NOKTOŽDER

UPOZORENJE: TEKST SADRŽI REČENICE OD KOJIH MOŽETE OSETITI BLAGU MUČNINU I HALUCINACIJE. UKOLIKO POČNETE DA ZAMIŠLJATE NASILNE SLIKE, OBRATITE SE VAŠEM PSIHIJATRU. NEMATE PSIHIJATRA? ONDA NIŠTA

Da sam za svaki put kad bi mi rekli “Prestani da grizeš nokte!” dobila dolar, bila bih milijarderka. Ali, da raskrstimo s tim odmah na početku - nema ništa od toga! Nikad neću prestati sa grickanjem noktiju, pa makar mi prstiće oglodao kralj ove ružne navike - glavom i zubima lično Edvard Čarls Voren. Sad se vi pitate ko je taj tip, a da bih vam odgovorila na ovo pitanje, vodim vas u jedno zanimljivo mestašce, za koje bi neki zlobnici rekli - pakao na zemlji, a zapravo se zove Bakaru. Gradić koji se ničim nije isticao, niti se o njemu govorilo, a mnogi nikad ne bi ni saznali da postoji, stavljen je u epicentar svih vesti kada je uhapšen serijski ubica kog su novinari prozvali Noktožder zbog načina na koji je ubijao žrtve. Otkriveno je da se ubica zove Edvard Č. Voren, ali i još jedna, uznemirujuća stvar - dotični gospodin Gricko rođen je i odrastao upravo u Bakaruu. Dubljim istraživanjem otkriveno je da gradić nije bogat bakrom (ha!) već serijskim ubicama - iznedrio ih je, uključujući i Noktoždera, ukupno 16. Sweet sixteen! Vest je odjeknula u medijima kao bomba. Ne treba vam mnogo mašte da zamislite kako su se novinari i turisti oblizivali na ovu činjenicu, pakujući kofere još juče da bi osvanuli na ulicama grada proganjajući članove porodica zloglasnih manijaka i ubica, tražeći bilo šta za svoj čisti užitak - jedni da bi napisali senzacionalističke tekstove koje će prodavati u sklopu nekog žutila od štampe, a ovi drugi da bi se slikali, žderali i spavali na mestima na kojima su neke duše u patnji napustile ovaj svet. Za svakog ponešto!

Građanima Bakarua nije preostalo ništa drugo već da nastave da žive najnormalnije što mogu, uprkos teroru narušavanja privatnosti i izlaganja očima šire javnosti, dok se ostatak sveta pitao samo jedno: "Šta je to u Bakaruu zbog čega ljudi postaju nemilosrdne ubice?"

Odgovor na ovo pitanje potražio je i vojni islednik Nikolas Finč kada ga je u grad pozvao njegov prijatelj Eliot Kerol. Eliot je odmah nakon poziva nestao, pa se Finč u potrazi za njim udružuje sa Šeron Krejn, lokalnom šerificom. Njih dvoje provozaće vas brzinom svetlosti kroz mračne ulice i tajanstvene hodnike Bakarua, kroz svet serijskih ubica, na čelu sa živopisnim Noktožderom, sve do samog kraja. Imaćete jedinstvenu šansu da zavirite u izopačen um svakog serijskog ubice rođenog u Bakaruu i upoznate se sa njihovim načinom rada.

"Noktožder" odiše sumornom atmosferom, koju povremeno ublažavaju vrcavi i duhoviti dijalozi između njegovih junaka. Sa njegovih stranica osim kiše, zapljusnuće vas hektolitri krvi, a jezu će vam izazvati gomila psihotičnih sadista koja uživa u kricima i preklinjanju žrtava da ih ostave u životu, potpuno poremećeni zaluđenici koji se hrane tuđom patnjom, bezosećajne nakaze koje stvaraju čist teror dok pucaju, pale, truju, dave, uzimaju živote na najokrutnije i najbizarnije načine.

Scenarista "Noktoždera" Džošua Vilijamson ispričao je da je svojevremeno radio sa koleginicom koja se dugo zabavljala s jednim dečkom. Bio je iznenađen kada je raskinula s njim. Razlog raskida bio je taj što je ujak njenog dečka uhapšen zbog ubistva pet žena. Vilijamson nije nalazio logiku u toj njenoj odluci, pogotovo zato što njen dečko nije ni znao za ta ubistva, no ona mu je objasnila da jednostavno ne može biti sa nekim ko je blizu nečeg tako zlog.

To ga je inspirisalo da napiše priču o serijskim ubicama i ne samo o njima, već i o njihovim porodicama, o tome kako u stvarnosti ignorišemo odnos društva prema njima. Za razliku od porodica žrtava, ovi ljudi su pod konstantnim nasrtajima javnosti koja na sve načine pokušava da otkrije naznake onoga što je uticalo na to da se iz njihovog doma u svet odmetnu monstrumi željni krvi. "Kako je onima koji su otkrili da je neko koga vole ubijao ljude? Kako takva surova istina uništava porodice?" - pitao se Vilijamson i za svoju priču angažovao nekoga ko je u potpunosti mogao da razume njegovu priču strip-crtača Majka Hendersona.

Vilijamson je nekada živeo na severozapadu Amerike, u ruralnom gradiću, dosta udaljenom od Portlanda, a njegovu tmurnu, kišnu atmosferu uspešno je preneo u Bakaru.

“Noktožder” će vas podsetiti i na dva vrlo zanimljiva, kontroverzna događaja iz sveta stripa. Zbog oba ćete poželeti da ste, na stranicama koje listate, jedan o zastranelih Bakarućana, pogotovo kad se pred vama pojavi “ubica” jednog od najomiljenijih strp-junaka ikada. On je ujedno i najinteresantniji gost u nekom stripu, a u razgovoru s njim, naš uvrnuti Noktožder skrenuće vam pažnju na još jednog bezobrazno-zadrtog tipa koji je sredinom 50-ih godina uzburkao javnost svojim (ne)delom “Seduction of Innocent” u kom je insistirao na stavu da stripovi (čak i njihovi naslovi) krimi ili horor žanra, kao i oni o super-herojima, kvare decu i omladinu. Kako bi se taj čika samo zgranuo pri samom pogledu na fantastične, krvavo-crvene korice našeg “Noktoždera”!

Ali, da se vratimo mi serijskim ubicama. Šta zapravo znamo o njima. Šta im je zajedničko? Zašto ubijaju? Da li je u pitanju DNK, vaspitanje, okruženje, način na koji su se ljudi poneli prema njima? Još uvek nije do kraja razrešeno šta je to što čoveka gurne preko ivice i otera ga u krajnost. FBI profajleri godinama prave klasifikaciju zločinaca, ne bi li otkrili obrazac po kom se razvijaju u nasilnike i ubice. Mnogi od njih su od malih nogu trpili maltretiranje, omalovažavanje, vređanje, zlostavljanje, prebijanje i razne opscenosti od kojih se malo dete ne može odbraniti, a koje zauvek menjaju njegovu ličnost i vode do psihopatije i drugih psihičkih poremećaja. Mnogi od njih doživeli su seksualno zlostavljanje i maltretiranje od osoba od poverenja, od svojih najbližih - očeva i majki. Ono što je počelo dok su bili mali, u većini slučajeva, eskaliralo je u tinejdžerskim godinama, kada su njihove morbidne fantazije sazrele i pokazale se kao ostvarive.

Ali, i drugi su imali takvo detinjstvo, pa nisu postali ubice. I drugi ljudi su sociopate, pa nikad nisu digli ruku na nekoga, a kamoli ubili. Nijedan serijski ubica nije to postao preko noći i većina onih koji su uhvaćeni tvrdili su da je njihovom prvom ubistvu prethodio nekakav stresan događaj ili doživljaj, poput prekida veze, rođenja deteta, gubitka posla ili novca. Serijske ubice siluju, muče, masakriraju, rade sve što će im obezbediti seksualno zadovoljstvo, fantaziraju o nasilju, ne kontrolišu nagone i impulse, koriste toplo i hladno oružje, ruke, jedni su zastrašujuće agresivni, dok su drugi smireni i strpljivi. Za sve njih je zajedničko da su nehumani, neumoljivi i izopačeni, uz potpuno odsustvo empatije. Oni su senzacija, njihova nedela prodaju novine, knjige, filmove i stripove, o njima se ispredaju legende, a javnost ih pamti po ludačkim nadimcima koja su im dodeljivana. Oni su manijaci, zveri, monstrumi, čudovišta, anđeli smrti, demoni. Oni su među nama.

Možda "Noktožder" pruža odgovor na pitanje zašto ove nakaze ubijaju, možda ništa od gore navedenog nije uzrok njihovom eksplicitnom ponašanju, možda je u pitanju samo eksperiment koji je zavijen bakaruovskim velom tajne, možda je ubica koji hara ovim mestašcem rešenje zagonetke zbog kojih se i junaci priče, javnost i vi pitate zašto se zlo uporno rađa i sazreva upravo u ovom mestu. I upamtite: prestanite da grickate nokte! Nikad se ne zna…

“Noktožder” su napisali Džošua Vilijamson i Majk Henderson koji je odgovoran i za crtež, a za kolor se pobrinuo Adam Guzovski. Originalni naziv ovog stripa je “Nailbiter” i objavio ga je “Image Comics” 2014. godine. Strip "Noktožder" je kod nas objavila izdavačka kuća "Čarobna knjiga" i možete ga kupiti preko njenog zvaničnog sajta https://carobnaknjiga.rs , u svim klubovima čitalaca “Čarobne knjige” u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu i u svim bolje snabdevenim knjižarama i preko njihovih sajtova.