JOHN HUSTON O PROCESU STVARANJA FILMA
- Tatjana Smiljanić
- Mar 20, 2023
- 3 min read
"Često imam osećaj da se moji filmovi sami stvaraju. Nikad ne krenem sa "Snimiću određeni film...", ali neka ideja, neki roman, neki komad nametne se sam od sebe. To je vrlo često nešto što sam pročitao pre 25 ili 30 godina, ili kad sam bio dete, i dugo se s tim igram u svojim mislima. To je bio slučaj sa "Moby Dick"-om, "The Red Badge of Courage" i nekoliko drugih filmova.
Samo u jednom trenutku shvatim da radim na tome. Većinu vremena moje slike počinju s nekom vrstom urođenih ideja, nečim što živi u meni od davnina...Ali, ne postoje pravila... Napisao sam scenario i napravio jedan film za samo dve nedelje. U drugim slučajevima, samo na scenariju sam umeo da radim i po godinu i po dana. "The Maltese Falcon" je bio jako brzo završen, jer se bazirao na divnoj knjizi i nije trebalo ništa izmišljati u scenariju. Za "Treasure of Sienna Madre" scenario sam napisao za neka 3-4 meseca, ali sam pre toga dugo razmišljao o njemu. Snimanje filma nije dugo trajalo, ali sam želeo da ga snimim pre rata. No, nije ispalo tako. To je bio prvi film koji sam snimio nakon rata.
Kad ne pišem sam - a moram napomenuti da sam filmsku karijeru počeo kao scenarista, a ne kao režiser - uvek sarađujem sa scenaristom. Gotovo uvek učestvujem u pisanju. Scenarista napiše scenu, ja je pročitam, ponešto izmenim ili ja napišem scenu, pa je drugi scenarista prilagodi i tako često razmenjujemo scene, napred-natrag, dok ne budemo zadovoljni. Svaka ideja zahteva drugačiji tretman. U zavisnosti od toga o čemu pišete, morate odlučiti o vremenskoj ravnoteži između reči i akcije. Fascinacija, pažnja čoveka koji koji gleda ono što ste snimili, mora biti usmerena na misli, koliko i na događaje u vašem filmu. Zapravo, kad pišem, ne mogu odvojiti reči od dela. Završna radnja - kombinovana aktivnost filma, zbir reči i vizuelnog - odvija se samo u glavi gledaoca. Tako da, dok pišem, moram da prenesem osećaj sveukupnog napretka sa svim sredstvima kojima zapovedam: rečima, slikama, zvucima i svim onim ostalim stvarima koje čine film. Kad napišem scenario, desi se da ga u jednom trenutku ipak promenim. Uglavnom se te promene dešavaju kad čujem kako reči prvi put naglas izgovara glumac. Uvek je drugačije kad reči izađu iz usta žive osobe. Pod tim ne mislim da se pokušavam prilagoditi ličnosti glumca koji ih čita - pokušavam to činiti što je manje moguće.
Kad pišem, nemam na umu glumca, već karakter. I ne pišem lik imajući na umu nekog glumca. Pretpostavljam da ono što pokušavam uraditi sa tim izmenama scenarija je pokušaj da radim iznad svoje mašte, ili bar da dopustim svojoj mašti slobodu igre, slobodu izlaska iz kaveza koji sam sam ja, moje telo, kad sam sam i pišem. Na taj način mašta počinje da živi i cveta i bolje mi služi nego kad je ostavim kao nešto apstraktno, samu, u sobi s papirom i olovkom, bez živog prisustva materijala. E, kad se iz ove proširene mašte rodi lik, moram potražiti nekoga ko će igrati tu ulogu, a taj neko nije uvek osoba za koju sam mislio da bi je izvorno mogla glumiti, jer često, to više nije isti, onaj prvobitno napisan lik. Ponekad sam odgađao snimanje filma, jer nisam mogao naći nikoga ko bi glumio nov i prilagođen lik kog sam napokon uspeo oblikovati. Obično, pronađete nekog glumca, jer ima dovoljno dobrih glumaca, ako ste spremni malo pričekati.
Ne pravim filmove za sebe. I verujem da će se film, ako se sviđa meni, svideti i drugima. Snimam filmove s namerom da se gledaju. Pravim pokretne slike za druge. Ne tražim samo lično zadovoljstvo. S druge strane, ne pokušavam zamisliti reakcije i, pre vremena, shvatiti umove drugih ljudi. Dovoljno mi je teško razumeti i vlastiti um i shvatiti sebe. Ne bih mogao nagađati šta bi se moglo svideti pedeset miliona ljudi. Mogu se samo nadati da među tih pedeset miliona ima dovoljno onih koji su po mom ukusu. Na kraj krajeva, morate filmom što jasnije pokazati ono što ste pokušali reći. Moj prvi princip kad snimam film je - razumeti sebe, a zatim pronaći najjednostavniji način da to razumeju i drugi."
Deo intervjua koji je sa Johnom Hustonom, 1965. u Rimu, tokom snimanja njegovog filma "The Bible" vodio snimatelj i režiser Gideon Bachmann.
Comentarios