MAJOR TOM SE VRATIO NA ZEMLJU, NA ITALIJANSKOM PEVA O IZGUBLJENOJ LJUBAVI

Samo što je Bowieva pesma "Space Oddity" zapalila svet, hrabri italijanski bend "The Computers", u saradnji sa pop-poetom Mogolom, napravio je svoju verziju koja je, o, vau, bila o ljubavi! Italijani su romantični i ubijaju sa njihovim kanconama i šta ti ja znam kako se sve zovu pesme o slomljenom srcu, koje su godinama palile i žarile na ovim prostorima, stižući sa festivala i RAI 1,2 5,7...

Ali, ova pesma je bila ipak malo drugačija. David je bio iznenađen što su promenili tekst, jer, ipak je to pesma o usamljenosti u dubokom svemiru, o astronautu koji se oprašta od svega što je ostavio na Zemlji i jebi ga, kako sad pesma o mladiću i devojci?

Pa, eto, nije ni "Ragazza solo, ragazza sola" baš pesma o leptirićima i cvetićima u bašti ljubavi, već je, poput originala, pesma o usamljenosti. Italijan je napisao stihove o mladiću koji žali za izgubljenom ljubavlju, zbog koje je izgubio sve, pa i volju za životom. Hodajući kroz grad koji svetluca pod svetlima šarenih lampiona, dok talasi zapljuskuju obalu, sreće nepoznatu devojku koja mu pruža ruku utehe, govoreći da je život vredan i da mora da se okrene nadi. "Grad je pun ljubavi"-govori mu, i sama usamljena i željna pažnje i društva, nadajući se da će mladić poći s njom.Ipak, ljubav koju on oseća prema bivšoj devojci još uvek ga peče kao živa vatra, te potpuno zaslepljen svojim bolom i prazninom u srcu, odbija devojku govoreći da "nikad neće neći nekog poput one koju voli" i odlazi u mračnu noć, nestajući poput svetla u daljini. Na neki način i ovde imamo usamljenog "astronauta" koji luta i žali zbog toga kako se sve završilo, sa ogromnom tugom i samoćom koja ga očekuje.

David Bowie nije previše dramio oko toga što je tekst izmenjen, naprotiv. Otpevao je pesmu na italijanskom, i zvučao je vanzemaljski!

"Space Oddity" je oživela 11.07.1969.

"Ragazza..." 19.11.1969. a Bowie je svoju italijansku verziju pesme snimio 20.12.1969. i uvrstio je na album "Rare" iz 1982.

Pesma je našla mesto u divnom filmu Bernarda Bertoluccija "Io e Te" (2012) (po istoimenom romanu Nicolloa Ammanitija) koji je nakon mnogo, mnogo vremena snimio na maternjem, italijanskom jeziku.

Ovo je priča o četrnaestogodišnjaku Lorenzu, mladiću koji ne voli drugare iz razreda i sanjari o apokaliptičnom scenariju u kom će preživeti samo dve osobe Odlučuje da ne ode na luksuzno skijanje sa njima već da se krišom uvuče u podrum zgrade, ne bi li osetio malo neophodne samoće, pronašao u sebi uzroke neprilagođenosti svetu kom pripada i preispitao da li ume da preživi bez blagodeti roditeljskog doma. Naum mu kvari otuđena polu-sestra po ocu, Olivia, deset godina starija od njega, koja otkriva sklonište gde može na miru da uživa u heroinu.

Oboje su stranci jedno drugom, a Lorenzo je šokiran slobodom koju donosi Olivija, skupa sa neverovatnim poznavanjem umetnosti, poezijom i senzibilitetom sa kojim se mladić nikad nije sreo. Ovde, u podrumu, ogoljeni i lišeni svega što ometa pažnju, pokušavaju da prevaziđu teret porodice koji je nabačen i na njihova leđa. U jednoj sceni Olivia počinje da pleše i uvlači i Lorenca u te magične momente kroz koje se provlači glas Davida Bowiea, koji na italijanskom peva o propaloj ljubavi...

Bertolucci je rekao da je ovim filmom prikazao kako klaustrofobični, skučeni prostor najbolje može da pokaže sirovost ljudskih osećanja, kao i način na koji se ponaša jedno telo u blizini drugog, te komunikacija kad ljudi nemaju drugi izlaz osim ostati tu gde jesu. Ako u tom prostoru imate radio, ili bilo kakav drugi izvor muzike, i ako se sa zvučnika začuje:

"La mia mente ha presol il volo

Un pensiero uno solo

Io cammino mentre dorme la citta'

I soui occhi mella notte

Fanali bianchi nella notte

Una voce che mi parla chi sara'?"...možete samo da zatvorite oči i pustite da vas vaše telo nosi na talasima divne muzike...

autor: Tatjana Smiljanić