POLAR - NE MOŽEŠ VIŠE NI U PENZIJU K'O ČOVEK

Victor Santos, španski strip crtač, scenarista i pisac, 2011. objavio je neverovatno lepu grafičku novelu u noir stilu - "Polar". Santos je na jedan prefinjen, istančan način, svet špijuna, dvostrukih agenata, fatalnih žena, plaćenih ubica i njihovih izuzetno bljutavih šefova smestio na stranice novele, dajući crtežu vintage atmosferu koja vas uvlači u svoj svet vrtoglavom brzinom. Radnju smešta na razne lokacije, obojene klimom koja vlada u njima, pa imamo prelepe, osunčane kadrove, kao i kadrove koji su okupani surovom hladnoćom što para stranice pune mračnih, izvitoperenih karaktera. Kao kontrast jasnim crno-belim prikazima scena u strip -noveli, stranicama dominira i jarko ili blago narandžasta boja. Kadrovi su natopljeni krvlju koja se proliva što u samoodbrani, što u napadu i koja je ovde toliko zastupljena da slobodno možemo pričati o njoj kao o glavnom junaku, tj. junakinji.

Ovo je unikatna priča o Black Kaiseru, veteranu-plaćenom ubici, koji se sa tajnom organizacijom "Democles", za koju je do tada radio, dogovara o odlasku u penziju, koja, zapravo, nije ništa drugo do prisilno povlačenje pred mladom, novom plejadom efikasnijih ubica. Vrlo brzo shvata da ga se matična organizacija želi rešiti, da mu ne bi morala isplatiti osam miliona dolara glavnice od penzije. Šalje na njega plaćene ubice i od tog trenutka on je meta koja ne može da nađe utočište niti mir i odlučuje da uzvrati istom merom, a na tom njegovom putu za goli opstanak, naći će se i neki likovi koji će ga suočiti sa posledicama njegovog posla.

Santos je Kaisera stvorio tako da, nesumnjivo, podseća na Millerovog Hartigana ili Carpenterovog Snake Plisskena, jer i naš anti-junak, posle povreda zadobijenih na brutalan način, počinje da nosi povez preko oka.

Svaki kadar "Polara" nam jasno stavlja na znanje da je to jedna surova, divljačka, nasilna priča, protkana seksom, brutalnošću, ekstremnom patnjom onih koji pokušavaju da unište Kaisera i koji se nađu na putu ekscentričnim ubicama. S druge strane, Duncan Vizla (pravo ime Black Kaisera), pokušava da ostatke ljudskosti u sebi prikupi, da bi nastavio život u miru sa samim sobom. On je čovek koji uči kako živeti normalno i kupuje knjige koje će mu pomoći u tome. U tom kratkom životu, pre oluje, pre nego što loši momci krenu na njega, on je pitom čovek koji živi u kolibi na jezeru i uspostavlja komunikaciju sa ljudima koji, takođe, žive svoje obične živote. Ta potreba da se stopi sa okolinom, dovodi ga u niz poprilično smešnih situacija koje njegovom karakteru daju dubinu i šarm i čine ga neodoljivim za čitalačku publiku.

Crni humor je fantastično utkan čak i u negativne likove koji su, takođe, urađeni tako da vas privlače svojom ličnošću i načinom na koji deluju i "dišu" na stranicama novele. Duncan želi da nadoknadi sve što je propustio ubijajući ljude, pa nalazi zadovoljstvo u otkrivanju toga šta jednog čoveka odvlači na tu mračnu stranu, kako se ulazi u taj svet, te o svojoj "vrsti" čita u delima koje je napisao Machiavelli i Musashi Miyamoto, a najviše ga impresionira “The Greek Myths” Roberta Gravesa kao i Jonathan Swift. Santos je svom junaku dao da se koristi oružjem koje je stvorilo neke ikonične trenutke u noveli. Oružje je produžetak ratnika i svaki izabran primerak nešto govori o njemu i pojašnjava nam njegove sklonosti i karakter. Autor se tokom pisanja osvrtao često na korejske filmove koji su to odlično prikazivali, a posebno je u tome prednjačio "Old Boy" sa svojim čekićem. Karakteri u "Polaru" su izuzetno pragmatični, pa dograbe najčešće ono što im je na dohvat ruke. Tako je Santos ubacio u kadrove borbu sa kišobranima, a izuzetno je ponosan na svoju scenu sa odvijačem koju smatra i najnasilnijom koju je ikada uradio.

Lik Black Kaisera osmišljen je 2007.god za istoimeni, španski, grafički roman, ali je ponovo oživeo 2011. za web-strip "Polar" . Autor je novim čitaocima ponovo predstavio Black Kaisera u "Polar Volume 0". Hteo je da ga izdavačka kuća Black Horse objavi kao jeftin strip sa mekanim omotom i lošim papirom, ali se oni nisu složili sa tim, jer su želeli da zadrže kontinuitet u stilu, pa su i za njega uradili tvrde korice, kao i za prethodna autorova dela. Santos je izmenio pojedine crteže, zatim je digitalno ispravio ruke, lica, neke sitne detalje, a nekoliko stranica je ponovo nacrtao, dodao sive i narandžaste tonove i tako crtežu dao više dubine. "Polar Volume 0" otkriva neke detalje o Kaiseru, poput onih da je nekad radio kao agent KGB te o njegovom odnosu sa Ifrit ili Irinom. Kaiser se često selio iz jednog grada u drugi, a najsmešnije u svemu bilo je što je autor, na pitanje zašto je radnju, u jednoj od novela, smestio u Majami, izjavio : “Gde bi se jedan prognani starac mogao sakriti bolje od bilo kojeg drugog mesta na svetu? U gradu prepunom hiljade staraca poput njega!"

Victor je, smeštajući radnju u moderno okruženje hteo da naglasi koliko je jedan rusko-američki tajni agent, koji je delovao još od perioda Hladnog rata, zbunjen pred najezdom hladnokrvnih mladih ubica koji se koriste naprednim kompjuterima, mobilnim telefonima, što i njega prisiljava da se modernizuje, da bi mogao biti u prednosti.

Santos je koristio minimalistički stil za stvaranje ovog grafičkog "raja za oči" inspirisan filmovima "Le Samurai" (Jean - Pierre Melville, 1967.), "Tokyo Drifter" (Seijun Suzuki, 1965.) i "Point Blank" (John Boorman, 1967), te romanima "The Killer Inside Me" (Jim Thompson, 1952) i "The Eiger Sanction" (Trevanian, 1979).

"Polar" je urađen kako bi se, takođe, odala počast umetnicima kao što su Jim Steranko, Jose Muñoz, Alberto Breccia, Alex Toth i, naravno, Frank Miller.

Po grafičkoj noveli snimljen je istoimeni film, 2019. u režiji Jonasa Akerlunda sa Madsom Mikkelsenom u glavnoj ulozi.