Pre Frankensteinovog sirotog Čudovišta, bio je Paul Orlac - pijanista koji je ostao bez ruku u železničkoj nesreći i kojem su, na nagovor njegove supruge Yvonne, presađene ruke tek pogubljenog ubice Vasseura. Osim što je dobio ruke ubice, dobio je i ubilačke misli koje su počele da ga opsedaju i koje su mu život polako pretvarale u pakao.
I dok se film - "The Hands of Orlac" (1924.), genijalnog režisera Roberta Wiene, najviše bavio skoro poludelim pijanistom (izuzetni Conrad Veidt), u njegovom rimejku, "Mad Love" (1934.) u fokusu je bio hirurg - dr. Gogol, u maestralnom izvođenju Petera Lorrea. Peter Lorre je trebalo da glumi u filmskoj verziji "Zločina i kazne" od Dostojevskog, ali je snimanje odloženo na neodređeno vreme i Peter je prihvatio ulogu hirurga koji je imao dve strane ličnosti, skoro poput dr. Džekila i mr. Hajda.
Ovo je bila Peterova američka debitantska uloga. Iako je film doživeo pravi debakl na blagajnama, bio je i ostao značajna karika u kinematografiji tim pre što je ostvario direktan uticaj na Orsona Wellesa i njegovog "Citizen Kane"-a. Nažalost, film "Mad Love", kao ni njegova originalna filmska priča, "The Hands of Orlac", nisu uvršteni u najpoznatiju filmsku enciklopediju "1001 film koji morate pogledati pre nego što umrete" iako su, po meni (ali, dobro, ko sam ja...) i te kako zaslužili, ako ni zbog čega drugog, ono zbog sjajnih glumaca Veidta i Lorrea.
Inače, "Mad Love" se bavi opsesivnom zaljubljenošću koja izaziva promene u ponašanju hirurga Dr. Gogola. Lorreova moć facijalne transformacije, njegovo kretanje, njegove mračne oči, dali su njegovom podvojenom liku preteću dubinu iz koje je prosto vrištalo pritajeno zlo. Želja da se približi pozorišnoj glumici Yvonne podrazumevalo je unakažavanje njenog unesrećenog supruga.
Presađivanje ruku mrtvog ubice na depresivnog pijanistu, samo je jedan od nekoliko aspekata kojima se film bavio. Najviše svetla bačeno je na psihički profil doktora, na njegovu užasnu prirodu, na odbojnost i na čistu zlobu i pakost koju skriva ispod krinke dobrotvora i nekoga ko bi učinio sve da pomogne hendikepiranoj deci da prohodaju.
Kada se Yvonne pojavila sa mužem u strašnim bolovima, Gogol je zaista hteo da mu pomogne. Jedino rešenje da on preživi bila je hitna amputacija. Međutim, u jednom strašnom, prosvetljujućem trenutku, dok se spremao za operaciju, Gogol je shvatio da može da unakazi sirotog čoveka transplantacijom mrtvih ruku giljotiniranog bacača noževa i tako ga ogadi mladoj i lepoj Yvonne (glumila ju je Frances Drake).
Ovaj plan je za posledicu imao psihičku labilnost pijaniste i što je on više padao u paranoju, progonjen mislima koje je imao njegov donor, to se podmukli hirurg više radovao i naslađivao njegovim mukama.
Činjenica da je Lorre bio tako dobro pripremljen za ovu ulogu, verovatno stiže iz njegove prethodne uloge u kojoj je briljirao kao serijski ubica dece Peter-Hans Beckert, u filmu Fritza Langa "M" iz 1931. godine.
Film "Mad Love" je samo jedna od više od osam adaptacija romana "Les Mains d'Orlac" francuskog pisca Mauricea Renarda i poslednji je od 19 filmova koje je režirao Karl Freund. Karl je svojim revolucionarnim, kasnije prepoznatljivim ekspresionističkim pristupom fotografiji i scenografiji ostavio trajan pečat na filmskim klasicima "The Last Laugh" (1924.), "Metropolis" (1927), "Dracula" (1931.) i mnogim drugima... Portrete Petera Lorrea, za reklamu filma "Mad Love" medijske kuće "Metro-Goldwyn-Mayer" napravila je njihova eminentna fotografkinja Clarence Sinclair Bull koja je za ovu kuću radila skoro 40 godina.
