04. aprila 2018. u somborskom bioskopu bila je premijera filma "You Were Never Really Here" i bilo je zaista tužno prisustvovati projekciji na kojoj je bilo nas petoro. Već posle prvih 20 minuta, dvoje je napustilo projekciju i ostali smo samo muž, ja i još jedna žena. Ispostaviće se, u današnje vreme, da je ta tuga zbog praznog bioskopa, realnost koja nas prati već godinu dana, naravno - ne zbog osetljivosti teme u filmu.
Ovaj izuzetan film maslo je režiserke Lynne Ramsay, koja je 2011. napravila još jednu poslasticu koja se "lepi za prste" - o tinejdžeru koji je u svojoj školi napravio masakr, nakon što je ubio oca i sestru - "We Need to Talk About Kevin". Ona je odlučila da za zahtevnu ulogu bivšeg vojnika i FBI agenta, koji je napustio službu i počeo da radi kao plaćenik, uglavnom na osetljivim poslovima poput otmica i pronalaženja nestalih osoba, angažuje glumca Joaquina Phoenixa.
Joaquin je u trenutku kada je dobio ponudu za ovu ulogu, imao u planu 4 filma na kojima je trebalo da radi i morao je da je odbije. Bilo mu je žao, jer ga je priča privukla, ali Lynne nije odustala. Rekla mu je da će ga sačekati koliko god bude potrebno, što je po njegovoj proceni bilo najmanje godinu dana, ali on je još uvek bio neodlučan jer nije želeo da je zavlači. Objasnio joj je da nije siguran kako će se osećati za godinu ili dve, i da li će biti u stanju izneti tako tešku ulogu. Srećom, jedan film je otkazan i Joaquin se obradovao što se otvorio prostor za snimanje filma sa Lynne.
Joaquin inače ne voli unapred da se informiše o liku koji će glumiti, jer želi da ga oseti instiktivno, ali ovde je napravio izuzetak. Pročitao je istoimenu knjigu pisca Jonathana Amesa koja je izdata 2013. (a produžena verzija 2018) i što je više ulazio u lik, sve više je osećao njegove slojeve i dubinu.
To mu je mnogo pomoglo da se uhvati u koštac sa likom mračnog i traumama izmučenog Joea, čija nam prošlost dolazi u bljeskovima, kako se radnja filma sve više bliži vrhuncu. Osim što Joe koristi klasično oružje u obračunu sa negativcima, društvo mu pravi omiljen komad, klasika što bi se reklo - čekić. Čekić je tih, čekić mnogo boli i pravi ogromnu štetu na kostima i mesu najgoreg mulja društva koje posluje u kravatama i košuljama sa dijamantskim manžetnama. Kada ga za veliku sumu novca angažuju da iz kandži organizacije za trafiking i prostituciju, iščupa otetu ćerku američkog senatora Alberta Votta, Ninu, Joe se sreće sa najgorima od najgorih, i što se više spušta u njihove krugove pakla, shvata da tu, između ostalog i pedofilsku mašineriju, pokreće onaj najbogatiji sloj društva, koji podrazumeva i političare. On pronalazi Ninu, ali pošto je gurnuo prste u izuzetno dragocenu teglu marmelade za bogate i kontaminirao je, navlači na sebe bes organizacije koja kreće u lov na njega i devojčicu.
Joaquin je u filmu prikazao celu paletu emocija koje je dočaravao gotovo bez reči. Usamljenik sa užasnim ožiljcima kao svedočanstvima torture koju je doživljavao od nasilnog oca i posmatrač jednako nepravednog nasilja nad njegovom sirotom majkom, Joe se sklanjao od ljudi i izbegavao je bilo kakve veze sa svetom oko njega. Jedina koju je želeo da zaštiti bila je upravo njegova majka, ali kada mu je i ona oduzeta na okrutan način, odlučio je da njegov život više nije vredan ni jednog jedinog udaha. Glumac je pružio bravuroznu izvedbu poslednjeg oproštaja od majke, u nekoj vrsti improvizovane nordijske ceremonije, da bi odmah zatim, poput Virginie Woolf, zagazio duboko u vodu, sa džepovima punim kamenja, želeći da okonča mučno postojanje. U magnovenju, shvata da ima neko kome treba živ, i u poslednjem trenutku grabi prema površini, i dovršava posao koji je započeo.
Joaquina je ova uloga tajnovitog, mračnog čoveka koji se teško nosi sa PTSP sindromom praktično gurnula u naručje još kompleksnijeg filmskog (mada je ispravnije reći - stripskog) junaka koji je izazvao pravu pomamu u svetu sedme umetnosti - Jokera. I, da - briljirao je u svakom aspektu te potresne, fiktivne priče o najvećem neprijatelju super-junaka Batmana.
Kad smo već kod stripova, Joaquin je u jednom intervjuu ispričao da nikad nije upao u zamku kolekcionarstva i sa strašću pristupio materijalnim stvarima koje bi čuvao u nekom sefu daleko od očiju javnosti, niti ih izlagao, hvaleći se njima, ali, kad je bio klinac, neko vreme je kupovao stripove kojima je bio očaran. Zaboravio je većinu stripova koje je posedovao, ali jedan nikad nikad nije zaboravio - "Amazing Spider-Man #298", Todda McFarlana. Kad je imao 13 mislio je da će strip jednog dana vredeti pravo bogatstvo. Prošlo je 20 godina kada je napokon odlučio da proveri koliko vredi njegovo "bogatstvo". Odmah je shvatio da je 200 dolara basnoslovna cifra, ali samo ako si klinac...
Iako nije sebe video u ulozi u nekom filmu o super-junacima, ipak je, na neki način, zagazio u taj univerzum, glumeći kontroverznog Jokera, i to na način da niste mogli da odlučite da li da ga volite ili da ga se plašite. Ova njegova uloga podelila je filmsku kritiku i publiku, podigla mnogo prašine i potakla na otvoren bojkot filma za koga su neki dušebrižnici mislili da poziva na nasilje. Kao da gomila filmskih ostvarenja u kojima su glavni likovi psihopate, ubice ili borci protiv sistema, nikad pre ovog filma nisu mogli potaći neke gledaoce da počine kakvu radnju posle koje nije bilo mesta za kajanje. Optuživani su i filmovi i muzika, kao saučesnici u raznim problematičnim i traumatičnim događajima kojima smo, putem medija, prisustvovali, kao njihovi savremenici, ali je samo jedna stvar u vezi svega toga istinita - neće vas na zlo naterati film ili neka pesma, niti njihova poruka, učinićete to zato što projektujete vlastito nezadovoljstvo i probleme koje imate, na tekst koji možda, u nekom trenutku, opisuje vaša osećanja i mentalno stanje u kom se nalazite.
Phoenix se za ulogu spremao veoma disciplinovano i od snažnog, bradatog, krupnog Joea, došao je do ispijenog, koščatog, izobličenog, golobradog, dugokosog klovna i komičara u pokušaju - Jokera.
Na prvoj fotografiji koju vidite je Phoenix u filmu "The Master" - njegovo specifično držanje, ramena isturena napred, ka sredini grudnog koša, te pogrbljenost koju izaziva podupiranje dlanovima o kukove, ponovio je i u filmu "The Joker", samo što je bio mnogo mršaviji i izobličeniji.
Taj lik je toliko suprotan svemu onome što glumac jeste, i možda u tome leži njegova veličina - kroz ulogu osetiti dokle sve može da ide, ali ne želi.
Joaquin je kao četvorogodišnjak prisustvovao jednom mučnom događaju koji je odredio tok njegovog poimanja sveta, kao i samog čoveka. Popodne u ribolovu, na brodu, sa trudnom majkom, ocem, sestrom i bratom, pretvorio se u horor kada je video kako ljudi muče ribu koju izvlače iz mora. Da bi je ošamutili, udarali su sa njom o bok broda, dok su deca nemo posmatrala njihovo umiranje. Glumac tvrdi da nikad neće zaboraviti taj užasan dan:
"Ne mogu da objasnim ta osećanja...Mislim da me je taj šok učinio nepoverljivim, ljutim i uplašenim od ljudi, od čovečanstva. To je učinilo da se distanciram od njih, koliko sam mogao. Samo sam mislio o tome kako je čin kojem sam prisustvovao gruba zloupotreba moći. Mi, deca, shvatili smo da se nešto u nama drastično promenilo i da više nećemo jesti meso. Zbunjeno smo pitali naše roditelje - "Zašto nam niste rekli...Zašto?"...Sećam se majčinog uplakanog lica. Nije znala šta da mi kaže. Nekoliko meseci nakon toga, River mi je rekao da ne bismo trebali koristiti ni mlečne proizvode, iako to ne ubija krave, ali ipak...Nikad više nisam okusio meso. Jednom sam pokušao pojesti parče pizze, u društvu prijatelja, ali sam već nakon par zalogaja dobio jake grčeve i dijareju, i više nisam ni pokušavao..."
Joaquin je, osim što je postao izuzetan čovek, ostvario i sjajnu glumačku karijeru koja mu je donela velika priznanja od kolega, kritike i publike koja sa nestrpljenjem očekuje svaki njegov film.
Glumom se počeo baviti jer se, zbog majke koja je radila za "NBC", često muvao po njenoj kancelariji u kojoj su se često puštali filmovi koje je gledao zajedno sa bratom Riverom. Njen šef, direktor kastinga, Joel Thurm, prepoznao je talenat ovih klinaca i preporučio ih agentu koji im je osigurao i prve, male uloge. Joaquin se seća da nije imao neke idole zbog kojih bi hteo da se bavi glumom, ali ga je John Travolta očarao u filmu "Grease". Dobio je i autogram od njega. Iako je jedna od Joaquinovih najranijih uloga bila u seriji "The Fall Guy", koja se prikazivala u periodu od 1981. do1986. Kako sada stvari stoje, Phoenix nije zainteresovan da glumi u nekoj seriji, jer ga pomalo iritira taj format. No, nije isključiv ni u čemu, pa ni u tome da bi se možda nešto na tom planu i moglo promeniti. Ko zna...Lično, ni ja ne mogu da ga zamislim u seriji, ali čudni su putevi glumački...
Znam samo da će u svemu čega se lati biti jednako izuzetan kao i u svakom projektu do sada.
Nažalost, uvek će biti i onih kojima neće odgovarati priča koju želi da nam ispriča u filmu, pa će napuštati projekciju, ali - nema ljutnje - svako ima svoje i treba da uživa u onome što mu prija...
Neke od njegovih najlepših uloga, osim ove dve koje sam se dotakla, su:
Freddie Quell - "The Master"
Theodore Twombly - "Her"
Max California - "8mm"
John Callahan - "Don't Worry, He Won't Get Far on Foot"
Merrill Hess - "Signs"
John - "It's All About Love"
Abbé de Coulmier - "Quills"
Johnny Cash - "Walk the Line"
Ethan Learner - "Reservation Road"...
PS. U jednom našem kvizu, voditeljka je, na prikazanu fotografiju ovog divnog glumca, na koju takmičari nisu umeli da odgovore ko je u pitanju, odgovorila "Žoakino Feniks!". ŽO-A-KI-NO! Da ne poverujete!
autor Tatjana Smiljanić
Kommentare