"THE SHAPE OF WATER" - GUILLERMOVA BAJKA ZA ODRASLE

Sally Hawkins kao Elisa Esposito i Doug Jones kao "The Amphibian Man" u bajci za odrasle "The Shape of Water" (2017).

Elisa je kao dete ostavljena na obali reke sa ranama na vratu zbog kojih je ostala nema. Nikad nije upoznala svoje roditelje.

Ona živi u Baltimoru i radi kao čistačica u tajnoj vladinoj laboratoriji. Elisa i njen najbolji prijatelj i komšija Giles (Richard Jenkins) prolaze kroz teške trenutke tokom kasnih šezdesetih, dok naciju zahvata strah od Rusa (koji je režiser ismejao), sveprisutna homofobija (Guillermo ju je prikazao jednim jedinim kadrom i jednom jedinom rečenicom, suptilno i nenametljivo) i rasizam koji se često nametao tokom filma.

Ova omalena, draga, mlada žena, skromnošću i naivnom dobrotom, nenametljivo ulazi u srce koleginice Zelde koja je, tokom događaja koji će uslediti, pokušava zaštititi.

Elisine svakodnevne, male rituale, u kojima uživa, poremetiće na silu dovedeno, čudesno biće iz močvara Južne Amerike nad kojim će vlada vršiti eksperimente. Njih dvoje ulaze u komplikovanu emotivnu vezu, a Elisa će, kroz tu ljubav, otkriti i poreklo svojih trauma.

Na najlepši način, režiser je oživeo klasičnu priču o lepotici i zveri, i legendu o biću iz močvare spojio je sa onom o maloj sireni i, pred kraj, radnju filma odveo je pod vodu, sa fascinantnim scenama koje ostavljaju bez daha.

Film ne bi bio film da se ovoj ljubavi ne suprotstave sile zla, ovog puta u liku Richarda Stricklanda (sjajan Michael Shannon).

U interakciji Stricklanda i nezaštićene, osetljive žene i čudesnog bića, režiser se znalački dotiče teme humanosti i toga kako se odnosimo prema drugim vrstama, i kako ih, pod krinkom naučnih istraživanja mučimo i uništavamo.

Guilllermo del Toro vas šeta kroz prelepe kadrove u koje je vešto spakovao prepoznatljiva obeležja života u Americi 60-ih.

Sve u filmu, počev od muzike, pa preko izuzetne mimike lica glavne junakinje kojoj glas nije ni potreban da dočara svoja osećanja, preko magične fotografije, do obilja zelene boje u filmu, i niza neverovatnih detalja koji dočaravaju bajkovitu atmosferu, sve je toliko lepo da sam upravo zbog toga odlučila da se prisetim ovog filma.

Ono što je kod Gillerma oduvek bilo najupečatljivije, ni ovog puta nije izostalo, te je ponovo jasno povukao granicu između dobra i zla i ni u jednom trenutku nije dozvolio da se dvoumite oko toga na čijoj ste strani.

Nažalost, "The Shape of Water" nije naišao na neko oduševljenje kod publike. kada sam ga, pre pet godina gledala u bioskopu, čula sam nepristojne, vrlo glupe komentare koji su rezultat površnosti i lenjosti u procesu percepiranja umetnosti koja ne igra uvek na kartu dopadljivosti po svaku cenu. Jeste ova tema već obrađivana, ali, iskreno - sve je do sada obrađivano u svim granama umetnosti, pa i u filmu i zbog toga tražimo finese, drugačiji pristup, druga lica...Ova lica, u ovom filmu, bila su beprekorna.

Alternativni posteri❤️