"Samo ga pogledaj! Tako uglađen, tako moćan...tako lep. Kao neki zlatni bog stvoren od mesa. Naravno, svaki razumni bog bi zahtevao apsolutnu poslušnost kao protivuslugu za svoju naklonost, ali ne - naš Čovek od čelika nas štiti i čuva bez ikakvih obaveza prema njemu. A ljudi? Oni ga svakako obožavaju. Uživaj u svojoj vladavini, dok možeš, Supermene, jer kao što je sigurno da noć dolazi posle dana, dolazi vreme kad čak i bogovi moraju umreti!"
Leks Lutor (animirani film "Supermen: Sudnji dan" 2007.)
18. novembar se obeležava kao najtužniji dan za svakog ljubitelja "DC" strip univerzuma. Tog dana, 1992. godine, svet je ostao u žalosti jer je njegova jedina nada, uteha i spas, Čovek od čelika, podlegao teškim povredama koje mu je nanela vanzemaljska super-moćna vojna mašina, zversko stvorenje nazvano Sudnji dan.
Događaji koji su prethodili ovom strašnom gubitku za čovečanstvo, bili su vrlo haotični i iznenadni, a mnogi od njih su se odvijali toliko brzo, da je bilo nemoguće preusmeriti rušilačku bujicu u mirniji tok. Otkud se stvorio Sudnji dan? Sa koje je planete stigao? Da li je s određenom namerom izabrao Zemlju, da bi izvršio masovni genocid - jer ono što je priredio ljudima, za samo nekoliko sati koliko je bio u svom pomahnitalom pohodu, bio je upravo početak genocida!
Sudnji dan, ta masivna sila naoružana izuzetno oštrim koštanim izraslinama po celom telu, nije se vodila nikakvim moralnim ograničenjima kad je počela, bez ikakvog razloga ili bilo kakve provokacije, da ubija sve što joj se našla na putu - životinje, civile, a kasnije i vojnike, policiju, bukvalno bi ubila i drvo da je samo imalo srce koje kuca. Zašto je to radio? Zašto?
Da biste dobili odgovor na ovo pitanje, moram da vas vratim u dešavanja koja su dovela do ovog haotičnog 18. novembra 1992. godine. A da bih vam valjano odgovorila, u tome mi su mi pomogla dva strip naslova koja je "Čarobna knjiga" dodala svojoj bogatoj biblioteci - "Smrt Supermena" i "Sudnji dan".
"Sudnji dan"
Kako i sam naslov kaže - ovo je priča o biću koje se obrušilo na Zemlju kao sva četiri jahača apokalipse zajedno. Njegovo poreklo je vrlo intrigantno i etički apsolutno neopravdano.
Kao beba je postao deo ekperimenta vanzemaljske rase koja je, izlažući ga neprestanim, hororičnim ubijanjem od strane groznih zveri koje su lutale tom planetom, i još traumatičnijim ponovnim rođenjima, lišila svake empatije i mogućnosti razlikovanja onih koji mu žele zlo od onih koji bi mu želeli dobro. Njegov mozak ima samo jednu funkciju - napasti sve koje vidi na svom putu, istrebiti, poništiti, okončati svaki oblik života i to, kako sam već napomenula - bez ikakvog razloga. No, to nije bila namera njegovog Tvorca. On je, ubijajući i oživljavajući ovo siroto ljudsko biće, eksperiment razvukao na nekoliko decenija, a neki naučnici koji su radili na njemu, umrli su od starosti.
Od apsolutne nesposobnosti da opstane u okruženju i u uslovima u koje ga je njegov Tvorac bacao, pa do sve duže i duže borbe za opstanak, Sudnji dan je dobijao na snazi, prilagođavajući svoje telo i instinkte svakom novom izazovu. Eksperiment se završio kobno, a nakon raznih peripetija Sudnji dan je napokon uhvaćen, okovan i u manjoj svemirskoj letelici, bačen u svemir.
Ostatak priče odvija se na Zemlji, kada se oslobodio i izašao na svetlo dana. To nas dovodi u drugi niz događaja opisanih u stripu "Smrt Supermena".
"Smrt Supermena"
Nakon što je zver krenula u svoju krvavu avanturu ka Metropolisu, na prve, alarmantne pozive u pomoć, odazvala se "Američka Liga Pravde", ali je njihov napad ovo ogavno stvorenje samo donekle usporilo. Super devojka se nije mešala u ovaj sukob jer je tako zahtevao Leks Lutor kog je zanimao ishod ovog, kako je nanjušio - epskog događaja.
A onda je stigao Supermen. Supermen je ušao u bitku sa Sudnjim Danom uveren u svoje moći i snagu, ali je potcenio protivnika. Iako mu je zadao nekoliko neverovatno jakih udaraca, Sudnji dan je od njih, činilo se, samo jačao. Bitka se odvijala bez predaha, a ogromnu materijalnu štetu koju su naneli ovi momci, u ludačkoj želji da unište jedan drugog, bilo je nemoguće proceniti.
Lois Lejn bila je na licu mesta, da bi izveštavala za svoju televizijsku kuću, nesvesna da će uživo preneti ono najgore, što je usledilo. Kada je već postalo jasno da Supermen ne može da savlada zver, Super devojka mu je pritekla u pomoć. Pokušala je da zaustavi grdosiju, ali ju je odbacila jednim jedinim udarcem. Usledilo je još nekoliko sudara dva nadljudska bića i, iako bi u svakoj drugoj situaciji bilo potpuno jasno da će Čovek od čelika odneti pobedu, desilo se nešto što niko nikad nije mogao zamisliti - pred uznemirenim ljudima koji su se našli na mestu ovog strašnog događaja, odvijala se drama o kojoj će se, čini mi se, pričati dok je sveta i veka.
Pre no što je pao sa velike visine u koju ga je poneo Supermen, da bi ga oslabio, Sudnji dan je našem zaštitniku uspeo zadati fatalan udarac. Beštija je preminula na licu mesta, a Supermen je, teško ranjen, posrtao, a potom pao i izdahnuo u rukama njegove jedine ljubavi, izbezumljene Lois Lejn koja je, vrišteći, dozivala pomoć.
Fotograf Džimi Olsen je aparatom zabeležio poslednje Supermenove trenutke, dok su oko njega ljudi plakali, šokirani onim što se činilo nemogućim - smrću najvoljenijeg, najpažljivijeg, najemotivnijeg, najnesebičnijeg i najpravednijeg superheroja. U neverici, što su prisustvovali ubistvu jednog od njih, bile su i Supermenove kolege iz Lige. Iako na samom kraju nije bio sam, ostaje velika gorčina što se nije mogao naći neko dovoljno snažan ko bi bar donekle oslabio vanzemaljca kojem je Metropolis mogao biti samo polazna tačka za uništenje celokupnog čovečanstva.
Ono što je došlo nakon ovog neshvatljivog, nesretnog i tužnog događaja, opisano je u stripu "Sahrana prijatelja".
Supermenova smrt dala je vetar u leđa negativcima koji su je dočekali sa olakšanjem i oduševljenjem, a stanovnici Metropolisa uvučeni su u plimni talas kriminala koji su pokušali da zaustave preostali superjunaci, ali su sve više gubili kontrolu nad gradom koji je posrtao u krvi i nasilju…
Kako dalje? E, to ćete morati otkriti sami u ovom sjajnom delu devete umetnosti.
Cela ova priča je nabijena akcijom, crteži su toliko dinamični i živopisni, da imate osećaj da čujete svaki udarac, svako lomljenje kostiju, svaki bolan jauk.
Ovo je i odlična prilika da vam prenesem nekoliko odlomaka, koje sam zapisala, gledajući dokumentarnu seriju "Supermoćni: Priča o "DC"-ju" (u originalu "Superpowered: The DC Story", 2023.) jer me je fascinirala sama ideja da je izdavačka kuća, skupa sa scenaristima, imala snage i hrabrosti da ubije lik koji je obožavan od trenutka kada je u januaru 1938. godine prvi put izašao pred čitaoce.
Efekat leptira odgovoran je za ovaj radikalan potez, a sve je počelo kada je izdavačka kuća "Marvel" počela da izdaje stripove u kojima su glavnim junacima, davali karakteristike običnih ljudi, od kojih su neke vrlo plitke i nezamislive kada su nadmoćna bića u pitanju. Takav način banalizovanja likova znatno je narušavao ugled superjunaka suparničke "DC" kuće i superjunaka uopšteno. Sveti kanon po kom su pisani i crtani ovi likovi bio je bačen u prašinu. Vremenom, prodaja "DC" stripova je opala, a "Imidž komiks" revolucija, najveća koju pamti strip industrija, bacila je strip scenu na kolena. Stvari su se jako brzo menjale, tržište je ludovalo, novi glasovi dolazili su sa svih strana i postalo je jasno da se sprema velika kriza. Iz citata koji slede, shvatićete zašto je Supermen morao da umre.
Naratorka (Rozario Doson):
"Pod pretnjom gubitka ugleda, najstarija američka strip-kompanija "DC komiks" morala se hitno vratiti u centar pažnje nakon što ih je nova izdavačka kuća "Imidž komiks", u samo četiri meseca njenog postojanja, po prodaji, pogurala na treće mesto, što se nikad nije dogodilo."
Majk Karlin, urednik "Supermena":
"Održali smo sastanak na kojem smo se svi okupili. Svi pisci i svi crtači koji su radili na sva četiri serijala "Supermena" bili su ujedinjeni u zajedničkom cilju. Nije bila reč o pojedincu. Bila je reč o Supermenu i onome što smo mislili da je najbolje za njega. Svaki put kad bismo došli pred zid, na sastanku, Džeri Ordvej bi viknuo: "Ubijmo ga!"
Rekao je to i tog dana.
A ja sam rekao: "Dobro, pametnjakovići! Šta ako ga ubijemo? Šta je sledeće što će se desiti?"
Naratorka:
"U svim stripovima o Supermenu počeli su se pojavljivati znakovi, u leto 1992. godine. Neko ili nešto spremalo se napasti Čoveka od čelika.
Majkl Karlin, pisac i jedan od urednika "DC"-ja:
"S obzirom na broj antijunaka i prozivanja Supermena da je izviđač i kliše, rekli smo: "Pokažimo svetu kako bi bilo kad bismo ga maknuli."
Naratorka:
"Svake nedelje novi broj "Supermena" dolazi na police prodavnica. Pet nedelja gradila se priča o Sudnjem danu. Novine su pisale uvodnike o tome, a obožavatelji pisma u kojima je pisalo: "Ne!", "Nemojte!".
Makl Karlin:
"Svi su pitali isto: "Kako možete ubiti Supermena?".
Ja bih ih pitao: "Kad ste poslednji put kupili strip "Supermen"?"
A oni bi rekli: "Ima već 20-30 godina!"
Rekao sam: "Vi ste ubili Supermena!"
Ako ne zalivate cvet, uvenuće."
Naratorka:
"Reporterka vesti, na televiziji, 18. novembra 1992. godine objavila je da bi tog dana Supermen trebalo da umre i da je "DC komiks" izdao tri miliona primeraka stripa "Sudnji dan". Čitaoci su bili podeljenog mišljenja. Jedni su tvrdili da su odavno trebali ubiti Supermena jer je izgubio dodir sa stvarnošću, dok su drugi bili zaista tužni, a neki su se, tokom sprovođenja ankete iskreno rasplakali…
"DC" je prodao više od šest miliona primeraka broja 75. uključujući i platinasto kolekcionarsko izdanje i nekoliko luksuznih izdanja. U sledeća četiri meseca, sva četiri strip serijala o Supermenu prestala su izlaziti. Nedugo nakon toga postavilo se pitanje: "Šta ćemo uraditi s Betmenom? Slomimo mu kičmu. Dovedimo Bejna, ojačajmo ga otrovom."
Kako je vreme prolazilo, "DC", "Marvel" i "Imidž" pojačali su seks i nasilje u grozničavoj utrci za popularnošću i novcem. Nije bilo mnogo borbe između dobra i zla. Svaki je strip bio rvački meč. Cilj je bio svaki novi broj učiniti skandaloznijim od prethodnog."
Mark Vejd, scenarista i pisac:
"To mi se nije svidelo, kao ni Aleksu Rosu."
Naratorka:
"Crtač Aleks Ros i pisac Mark Vejd došli su u "DC", gde su se nadopunjavali i delili mišljenje o tome kakvi superjunaci trebaju biti."
Aleks Ros, umetnik, "Carstvo tvoje":
"Kada sam imao četiri godine, prvi put sam saznao za superjunake. Sviđalo mi se utelovljenje onoga što je Supermen trebao biti - dobrota i snaga u jednakoj meri. Mogao je pretočiti svoju volju u delo."
Mark Vejd:
"Aleksa i mene nisu zanimali cinični likovi i cinični i mračni stripovi. Zanimali su me likovi koji u sebi nose nadu. Zanimali su me pozitivni likovi. Zanimali su me likovi koji mogu biti uzor. Pogledajmo iz nove perspektive ono što nam ti likovi nude."
Naratorka:
"U leto 1996. godine, Ros i Vejd izdali su prvi broj stripa "Carstvo tvoje" u kojem su oživeli priču o Supermenu, u kojoj Čovek od čelika nije poginuo, nego je otišao u dobrovoljno izgnanstvo, ostavivši Ameriku mlađem i nasilnijem naraštaju superjunaka. No, kada se oni počnu boriti između sebe, Supermen se mora vratiti kako bi uspostavio red.
Tom King, scenarista:
"U tom je trenutku industrija stripa doživela krah. Dobio sam poruku u kojoj je pisalo da su svi moji poznanici u "Marvelu" otpušteni. "Marvel" je proglasio bankrot."
Džim Li, pisac, crtač, urednik i trenutno glavni na čelu "DC"-ja:
"Ljudi su shvatili da ne mogu izdavati stripove za nepostojeće kupce i industrija stripa se urušila. a brojne, manje kompanije su propale."
Naratorka:
"Dok je industrija bila u problemima, Ros i Vejd su radili na priči koja je bila nadahnuta njihovim životima."
Aleks Ros:
"U prvoj verziji stripa "Carstvo tvoje", želeo sam stvoriti serijal u kojem će se "DC"-jevi likovi družiti s mojim ocem.
Naratorka:
"Norman Mekej, narator priče "Carstvo tvoje", je Aleksov tata.
Aleks Ros:
"Moj otac je bio sveštenik. Taj posao ima humanitarnu crtu koju sam želeo uključiti."
Naratorka:
"Rosov otac predstavlja obične ljude i moralni je kompas za superjunake. Kad Supermenov plan da obuzda odmetnute superjunake propadne, američka vojska pokreće nuklearni napad kako bi ih uništila. Supermen se, u besu, odluči osvetiti, ali Mekej ga zaustavlja prekorom. Obični ljudi trebaju imati mogućnost odluke u svom životu i biće nepoverljivi prema supermoći ako nije obuzdana i razumna. Mekejeve reči dirnu Supermena i on daje obećanje: "Naši problemi još uvek postoje. Nećemo ih rešiti za vas. Rešićemo ih uz vas."
Mark Vejd:
"To čini Supermena Supermenom. Njegova najveća super-moć nije to što može leteti ili podići automobil, nego činjenica da je, uprkos tome što može učiniti sve i imati šta god želi, on neverovatno nesebična osoba. Nikad neće staviti sebe i svoje želje i potrebe ispred nekoga drugoga. To je neverovatna super-moć."
Grant Morison, pisac:
"Uprkos svim manama koje kao ljudska bića imamo, stvorili smo likove koji nemaju mana. To na neki način čini ljude boljima od Boga. Bog je uspeo stvoriti samo loše čovečanstvo. Mi smo stvorili bića bolja od nas. To je nekako cool. Naša je mašta moćna i trebamo se malo više oslanjati na nju i pokušati biti takvi. Imamo mogućnost. Stvorili smo Supermena. Supermen može rešiti bilo koji problem."
Naratorka:
"Dok se industrija stripova borila da uskrsne iz pepela, spasenje se ukazalo u horu glasova koji se dotad nisu čuli."
Džim Li:
"Kad likovi postoje više od 80 godina, postoje dve mogućnosti. Prva je da budete vrlo tradicionalni u svom pristupu, a druga je da izaberet potpuno nov put i pokušate uneti revoluciju u taj univerzum."
Denis Kauen, strip umetnik, "Vik Sejdž":
"Da biste uneli promene, morate dovesti različite glasove iza kulisa, kako biste stvorili priče. Morate neprestano revitalizovati likove. Kao što stalno govorim, nisu važni likovi, važni su njihovi tvorci.
Nil Adams, strip umetnik:
"Stripovi su odraz ljudskih snova i težnji. Zato ih volimo. Verujemo da ćemo, ako okolnosti budu povoljne, postati junaci barem na tren."
Druga epizoda dokumentarca "Supermoćni: Priča o "DC"-ju" posvećena je crtačima stripa Nilu Adamsu i Džordžu Perezu, koji su preminuli 2022. godine.
Serijal ima tri epizode.
Iskoristila bih i priliku da vas podsetim na sam nastanak priče o Supermenu.
Supermen se nije rodio na Kriptonu. Rodio su u glavama dvojice najboljih prijatelja, koji su započeli doživotno druženje kasnih dvadesetih godina prošlog veka.
Džozef "Džo" Šuster i Džerom "Džeri" Sigl bili su klinci koji su znali samo za glad i siromaštvo. Obojica su imali jevrejsko poreklo i bili su neprimetni za svoju okolinu, a kasnije i za decu u školi. Džeri je pisao za školske novine "Baklja", a uspeo je i da objavi ponešto u NF fanzinima. Džo je mnogo voleo da crta i koristio je svaki komadić papira da na njega prenese svoje maštovite ideje. Najveći uticaj na njega imao je strip "Mali Nemo", koji ga je inspirisao u osmišljavanju Supermenovog univerzuma.
Šuster se u Kliveland doselio kad je imao deset godina, u komšiluk Siglovog rođaka. Sudbina je htela da se ova dva strastvena, talentovana i uporna dečaka sretnu i stvore magiju, koja će trajati i duže od njih i od nas kojima je ta magija poklonjena. Kada su ostvarili svoju prvu saradnju na fanzinu "Naučna fantastika: Avangarda buduće civilizacije" 1932. ova dva mlada umetnika imala su po 16 godina. Džeri je uskoro (pod imenom Herbert S. Fin ) napravio temelje za karakter Supermena.
Džo je nacrtao ilustracije. Bila je to priča o beskućniku Vilijamu "Bilu" Danu i zvala se "Vladavina Supermena" (1933.).
U toj priči Bilu je jedan čovek ponudio prenoćište i hranu, ali kada je došao u njegovu kuću, postao je žrtva njegovog strašnog eksperimenta. Čovek koji je Bila pretvorio u "superčoveka" bio je Ernest Smoli, ludi naučnik, hemičar. Supermenove moći su primenjivane uvek sa zlim motivima, a vrhunac je bio kada je ubio svog tvorca. Sve nakon toga je radio sa ciljem da se nelegalno dokopa novca...
Bil je na samom kraju stripa rekao: "Tek sad uviđam koliko sam grešio. Da sam radio za dobrobit čovečanstva, moje ime bi u istoriju otišlo s blagoslovom, umesto uz kletve."
Tako je počela da se razvija ideja o nečemu potpuno drugačijem i ovaj kreativni dvojac se zapitao šta bi bilo da je Supermen svoje moći počeo da koristi za dobrobit ljudske civilizacije, za njenu zaštitu?
Sigl je ovo iskoristio kao temelj za novu priču. Predložio je lik poput Tarzana, osim što bi njegova džungla bila od betona, čelika i stakla. Brzo su napisali novi, crno-beli strip i poslali u jednu izdavačku kuću ("Consolidated Book Publishers of Chicago"), ali je priča odbijena. To je unelo razmirice među prijatelje i Sigl je odlučio da dalje nastavi sam. Šuster je bio razočaran ovakvom izdajom pa je, u emotivnom rastrojstvu, zapalio gotovo sve na čemu su radili, osim naslovne strane za odbijeni strip.
Jedne noći, Džeri nije mogao zaspati i počeo je da razrađuje lik Supermena sve do jutra, zapisujući sve što je zamišljao. Prva ideja je bila da je on naučnik sa Zemlje, koja je prenaseljena superljudima i koja je pred eksplozijom, i da je hteo da uđe u vremensku mašinu i vrati se iz budućnosti u Ameriku ranih tridesetih godina. Džeri je odbacio tu ideju, te prilagodio mit o Mojsiju i zamislio naučnika koji svog sina stavlja u mašinu, koja će ga odvesti na sigurnije mesto gde će preživeti, jer rodna planeta nema šanse za opstanak. Dodelio je tom detetu dvostruki identitet koji će mu kasnije pomoći da sakrije svoje poreklo. Razmišljao je koliko su on i njegov prijatelj bili "nevidljivi" za devojke, za drugare, koliko su bili isključeni iz zabava i svih zanimljivih dešavanja.
Džeri Sigl:
"Džo Šuster i ja bili smo zaljubljenici u naučnu fantastiku još u 30-im godinama. Ja sam bio prilično krotka i blaga osoba. Bio sam okružen zgodnim devojkama, koje me uopšte nisu primećivale. Pomislio sam: Ne bi li bilo super da sam neverovatno moćan i da te devojke nisu svesne toga da je ovaj anonimus zapravo neko zaista poseban?"
(iz dokumentarca "Supermoćni: Priča o "DC"-ju")
To je postala okosnica Supermenovog alter ega - Klarka Kenta. Uzbuđen, otrčao je do Šusterove kuće i izneo priču pred svog prijatelja. Strip se jako brzo razvijao. Šuster je imao gomilu ideja, jer su i on i Džeri bili veliki ljubitelji nemog filma i režisera i glumca Daglasa Ferbanksa i Harolda Lojda. Njih dvojica su poslužila kao modeli za izgled super-čoveka, a odelo je bilo kombinacija onih koje su nosili glumci u filmovima "Znak Zoroa", "Robin Hud" i "Crni gusar". Samo ime Klark Kent je bila Džerijeva ideja, kombinacija imena Klarka Gebla i Kenta Tejlora. Džeri je smislio sva imena u stripu. Znak "S" koji je Supermen nosio na grudima, osim što je početno slovo njegovog imena, početno je slovo i prezimena njegovih tvoraca. U početku je znak bio mali, ali vremenom se povećao i postao dominantan simbol koji je ušao u mainstream i postao najpoznatiji na svetu. U strip su Džo i Džeri uneli mnogo toga što su i sami doživeli.
Džo Šuster:
"Celo moje detinjstvo su me maltretirali. Bio sam malen rastom i uvek su me maltretirali različiti nasilnici."
(iz dokumentarca "Supermoćni: Priča o "DC"-ju")
Osim onoga što su iskusili, ovi sjajni momci su u stvaranje stripa uneli i ono što su videli, a najbolji primer je stara zgrada u art-deco stilu, u kojoj se nalazila novinska agencija "Dejli Star", u Torontu. Ova zgrada je inspirisala Šustera da nacrta gotovo identičnu zgradu, u koju je smestio novinsku agenciju "Dejli Planet", u kojoj kao novinar-reporter radi i Klark Kent. Grad u kojem se dešava radnja zove se Metropolis po istoimenom filmu Frica Langa, kog su obojica umetnika obožavala.
Strip je otkupio "Detektiv komiks" ("DC") za svoju strip ediciju "Akšn komiks" i "Supermen" se pojavio u broju 1. Bilo je to u januaru 1938. god. i strip je imao 13 strana. Ček koji su Džo i Džeri dobili iznosio je 412 dolara, a od tog iznosa, njima je pripalo svega 130. Iako je ovo bilo uobičajeno plaćanje strip autorima tih godina, način na koji je ovo izvedeno, u istoriju ljudskog nemorala može se, slobodno, upisati velikim, masnim slovima kao PLJAČKA. Kada su prodali strip, Šuster i Sigl prekasno su shvatili da su prodali i prava na njega. Što je najgore, tom prilikom potpisali su i petogodišnji ugovor koji ih je gotovo oterao u grob. Izdavaču su bili dužni još mnogo brojeva, a on je to koristio sve više, jer je strip počeo da donosi mnogo novca. Za to vreme "DC"-jevog bogaćenja, ovi skromni ljudi bili su često gladni i na rubu egzistencije. To nije jedini put da su pokradeni.
1949. god. Džo i Džeri su osmislili pretnju Supermenovim moćima. Napisali su strip u kom se pojavljuje K-metal, materija koja oslabljuje ovog junaka i dolazi sa njegove rodne planete. Strip nije štampan. Kada su "Supermena" prilagodili za radio-dramu, u izvođenju Bada Kolijera i još nekih, direktorka "DC editorijal Studija", Vitni Elsvort, "dosetila se" (nakon što je pročitala o K-metalu u neobjavljenom stripu) kako da radio-glumac odmara tokom izvođenja uloge. Unajmila je glumca koji je dahtao i ispuštao zvuke bola i borbe (niko ne primeti razliku između njegovog i Badovog glasa) zbog toga što je Supermena oslabio čudesni kriptonit, a za to vreme je Kolijer odmarao u studiju. Kriptonit se u samom stripu pominje tek u 61. broju, koji je izašao u novembru 1949. god.
Mnoge nepravde koje su nanesene Supermenovim tvorcima, i mnoge sudske parnice koje su vodili da se izbore za starateljstvo nad svojim "čedom", nisu oslabile njihovo prijateljstvo ni lepotu njihovog remek-dela. Supermen je bio i ostao najlepša, najkompletnija i najbolje napisana priča o jednom super-biću. Njegova borba sa kriminalom, gangsterima, dilerima, korumpiranim političarima, nasilnicima, zlim naučnicima i sa razarajućim silama, i dan danas zaokuplja maštu svakog ljubitelja stripa, od najmlađeg, pa do najstarijeg.
Kad se sve uzme u obzir, Supermen je neuništiva sila. Veća od svega. I nikad, nikad neće umreti.
"Da je istorija utvrdila da bogovi mogu umreti, takođe bi imala dokaz da se mogu vratiti iz mrtvih. Čini se, da nakon svega, ne možeš da budeš uništen, Supermene…Čini se…"
Leks Lutor (animirani film "Supermen: Sudnji dan" 2007.)
Scenaristi i crtači koji su radili na stripovima "Smrt Supermena" i "Sudnji dan" su:
Den Jurgens, Džeri Ordvej, Luiz Sajmonson, Rodžer Stern, Džon Bogdanov, Tom Gramet, Džekson Buč Gajs, Bret Briding
"Sudnji dan" počinje sjajnim uvodom urednika strip izdanja Nikole Dragomirovića, dok "Smrt Supermena" počinje uvodom Dena Jurgensa.
Sa engleskog preveo Draško Roganović.
Oba naslova možete kupiti preko sajta "Čarobne knjige" i u njenim striparnicama.