njegov sin iz drugog braka, Dean Jr. "Dino", kapetan u "Nacionalnoj vazdušnoj gardi", nastradao je kada je njegov avion, tokom vojne vežbe, udario u planinu. Danima je, tokom potrage za nestalim avionom, Dean samo sedeo, buljio u telefon, pušio i pio, ni sa kim nije razgovarao, potpuno očajan i duboko nesrećan. Njegov prijatelj ga je pozvao telefonom i drhtavim glasom pitao može li za njega učiniti nešto - "Bilo šta, prijatelju moj."...Ali nije se moglo učiniti ništa. Dinovo telo, kao i telo njegovog kopilota, pronađeno je četiri dana kasnije. Glumcu se slomilo srce.
Frank je bolje od bilo koga drugog razumeo kako je njegovom prijatelju, jer je prošao kroz sličnu tragediju. Njegova majka Dolly nastradala je u nesreći tokom jedne snežne oluje, kada je privatnim avionom (koji je unajmio Frank) putovala iz Palm Springsa u Las Vegas, 1977. na Frankov nastup u "Caesars Palace"-u. Mislio je da će i Deana iz depresije u koju je upao, izvući ono što je izvuklo i njega - nastupi i provođenje vremena sa prijateljima. Navaljivao je na Martina da ponovo krene sa njim i Sammyjem Davisom Jr. na novu, nacionalnu turneju koja je podrazumevala nastupe u 29 gradova. Bilo je to 1988. samo godinu dana nakon smrti njegovog sina. Pristao je, ali daleko od toga da je bio i voljan i spreman. Želeo je da ugodi čoveku kog je neizmerno voleo. Ispostavilo se da je ovo bio početak beskrajnih trzavica koje su počele da nagrizaju jedno od najdužih prijateljstava u Hollywoodu. Dean se uopšte nije trudio da tokom predstave pokaže svoj raskošni glumački talenat. Brljao je sa replikama, zaboravljao stihove, karikirao neke scene, a nakon što je zapaljenu cigaretu bacio u publiku, postalo je jasno da ovaj umetnik nije mogao da radi ništa drugo, osim da kao senka, zbog ogromne žalosti koja ga je preplavila, samuje podalje od šou-bizniza.
Tokom jedne noći, nakon nastupa, Frank je izvukao i Sammyja i Deana iz kreveta da bi ih odvukao na još jednu bezličnu zabavu, na kojoj bi pijančili i dočekali zoru u zadimljenom prostoru sa preglasnom muzikom. No, Dean je odbio da napusti sobu, iako je Frank jako navaljivao. Ledenim glasom je ponavljao "Ne!", na šta je razljućen Sinatra napustio sobu. Dean je, uznemiren, ostao u sobi, pokušavajući da gleda vestern, ne bi li se smirio, a onda se, iznenada, odjavio iz hotela i privatnim avionom otišao kući. Sutradan se prijavio u bolnicu zbog problema sa bubrezima. Sinatra je ovog puta preterao. Njegove namere bile su ispravne - želeo je da prijatelja iščupa iz kandži depresije, ali je njegov način bio potpuno pogrešan. Gubitak deteta je ipak nešto što se ne može uporediti ni sa čim, pa čak ni sa gubitkom roditelja, partnera ili prijatelja. Sinatra je u nastavku turneje Deana zamenio sa Lizom Minnelli. Svađe sa najboljim prijateljem je ostavio po strani, ali je i druženje sa njim bilo "na pauzi". Umorili su se jedan od drugog, i to je sve. Posle su se povremeno družili, ali nikad kao pre. Kada je Dean umro, 25. decembra 1995. Frank Sinatra je rekao: "Dean je bio poput vazduha koji udišem, uvek tu, uvek blizu. On mi nije bio brat po krvi, nego po izboru." Na Martinovu sahranu, umesto Franka došla je njegova supruga Barbara. Sinatra je umro tri godine kasnije - 14. maja 1998.
