Eto! Onaj ko je odrastao u New Yorku sedamdesetih godina prošlog veka (auuu, kako je dobro što sam živela u jednom, a krepaću u drugom veku) imao je ludu sreću da ima još luđe roditelje koji su deci dozvoljavali da se ovako natrackaju ne bi li dočekali svog muzičkog idola. Da sam ja ovo uradila, čak i nekih sedam godina nakon što je uslikana ova fotka (1970), da sam išarala lice ovako i prošetala mojim selom, bila bih prvo dete (i još devojčica) kojeg su se roditelji odrekli, hodajući oko crkvenog oltara i izgovarajući reči "Odričemo je se! Odričemo je se! Odričemo je se!". Bila bih momentalno i istovremeno izložena egzorcizmu, inkvizicijskom mučenju i konačno - spaljivanju ispred najveće švapske kuće na glavnom šoru, dok babe pljuju na vatru i govore "pomeri se s mesta" i žale se da su drva bila mokra, pa ima puno dima zbog kog kašlju kao magarice. Muškarci bi se dobrovoljno prijavili da im se podvežu semenovodi, da se ne bi, vrazi ga odneli - zalomilo još jedno takvo monstruozno dete u budućnosti. Selo bi izumrlo i ne biste sad čitali ove gluposti inspirisane sjajnom fotografijom Genea Simmonsa - "Demona" glavom i šminkom, dok se druži sa mladim i još mlađim obožavaocima. "Kiss" još uvek nije bio popularan bend, pa je samim tim, posvećenost i trud njihovih najranijih fanova za svaku pohvalu.