"INTOLERANCE" ( 1916 )
Režiser : D. W. Griffith
E, evo njega opet! Samo godinu dana nakon "The Birth of A Nation ",
o kom je ovde već pisano, ovaj gospodin je poželeo da zapuši usta svima koji su ga optuživali da je rasista. Ovim filmom je pokušao da ukaže na problematiku cenzure i da stavi naglasak na ono što je u životu jedino važno, a to je, ni manje, ni više - ljubav!
Pošto nije bio konvencionalan, a voleo je i teatralnost, snimio je četiri različite priče, koje su se dešavale u četiri različite istorijske epohe : za vreme Hrista, u Judeji, u vremenu drevnog Vavilona, gde je prikazao zaveru protiv miroljubivog Belshazara, na dan Sv. Bartolomeja, tokom masakra, u Parizu, te u savremenoj Americi gde žena pokušava da spasi od vešala svog muža koji je pogrešno osuđen za ubistvo koje nije počinio. Četiri priče o predrasudama, ponižavanju, ugnjetavanju i maltretiranju.
Griffith je film počeo počeo sa savremenom pričom o siromaštvu, ogorčenim štrajkačima i pravdi koju je nemoguće ostvariti. Onda je dodao ostale priče koje su još više naglasile netoleranciju kroz vekove.
Zameralo mu se, tokom snimanja, da su troškovi zidanja Vavilona ekstremno skupi (iako je kupola tog velelepnog zdanja i dan danas u čuvenom Kodak Teatru) i zahtevalo se da pokaže još više golotinje, što je dovelo do toga da su mnoge scene, naknadno, iz filma i izbacivane, upravo zbog cenzure.
Bilo je, takođe i pritisaka iz studija zbog toga što se u filmu poubijalo previše jevreja, pa je, u naletu besa, mušičavi režiser spalio neke snimke i ponovo snimao škakljivu scenu raspeća. Taj trenutak besa često je dovodio do oštećenja i gubitaka snimljenih scena kojima nije bio zadovoljan i koje je želeo da prepravi.
Griffith je bio toliko precizan i toliko se trudio da neke stvari u svojim filmovima prikaže totalno realistično, da su mnogi od statista, koji su trebali da glume da su povređeni, često povređivali sami sebe zbog konačnog efekta. Tako je, na kraju jednog dana snimanja, u šatorima u kojima se pružala prva pomoć na setu, lečeno ukupno 60 povreda. Kasnih 1910-ih, ovaj film je bio veliki hit u Sovjetskom Savezu. Griffith nikada nije ostvario nikakvu finansijsku dobit, jer su kopije koje su prikazane bile piratske i bile su distribuirane bez njegovog pristanka.
Clementine Kruczynski 08.01.2019