Doduše, kada se čuo pucanj, "The Five" je na trenutak okrenuo glavu od alternativne, starije verzije sebe, pa nismo mogli da vidimo šta se tačno dogodilo. No, uprkos njegovoj strepnji da je on taj koji je izvršilac najpoznatijeg ubistva XX veka, to što je uspeo da skoči u drugu vremensku liniju upravo u trenutku kada je pucano na predsednika, postavilo je stvari u drugi okvir.
Iako je od samog početka sumnjao da je bliska apokalipsa usko vezana za njega i njegovu porodicu, o svojoj misiji na ovoj vremenskoj liniji nije previše govorio, jer je znao da je on odgovoran za 'pogrešan proračun' koji je pri skoku razdvojio celu porodicu.
Taj nesretni skok koji je stvorio anomaliju zbog koje će se poremetiti neki važni događaji koji nisu smeli da budu drugačiji od onog kako su se već odigrali, pomešao je lončiće svima, pa su počeli da određene signale tumače poprilično traljavo. To je stvorilo još veće nepoverenje i "The Five" je morao da deluje uglavnom improvizujući i kalkulišući koji događaj može da izazove katastrofalni nuklearni rat u kom će živote izgubiti i on i njegova porodica. Bio je uveren da njihov otac, tj. usvojitelj Reginald Hargreeves ima prste u nekoj zaveri, ali iskustvo starca, kakav je bio ovaj dečak, khm, khm, khm, govorilo je da ne može biti načisto ni sa samim sobom kad je u pitanju uzbudljiva scena kojom vladaju ubice i atentatori.
S obzirom na to da ga je otela beskrupulozna, neumoljiva "Temps Aeternalis" organizacija zadužena za nadgledanje i kontrolu vremenskih linija, i koja je po svaku cenu i u svakom trenutku bila u stanju da pošalje gomilu svojih agenata obučenih u "The Commission" ogranku, samo da postigne da se događaji dešavaju onako kako treba da se dese, "The Boy" je znao da mora izvršiti svoj zadatak, ali nije znao da će upravo ispunjavajući ga učiniti da se poremeti sve ono za šta se kruta organizacija zalaže.
Paradoks u kom se morao naći da bi sprečio svoje učešće u ovom nemilom atentatu uključivao je bitku sa samim sobom, i to starijom verzijom sebe koja slepo izvršava naređenja 'komisije' i prefrigane agentice i šefice odeljenja - "The Handler".
Sukob sa ovom harizmatičnom zloćom koja je rukovodila 'komisijom', pa degradirana i onda se opet, spletkama i rovarenjem vratila na vrh, bio je epski, kao i onaj sa njenom usvojenom ćerkom Lilom, koja se infiltrirala u "Umbrella Academy" da je razori iznutra. Rezultat je na kraju bio takav da se atentat ipak dogodio, ali je bio maslo zloglasne organizacije "Majestic 12" u kojoj je bio i sam Reginald Hargreeves, tako da je ipak ova porodica umešana do grla u atentat, samo ne svojom voljom.
Reginald se krvavo osvetio za iznevereno obećanje "Majestica" da neće nauditi Kennedyju, a naši super-junaci uspešno su iskočili iz ove "Dallas" vremenske linije, neporaženi ali iscrpljeni i povezaniji nego ikad pre.
U ovoj epizodi "Umbrella Academy" jasno je kao dan da su sposobnosti 'Petice' zaista zapanjujuće, a to što je naizgled, ali zaista samo naizgled, šarmantan dečačić, koji izgleda neozbiljno u kratkim pantalonicama, nemojte da vas zavara.
"Dečak" je pretrpeo niz eksperimenata koji su "Temps Aeternalis" vršili mešajući njegov DNK sa DNK najboljih svetskih serijskih ubica i atentatora otkad je sveta i veka.
Uz sposobnost da skače kroz vreme, koju je usavršio kada mu je Reginald dao mali savet - da koristi kratka skakanja od samo nekoliko sekundi umesto što koristi godine, on je postao najsavršeniji ubica na svetu. Mogao je uskakati, ubiti i iskakati sa mesta zločina neprimetno, a samim tim i nekažnjeno. Opseg njegovog znanja borilačkih veština je ogroman, a dosetljivost i visprenost, te mudrost nakupljena tokom mnogo godina koliko je proveo zarobljen u pogrešnoj vremenskoj liniji nakon apokalipse u kojoj je izginuo ceo ljudski rod, osim njega, naravno, beskrajna. Iako mu je jedino društvo pravila lutka iz izloga - Dolores, u koju je bio zaljubljen, "Petica" nije gubio vreme već je učio, pokušavajući da ispravi proračune zbog kojih je ostao tu gde jeste.
Povratak u vremensku liniju gde je bio ostatak njegove disfunkcionalne porodice, bio je opet polovično uspešan jer je ostao zarobljen u telu desetogodišnjaka, u kom je bio kad je nestao, nespretno skočivši u drugi vremenski period. To što je mudri starac zarobljen u telašcu, koje bi u svakoj drugoj situaciji izazivalo salve smeha, apsolutno nema veze sa njegovim virtuoznim sposobnostima kojima je uspeo da iz nekih bezizlaznih situacija izvuče i sebe i druge.
On je pogane, preke naravi, zajedljiv i pakostan, kao neka verzija Boba Rocka iz druge dimenzije. Ne trpi kuknjavu i prenemaganje, ima uvrnut smisao za humor, neotesan je i grub, asocijalan i morbidan. Pri dolasku u "Dallas" liniju, osećao je veliku odgovornost prema braći i sestrama, i ponašao se autoritativno i zaštitnički, a umeo je i da bude prilično neumoljiv. To je uvek problematično, jer je teško povinovati se volji dečaka sa umom šezdesetogodišnjaka.
Jednom prilikom zaurlao je i na ogromnog Luthera:
"Ja sam Tata ovde!" i ovaj je morao da se smiri.
Za sebe kaže:
"Ne shaćate, zar ne? Objasniću to na jednostavnom engleskom:
Ja sam savršeni ubica, u svakom smislu te reči, jer ja sam SVAKI UBICA!
...Ja sam revolucija spakovana u kofer-bombu, ja sam svaki Mark David Chapman i svaka Charlotte Corday. Ja sam svaki Luigi Lucheni što lagano pleše sa Balthasarom uz zvuke polu-automatskog pištolja, dok Gavrilo Princip masturbira u ćošku, sa svojim home-made smućkanim napalmom. Ja sam svi oni i toliko mnogo više...zato što ću živeti večno!"