Nikita Khruschev i njegova supruga Nina gostovali su 13 dana u Americi, u septembru 1959. a tokom boravka u Washingtonu i New Yorku naišli su na očekivane kritike na konto komunizma i uređenja njihove države. No, nije očekivao takav tretman u Californiji, za koju je mislio da je više levičarski orijentisana, i da se sve vrti oko šou-biznisa i love. Pokazalo se da baš i nije tako, pa je Nikita doživeo i nekoliko neprijatnosti, mada je to uglavnom bilo zbog njegovog uskogrudog pogleda na slobodu umetničkog izražavanja koje je uključivalo i raskalašnije odevanje, ponašanje i otvorene aluzije na seks.
Ako se izuzme događaj koji ga je pomalo i uznemirio, a vezan je za njegovu želju da poseti Disneyland, kada mu je skrenuta pažnja da mu domaćini ne mogu udovoljiti, jer mu bezbednosne službe ne mogu garantovati sigurnost - Nikita je osetio neku vrstu poniženja kada je prisustvovao performansu na Pico bulevaru, koji su priredili glumci dovedeni da mu požele dobrodošlicu, među kojima su bili i Frank Sinatra, Shirley MacLaine i Juliet Prowse.
Radilo se o sceni izazovnog plesa koju je Shirley, za potrebe predstojećeg mjuzikla "Can-Can" (1960) snimala na setu sa plesačicama koje su, kao i ona, bile u dugačkim haljinama. Uprkos svedenoj odeći, njihovo razdragano podizanje nogu, vitlanje suknjama koje su prebacivale i preko glave otkrivajući stražnjicu u pripijenim čarapama, podvriskivanje, sva te, pogledima izložene butine i kolena, uznemirili su krutog Rusa, koji se osećao uvređeno, jer je toj sceni prisustvovala i njegova supruga. Drugim rečima - bio je užasnut, kako tvrdi David Niven koji je prisustvovao događaju. Premijer SSSR-a je smatrao da je to namerno priređeno da bi se ponizio i on i njegova porodica. Smatrao je da su stražnjice usmeravane prema njemu jer je tako naređeno glavnoj glumici i to ismevanje i ruganje njegovoj ozbiljnosti i celoj njegovoj državi, smatrao je duboko uvredljivim. Kada su ga novinari upitali šta misli o sceni kojoj je prisustvovao, kratko je procedio kroz zube:
"Odvratno!"
No, tu nije bio kraj kontroverznim dešavanjima, a duh Amerike koja je otvoreno kritikovala komunizam, osetio se i na ručku koji je nakon snimanja scene za "Can-Can", priredio Frank Sinatra.
Na ručku je prisustvovalo preko 400 zvanica, među kojima su bili Elizabeth Taylor, Tony Curtis, ali i Marilyn Monroe, koja nije imala pojma o kakvom se gostu radi. Kad su je zamolili da ode na ručak i objasnili ko je došao iz SSSR, nije bila nešto posebno oduševljena. Ali, kada joj je rečeno da su ona i "Coca-Cola" jedine dve stvari koje Rusi poistovećuju sa Amerikom, i vole ih, pristala je. Uprkos tome što je njen studio insistirao da ona nosi izazovnu, pripijenu haljinu, na kraju joj je zabranjeno da se tako obuče, a ona je, zapanjena takvom strkom oko odeće i ugađanjem Rusu puritancu, rekla da pretpostavlja da u Rusiji baš i nema mnogo seksa.
Poziv za ručak odbili su Bing Crosby i Ronald Reagan, što je bilo neka vrsta protesta zbog političkog neslaganja sa izaslanikom mrske im Rusije.
Na početku teksta, spomenut je taj čuveni put u Disneyland na koji Khrushchev nikad nije otišao... S obzirom na putovanja u svemir, o kojima su i Rusija i Amerika već uveliko radile i stvarale atmosferu utrkivanja "ko će otići prvi", premijer SSSR je, pomalo ironično, upitao Amerikance, nakon što su mu direktno dali na znanje da mu dupe neće videti tog puta - "da nemaju tamo neke rakete".
Gorčinu i frustraciju izrazio je u pomalo pretećoj poruci na konto američke vojne politike...
"Ako želite da nastavite da se trkate u naoružanju, u redu...Prihvatamo taj izazov. Što se tiče naših raketa - one su na montažnoj traci. Ovo je najozbiljnije pitanje. To je ona vrsta "život ili smrt" pitanja, dame i gospodo - "rat ili mir"...
Gradonačelnik Los Angelesa, Norris Poulson se povodom takvih pretećih rečenica vrlo brzo oglasio, vrlo oštro dajući na znanje da se ne slaže sa Nikitinom rečenicom "Sahranićemo vas" koja se neprestano citirala u javnosti.
"Nećete nas sahraniti niti ćemo mi sahraniti vas. Mi smo srećni sa našim načinom života. Možemo da prepoznamo njegove nedostatke i uvek nastojimo da ga poboljšamo. Ali, ako budemo izazvani da ga branimo, borićemo se do smrti da bismo ga sačuvali."
Ja im stvarno verujem.
I jednima i drugima.
I trećima, koji tad još nisu bili na svetskoj mapi utrke u naoružanju i u napretku na polju svemirskih osvajanja.
