Ko smo? Ko smo ako sklonimo na stranu sve ono što mislimo da nas definiše: posao, prijatelje, navike, hobije? Dok vam se, pre no što ćete zaspati, u glavi neprestano vrte slike i uspomene, dok teče onaj unutrašnji dijalog sa vama samima - upitate li se zbog čega ste ovde? Šta je vaša svrha, vaš cilj? Ako imate stabilne početke života - normalno detinjstvo, ljubav roditelja, školu, sve što bi svaki čovek trebalo da ima - donekle je lako kovati planove o budućnosti, uvek imate poznatu zaleđinu, imate na koga da se oslonite. Ali, postoje i oni ljudi koji su od najranijeg detinjstva predodređeni da se bore ne samo za komad hleba, već i za vazduh koji dišu. Takvim ljudima život je namenio naporno probijanje kroz džunglu nesrećnih okolnosti, užasnih ljudi-predatora i nepredvidivih situacija. Retki se uzdignu iznad blata u kom jedva opstaju, uglavnom - uz vlastite napore, izuzetan i mukotrpan trud i nadljudsku volju. Ako ne znaju ništa o svom poreklu, ako žive sa činjenicom da su odbačeni jer su bili neželjeni, jer su bili nepotreban teret, ostatak života pitaće se ko su, odakle potiču i zašto ne mogu da pronađu mir, zašto ih muči nepravda, zašto su posebno osetljivi na nasilje, na zlostavljanje i na sve one strašne stvari u ljudskom društvu. Pitaće se da li su i sami, kao deca, bili zlostavljani, zastrašivani, povređivani, a da toga ne mogu da se sete. Pitaće se da li to njihove ruke, njihova leđa, njihovo srce pamti traume, ali ih mozak blokira da se ne bi vratile i dodatno pogoršale i razorile jedva sklopljenu mentalnu strukturu, na kojoj se radilo godinama. Ko sam? Kakav je ovo život? Šta nedostaje? Zašto? Zašto? Zašto?
Charles Victor Szasz ovo se upitao bezbroj puta, odnosno, svaki put kad bi pokušao da zaustavi nasilnike odgovorne za propast u koju je ubrzano tonuo njegov Hub City. Grad u kom je živeo otkad zna za sebe je, kao i Metropolis i Gotham imao svoju jezivu strukturu satkanu od finih niti zločina, korupcije, ljudske bede, siromaštva, nepravde, političkih zavera i kriminalističkih organizacija. Udružene sa mizerijom napredne civilizacije koja podrazumeva egoizam na prvom mestu, ove niti, ovakvog nakaradnog tkanja, stvaraju svet pogodan za izopačenja najgore vrste koja običnog, normalnog čoveka zastrašuju i potiskuju u najjudaljenije ćoškove u kojima jedva da može i da se kaže da - živi. U toj jami u kojoj vrište nemoćni i poraženi, Victor je zaboravio na sebe. Zaboravio je ko je. Možda je tome doprineo njegov posao novinara, upravo onakvog kakvog traže krizna vremena, poput ovih u kojima i sami živimo na ovom poluostrvu koje se još uvek nije smirilo nakon zemljotresa iz 90-ih; novinar koji će prstom ubosti u oko svakome ko je spreman da laže, vara i krade, i da na leđima jadnih građana uvećava svoje bogatstvo; novinar koji će istraživati sumnjive političke projekte, zmijska legla korumpiranih vlastodržaca, pokvarenih policajaca, sudija, koji će grebati po "poštenoj" fasadi gradskih glavešina, jer oseti smrad koji dolazi ispod nje; novinar koji neće zatvoriti oči zato što se od njega to traži, novinar koji će sa televizije javno da se obraća ljudima, razotkrivajući afere i raskrinkavajući one koji stoje iza njih (iz srca autorke ovog teksta - neko poput Zorana Kesića)...
Victor "Vic" Sage strastveno brani slabije i gorljivo mlati one snažnije, po cenu vlastitog života. Victor nije samo novinar. On ima i svoj tajni identitet. Dok posmatra tuđe živote i nekonvencionalnim metodama istražuje podzemlje i mračne ćoškove njegovog grada, pokušava da zamagli činjenicu da vrlo malo zna o svojim najranijim godinama. Ono što zna nije dovoljno da bi shvatio zbog čega je, nekako "u hodu" preuzeo tajni identitet pod kojim deluje kao osvetnik - "The Question".
Detinjstvo je proveo u sirotištvu, napušten i usamljen. Kasnije je stekao dobro obrazovanje i izgradio zavidnu i poštovanja vrednu karijeru, ali je uvek nešto visilo iznad njegove glave. Uvek isti, veliki znak pitanja. I on mu je zaokupio misli. Počeo je da traži nevolje, da zadaje teške udarce nemoralnim i krvi žednim kriminalcima, u čemu mu je pomoagao njegov bivši profesor Aristotel "Tot" Rodor. Rodor je napravio veliku grešku kada je sa svojim saradnikom, Dr. Arbyjem Twainom napravio neku vrstu veštačke kože - pseudoderm, koja bi pomogla pri zaceljivanju opekotina i rana. Međutim, supstanca koja je trebalo da veže prirodno i veštačko tkivo, pokazala se kao opasna i u nekim slučajevima smrtonosna. Rodor se povukao iz projekta, ali je Twain nastavio sa radom koji je zapravo podrazumevao prodaju kože zemljama Trećeg sveta. Rodor je imao užasan osećaj krivice i potražio je svog učenika Victora, novinara, da mu pomogne da zaustave beskrupuloznog doktora. Victor i Tot su unapredili pseudoderm i pronašli manje štetan način da se nanese na lice, što je poznatom novinaru omogućavalo da sakrije svoj pravi identitet. Victor više nije morao da brine da će biti otkriven, jer mu je potpuno bela maska prekrivala celo lice, a specijalni gas koji je nosio na kopči svog kaiša omogućavao mu je da menja boju kose i odeće. Malo po malo, Tot i Victor postali su tim koji je uz pomoć nauke i tehnologije udarao na kriminal u porastu. Međutim, kad staneš zmiji na rep, ona će te sigurno ujesti - pa je tako i Viktor stao na rep mračnim tipovima koji su odlučili da se zauvek reše osvetnika bez lica. Na njega je poslata vrhunska borkinja - Lady Shiva koja je imala samo jedan zadatak - da ubije ovog pravednog osvetnika. Lady Shiva se nije preterano zanimala za svoje mete, nikad nije uključivala emocije u posao, ali ovog puta je prepoznala nešto u čoveku koji se snažno borio za svoj život, i to nije bio samo onaj instinkt za preživljavanjem, kao kod svih, ne - ova majstorica borilačkih veština u Victoru je prepoznala potencijal. U gradu poput Hub Cityja, i u svetu uopšte - nedostajali su dobri borci, nedostajali su u timovima koji su se borili protiv zla, protiv sila većih i od samog života. Shiva ga je prebila, bacila ga u reku da bi prikrila da nije obavila zadatak, a potom ga je spasila od sigurne smrti. U jednoj od nekoliko verzija ispisanih u različitim periodima "DC" izdavaštva, Shiva ga je odvela kod Tota. Tamo se Sage oporavljao od povreda, a zbog amnezije je imao rupe u sećanju na svoj identitet. Tada ga je posetio i Batman, koji mu je savetovao da mora da radi na poboljšanju svoje borbene taktike, jer je smatrao da je nespreman za borbu, naivan i prilično egoističan. Vic ga je poslušao i prihvatio Shivinu ponudu da ga odvede njenom prijatelju - vrhunskom poznavaocu borilačkih veština i zen filozofije, Richardu Dragonu. Sage je prošao mukotrpnu obuku, unapređujući svoje fizičke sposobnosti, da bi se vratio u grad i kao "The Questin" suprotstavio moćnom gradonačelniku Ferminu. Supruga ovog groznog čoveka je ambiciozna i Sageu veoma draga Myra, sa kojom je u čudnom emotivnom odnosu. Ponudio joj je pomoć da dođe na mesto njenog muža, da bi vratila grad na dobar put, što ih je oboje dovelo u smrtnu opasnost.
Ovo je tek jedna priča o ovom junaku, a tokom ovih 55 godina, koliko je star, bilo ih je mnogo i radili su ih različiti autori.
Vic Sage je imao zanimljiv put do srca čitalaca. On je junak u finom odelu, sa kravatom, fedora šeširom i u klasičnom kišnom mantilu, karakterističnom za četrdesete godine prošlog veka, koji su nosili skoro svi detektivi iz noir krimi filmova. Prvi put se pojavio u Ditkovom stripu "Blue Beetle" iz 1967. Steve Ditko je na početku iste godine za "Charlton Comics" prvo osmislio Mr. A-ja, ali je vrlo brzo nadogradio lik i publici ponudio "The Questiona". Nažalost, izašle su samo četiri sveske njegovih dogodovština, ali ovaj junak duplog identiteta nije zaboravljen. Izdavačka kuća "DC" otkupila je prava na likove "Charlton Comicsa" 1985. i odmah uključila "The Questiona" u priču "Crisis on Infinite Earth" (1985 -1986). Ovo je, verovatno, bilo ispitivanje tržišta na brzinu, koje je pokazalo zainteresovanost za elegantnog novinara, pa je iste godine strip počeo da piše odličan scenarista Dennis O'Neil. Sjajan crtež Denysa Cowana i retro-kolor Tatjane Wood proveli su nas kroz izuzetno zanimljive priče u 36 svesaka koje su izlazile od 1987. do 2010.
37. sveska bila je deo serijala "The Blackest Night" (iz 2006. i 2007.) u kom se družina "Green Lantern" borila protiv smrtonosne pretnje čovečanstvu, predviđene proročanstvom iz knjige Čuvara Galaksije - "Oa". "The Question" je ovog puta bila žena - Renee Montoya, penzionisana gotamska policajka koju je Vic obučavao da preuzme njegovu misiju - borbu protiv zločina, kada je shvatio da umire od raka pluća. Za crtež je opet bio zadužen Dennys Cowan, a tuš je radio izuzetni Bill Sienkiewicz. O'Neilu se u scenariju pridružio Greg Rucka.
Dolazimo i do, meni najdražeg, serijala koji još uvek izlazi u okviru "DC - Black Label"-a - "The Question: The Deaths of Vick Sage".
U četiri priče (koliko je do sada izašlo) koje je napisao Jeff Lemire Vic Sage pokušava da otkrije ko je, prisećajući se prethodnih života (i smrti). Metafizička priča koja se bavi nekom vrstom neprestanog rađanja koje omogućava glavnom junaku "The Question"-u da se bori protiv "Zla sa hiljadu lica", odlično je ispričana kroz vizuelno prekrasne i uzbudljive kadrove crtača Denysa Cowana, uz Sienkiewiczev prepoznatljiv, bogat kolor. Vic pronalazi jamu u sred Hub Cityja i u njoj kosture i glas koji ga doziva iz dubine. Obraća se za pomoć Richardu Dragonu jer nije u stanju da shvati šta se dešava sa njim, pogotovo nakon što je pronašao prastaru masku za koju je posumnjao da možda pripada i njemu samom. Richard ga je poveo na mentalno putovanje na kom se Vic upoznao sa svojim ranijim životima: iz 1886. kada se kao Charles Victor Szasz u Hub Countyju, prvi put sreo sa zlom u liku sveštenika - otelotvorenju samog Đavola. Potom se vratio u 1941. gde je bio privatni detektiv Charles Sage, da bi se konačno vratio u aktuelno vreme u stripu kao Vica Sage. Dragon mu vraća sećanja na život u sirotištu, gde se ponovo sreo sa Zlom u vidu sveštenika koji je došao da ga poseti. Užasan čovek iza čijeg lica je Victor, iako je bio dete, video strašno, plameno lice iz Pakla, pakosno mu je rekao da je i dalje niko i ništa, da je to uvek bio i da će to uvek biti.
Victoru se nakon ove seanse promenio pogled na crno-beli svet, kako ga je doživljavao. Postao je mračniji i zabrinutiji što se više približavao vlastitoj tamnoj strani koju je sve vreme potiskivao. Više nego ikad ranije, u ovoj priči, Vic je razmišljao kao Rorschach - lik iz pera Alana Moorea kog je osmislio za svoj strip "Watchmen" - a inspirisao ga je upravo "The Question".
Zanimljivo je da su događaji koji su poslužili kao zaplet u ovoj priči napisanoj 2019. godine jezivo predskazali one od 25. maja 2020. (samo četiri meseca nakon izlaska prve sveske) kada je američki policajac prilikom brutalnog hapšenja ugušio Afroamerikanca Georgea Floyda, pritiskajući mu kolenom vrat i glavu dok je ležao licem okrenut ka tlu. Ovaj događaj pokrenuo je niz protesta koji su deset dana potresali Ameriku.
Priča "The Question: The Deaths of Vic Sage" počinje sličnim događajem. Vica pozivaju da se brzo vrati u televizijski studio da se obrati naciji koja se uznemirila nakon što se viralno proširio video snimak na kom se vidi kako jedan afroamerički mladić, sa rukama iznad glave, kleči i posmatra svog prijatelja dok leži na betonu sa licem ka dole - opkoračio ga je i seo mu na leđa policajac sa oružjem u rukama. Mladići su bili nenaoružani. U gradu su momentalno nastali nemiri, nasilje je počelo da se širi ulicama, a bahata izjava gradonačelnika da se (beli) policajac samo branio - dodatno je dolila ulje na vatru. Najgore od svega bilo je što je na ljude poslata do zuba naoružana policija koja je tukla sve odreda.
Iako su priče o zlostavljanju Afroamerikanaca stare koliko i zakoni u Americi, ova priča iz pera Jeffa Lemirea je stigla u čudnom trenutku i kao da je predvidela šta će tek uslediti.
Osavremenjene teme i Vicovo konačno obračunavanje sa samim sobom kada shvati su svi njegovi legalni i opštepoznati identiteti nevažni i da je on samo "The Question" - rođen da bi ubio Đavola (personifikaciju zla, pokvarenosti i nemorala koje se počelo prelivati preko ulica Hub Cityja) - obogatile su ovo delo koje vam preporučujem da ga pomno pročitate.
Nažalost, 11. 06. 2020. scenarista "The Question"-a iz osamdesetih, Dennis O'Neil je preminuo i nije video odlične sveske koje su do sada izašle. Mislim da je svakako bio ponosan na ljude zadužene da ovaj strip izgleda ovako kako izgleda danas, u novom ruhu i sa kojima je sarađivao i savetovao ih.
Nadam se da će "The Question" biti prepoznat od strane producenata i režisera kao odlično "meso" za tv seriju.
Do tada - čitajmo stripove.
PS Kesiću, jesi li ti "The Question"? Samo pitam...
03.02.2022.
Comments