MONTY I LIZ

Montgomery Clift je vrlo dobro znao ko je 17-godišnja Elizabeth taylor kada je čuo da će upravo ona glumiti njegovu ljubav u filmu "A Place in the Sun", ali je ipak dreknuo na režisera Georga Stevensa, pokušavajući da omalovaži njenu slavu i ličnost: "Ko je, dovraga, Elizabeth Taylor?"

Clift je u tom trenutku imao 31 godina, nekoliko sjajnih pozorišnih predstava i četiri filma iza sebe, a slatka Liz je već deset godina bila u vodama šou-biznisa. Bila je intrigantna, zanimljiva glumica kojoj su kritičari predviđali finu karijeru, ali je za Montyja predstavljala sve što je prezirao u Hollywoodu - smatrao je da je bila samo roba sa određenim rokom trajanja, a ne ozbiljna glumica. Kako neukusno, sitničavo i zločesto!

Ali, George Stevens je mislio da će ovo dvoje biti dobar spoj na filmu, upravo zbog slike u javnosti koju je svako od njih, od početka karijere, polako izgradio. I dok je Montgomery frktao, čekajući Elizabeth da se pojavi na sastanku sa režiserom, ona je bila uplašena i zabrinuta zbog utiska kakav bi mogla ostaviti i na Stevensa i na glumca. O Cliftu je čitala u časopisima koji su mu dodelili razne epitete - da je neprilagođen i čudan. Što se tiče Liz - ona je u njemu videla zgodnog, talentovanog glumca o čijim se pozorišnim uspesima u New Yorku pričalo s velikim poštovanjem. O sebi je, uplašeno, u trenutku dok je ulazila u Stevensovu kancelariju, odjednom mislila da je biti holivudska zvezda malo u poređenju sa Cliftovih uspesima. Čula je o Cliftovoj metod-glumi i njegovim namerama da provede noć u zatvoru da bi što bolje ušao u ulogu čoveka koji je osuđen na električnu stolicu. Ona? Nije joj padalo napamet da toliko istražuje likove koje igra - glumila je instinktivno.

O susretu sa Cliftom Elizabeth je kasnije rekla:

"Bio je nešto najlepše što sam ikad videla. Sećam se da mi je srce stalo kad sam pogledala u te zelene oči, i taj osmeh, taj osmeh, taj bezobrazni, dečački osmeh."

Ni Clift nije mogao doći sebi od Lizine lepote. Bio je potpuno zatečen njenim, kako je rekao "istovremeno senzualnim i kraljevskim držanjem". U trenutku je shvatio Stevensove namere. Da - takvom ženom bi njegov lik mogao biti potpuno opsednut. Pitao ju je: "Kako si uopšte sa takvim licem mogla da se probiješ na film?" i razbio ledenu atmosferu koja je rasla. Vrlo brzo su otkrili da imaju sličan, pomalo perverzan smisao za humor i svideli su se jedno drugom.

Tokom snimanja njihovog sledećeg zajedničkog filma "Raintree County", 12.05.1956. godine, vraćajući se sa zabave koju su organizovali Liz i njen tadašnji suprug Michael Wilding, Monty je izgubio kontrolu nad automobilom i zakucao se u telefonski stub. Očevidac ove nesreće odmah je obavestio Liz, ali - neko je bio još brži, pa kad je glumica došla na mesto nesreće - tamo su već bili fotografi koji su besomučno škljocali svojim aparatima. Liz ih je upozorila da ako objave fotografije glumca u takvom stanju, više nikad neće dobiti nijednu njenu fotografiju. Znali su svi oni koliko se brzo prodaju novine sa Liz u njima, pa su se povukli i nijedna fotografija nije objavljena.

Liz je bez straha od posledica prišla automobilu u kom je Monty bio bez svesti. Izvadila mu je zub koji je, slomljen visio iz desni i urezivao mu se u jezik koji je obilno krvario i tako ga spasila od gušenja. Kad je stigla hitna pomoć, ona ga je otpratila do vozila. Povrede koje je glumac zadobio bile su teške - zadobio je potres mozga, a jagodične kosti, vilica, nos i sinusi bili su slomljeni. Na licu je imao posekotine koje su zahtevale plastičnu operaciju, koja je, zbog slomljenih kostiju lica podrazumevala i najbolju moguću rekonstrukciju celog lica. Clift se oporavljao dva meseca, ali se vratio na snimanje i završio film. Studio je brinuo zbog profita, ali je glumac bio uveren da je ljudska radoznalost neizmerna i da će, ako ni zbog čega drugog, svi pohrliti u bioskope da vide razliku u njegovom licu pre i posle nesreće. I bio je u pravu.

Njegovo lice je, uprkos dobro odrađenom hirurškom zahvatu, ipak bilo drugačije - leva strana je bila gotovo nepokretna i to se veoma primećivalo. Bolovi koje je trpio ponovo su ga vratili na alkohol i tablete - kombinaciju koju je koristio kada je zbog dizenterije od koje je oboleo imao hronične crevne probleme. Pretpostavljate i sami da to nije moglo dobro završiti. Montyjevo zdravlje i izgled su se pogoršavali, pa su producenti bili rezervisani kada je trebalo da započnu sa filmom "Suddenly, Last Summer", u kom je, opet, trebalo da glumi sa Liz. Pričalo se da su hteli da mu daju otkaz i nađu zamenu, ali Elizabeth Taylor nije htela da čuje ni reč o toj grozoti. Ucenila je filmsku kuću "Columbia Pictures" da neće glumiti u filmu bez Montyja.

Liz je ispočetka bila zaljubljena u Montyja, ali je vrlo brzo shvatila da njegov ljubavni interes nije usmeren ka ženama. To je nije odvratilo od toga da s njim započne prijateljstvo koje je trajalo do glumčeve smrti, 1966. godine.

Liz je jednom izjavila da je Montyju govorila stvari koje nikad ne bi rekla nikom drugom, i da je on radio isto. On joj je pomogao da izgradi samopoštovanje, da shvati da nije samo njeno lepo telo i još lepše lice. S njom je bio opušten i nasmejan, nije morao da se pretvara da je neko nije bio, što mu je mnogo značilo jer je bio vrlo rezervisan i zatvoren, osetljiv čovek.

Montgomery je Elizabeth zvao Bessie Mae. Kada ga je pitala zašto je tako zove, on joj je odgovorio:

Ceo svet te poznaje kao Elizabeth Taylor. Samo ja te mogu zvati Bessie Mae. Postoji deo tebe koji pripada meni i niko drugi ga ne može imati."

Kako je to lepo!

Liz i Monty su snimili tri zajednička filma: "Raintree County", "Suddenly, Last Summer", i, naravno - "A Place in the Sun" kog je Charlie Chaplin nazvao "najvećim ikad snimljenim filmom o Americi".