U početku su bili nebo i zemlja, tama nad bazdanom i voda iznad koje se uzdizao duh Božji. Bog je video da je zemlja bezoblična, mračna i pusta, pa reče: “Neka bude svetlost!”
I bi svetlost.
Obasjana svetlošću, Zemlja se učini lepšom, boljom za ono što će postati mestom života, pa Bog rastavi svetlost od tame. To je bio prvi dan postanja.
Ovakav početak bajke poznate pod nazivom “Biblija” veoma jednostavno je opisao primitivni način na koji je čovek pokušao da shvati postanak sveta, i da mu da neki smisao.
Naučna, nama bliska, verzija postanka sveta takođe uključuje pojmove svetlosti i tame, i vodi nas do singulariteta iz kog je, u jednom slučajnom, savršeno uklopljenom sledu događaja, u okolnostima koje su podrazumevale mnoštvo hemijskih i fizičkih reakcija, stvoreno ono što poznajemo kao Veliki prasak, iz kog se rodio svemir, neprovidan, kao vrela smesa u kojoj ništa nije imalo smisla. Iz tog besmisla polako je počeo da se rađa red, sa prvim atomima i vezanim elektronima koji su osvetlili svemirsko tkanje sa bezbroj galaksija utkanih u njegove niti…U našoj svesti sve što je bilo pre svetla, u oba slučaja - kad su u pitanju mitovi i kad je u pitanju naučna istina, je nepojmljivo, strašno i preteće, a ono što je stiglo s njim je donelo ono najvažnije - uslove za život kakav poznajemo.
Ljudsku maštu oduvek je raspaljivao nedokučen i, samim tim, neispričan deo o stvaranju sveta i života, pa je ostajalo mnogo mesta za njegove kreativne alternativne verzije. Te verzije su mnogobrojne i nalazimo ih u različitim oblicima, ali nama je, u ovom trenutku, važna samo jedna - stripovska. U stripu o kom će biti reči, neposredno, priča je počela davno, kada je Onaj iznad svega stvorio Prvi Svemir, a ovaj je, zbog usamljenosti i dosade, stvorio nekoliko tipova entiteta, od kojih su najvažnija dva - Aspiranti, koji su bili poslušni i obožavali ga, slepo prateći sve njegove naredbe, besprekorno vršeći dužnost održavanja reda, i Nebesnici, koji su želeli da stvaraju život po svojoj volji, ne tražeći za to odobrenje svog tvorca. U jednom trenutku Nebesnici su se pobunili i došlo je do prvog, velikog rata, kada se Prvi Svemir pocepao u Multiverzum. Nebesnici su želeli da donesu život u svaki deo kosmosa, pa su tako, u svom pohodu, svetlošću stvaranja, iz primordijalne, mračne praznine probudili boga Nala.
Odbio je da Svetlosnim kreatorima tek tako preda svoje mračno kraljevstvo, pa je stvorio prvog simbiota, suprotstavio im se, te odrubljivanjem glave jednog od njih, stekao još veće veće moći koje je iskoristio da stvori simbiot-vojsku. Simbiot je mogao da se poveže sa pripadnicima niže vrste, što je ljutom i gladnom kralju omogućavalo da preko simbiotskog parazita kontroliše um “domaćina” da bi lakše zavladao galaksijama kojima se hranio, poput Galaktusa. U jednom od njegovih krvavih pohoda na udaru se našao i naš svet (o tim dešavanjima mogli ste čitati u stripu “Kralj u crnom”).
Tu gde se završio “Kralj u crnom”, počela je magična, poetična, donekle psihodelična priča u kojoj su svi branitelji naše galaksije, a sa njima i Srebrni letač, uvučeni u crnu rupu. Vrtoglavi ambis povukao je Srebrnog u svoje ništavilo, u prošlost, u mrak iz kog su se nazirale tek poneke zvezde, rađajući se i umirući neverovatnom brzinom. Progutala ga je nevidljiva sila, izvlačeći iz njega svetlost i snagu. Uplašio ga je nedokučiv i prazan svet u kojem nije umeo da razazna odakle počinje i gde završava gusta tama koja ga je potpuno preuzela. Očajnički je pokušavao da se otrgne umoru i poslednjim atomima snage potražio je izlaz iz tog crnila koje je je konačno mogao i opipati, stojeći na nečemu što je moglo predstavljati plenetu. Prave muke su započele kada je otkrio ko vlada ovim ambisom i kada se sreo se oči u oči sa strašnim Nalom, iskonskim Bogom Ambisa. Tokom njihovog sukoba koji je trajao predugo, Letač je sve više gubio svetlost, nestajao je kao što je nestajalo i njegovo poimanje vremena i prostora. Neprestano se gubio u beskrajnoj tami i nekim čudom, ponovo se vraćao iz nje, a u svakom kontaktu sa Kraljem, telom je upijao simbiotsko crnilo koje je razgrađivalo njegov srebrni sjaj.
Kao i u svakoj dobroj priči, i u ovoj saveznici imaju veliku ulogu, pa je scenarista Doni Kejts u pomoć Letaču poslao Ego, koji je u tom trenutku bila mlada planeta. Ego će postati i privremeno svratište za najveću noćnu moru našeg junaka, za onoga ko je od njega napravio roba, glasnika smrti, uzrok istrebljenja ogromnog broja vrsta i civilizacija - za Galaktusa.
Ali, verujte, to nije Galaktus kakvog poznajete. Na sjajnim stranicama ovog maštovitog stripa, Srebrni Letač će imati priliku da u samom začetku zaustavi zlo koje mu je uništilo život. Ponovo će biti rastrgan, boreći se sam sa sobom, sa svojim etičkim dilemama, ponovo će razbijati glavu u pokušaju da donese pravilnu odluku, da razume svet koji je, odjednom, iz čista mira, postao slojevitiji nego što je mogao zamisliti. Nedoumice oko svrhe života jednog bića, filozofska postavka stvari koje neumitno vode na sam početak stvaranja, suočavanje sa mogućim posledicama ukoliko odluči da promeni vremenski tok i pokida svemirsko tkanje i (ne)red u njemu, stvaraju u Srebrnom buru osećanja, dok mu se uspomene na srećne dane na rodnoj planeti Zen-La i voljenu ženu Šalu Bal vraćaju kao bumerang.
Prisustvujemo zanimljivom susretu, kada se Letač suočava sa mogućnošću da “opere” svoju krvavu prošlost. Entiteti koji nadziru sve događaje od početka prostor-vremena, drže niti njegove istorije u svojim “rukama”, pazeći da se ti događaji, u svim verzijama svemira, u svim razgranatim realnostima, odvijaju neometano. To podrazumeva da se moraju desiti svi, unapred određeni trenuci, sa svim akterima u njima, bilo da su ishodi dobri ili loši po njih. Svako razbijanje obrasca, svako zaobilaženje šeme može biti fatalno po budućnost koja se još nije desila, ali je, bar nekima od tih entiteta, sasvim jasna i poznata.
Sudbina Srebrnog letača je podignuta na novi, mračniji nivo, kada, tokom potpunog raspada njegovog bića, koristi mrvice preostale kosmičke moći, da bi rasipanjem svog plodnog, supermoćnog semena, iz samog srca, stvorio bezbroj različitih oblika života koje će, milijardama godina kasnije, gurnuti u smrt, kao hranu za večno gladnog Galaktusa, nesvestan da se već jednom sreo s njim, u prošlosti. Srebrni letač - Stvaralac i Uništitelj. Urobor koji ne zna gde počinje, a gde završava njegovo biće i njegova sudbina.
Da li Srebrnog letača moć stvaranja života, koju otkriva onda kad on sam nestaje, čini Bogom? Da li je zaista imao izbor kada je odlučio da sačuva jednu planetu, a u pakao baci ogroman broj drugih, ili je samo činio stvari koje su bile predodređene i neizmenjive za njega? Ako je tako, možda je pravo vreme da prekine sa mržnjom prema sebi i onome što je činio kao Galaktusov glasnik. Ali, kako se on seća svega što je činio u budućnosti, a Galaktus ne?
Galan, svemirski istraživač (koji postaje Galaktus), u susretu sa Srebrnim letačem još uvek nije svestan onoga što će postati. Svedočimo njegovom monologu u kom se oseti nemoć zbog sudbine koja se polako razotkriva pred njim.
Scenarista sjajno postavlja odnos ova dva bića i njihovo poimanje slobodnog izbora i dužnosti kada Galan kaže: “Želiš da okončaš moj život, ne bi li sprečio neki drugi užas? Ubio bi svetlost da bi potukao tamu. Ne sprovodiš li i ti, smrću, neku ravnotežu sudbina? Osetio sam tu svoju novu moć. Osećam kako me ovaj univerzum vuče napred da služim nekoj njegovoj svrsi. Znam već previše toga, a uskoro ću prerasti ovo obličje, te postajem gladan. Učini to što moraš, ali kao neko ko ju je video i poživeo da priča o tome, znam samo jedno o prirodi vaseljenske ravnoteže. Tamu ne možeš poraziti tminom.
Ako Srebrni letač ubije uzrok svoje kasnije propasti, da li to znači da se ništa od svega ovoga nije ni dogodilo? Da se ni on, u novoj formi, kao Norin Rad, neće dogoditi, da nikad neće upoznati voljenu Šalu Bal? Čemu onda život? Čemu onda tolike žrtve? Šta je smisao života običnog čoveka, Nebesnika ili samog Tvorca? Sačuvati svetlost i život da ne zavlada tama i njeni gospodari? Život zarad samog života? I to jeste svrha. Vrednost života ne može se izmeriti. Zato je najveći greh nekome ga oduzeti. Iskupljenje može doći samo kroz stvaranje. Poslednji svetlosni zrak iz crnog i namučenog tela našeg junaka, usamljenog jahača kosmičkih talasa, vratiće svemir u ravnotežu. Mrak je potisnut, a on je rasut svugde gde može da raste, napokon u miru sa samim sobom.
Strahovito ubrzanje kroz vreme, iz mučne i stravične prošlosti, katapultira ga u sadašnjost u kojoj se priseća događaja koji su pokušali da mu oduzmu svetlost. Svestan je da je i sam neophodna tinta u ispisivanju istorije svemira. Vremenom se regenerisao, oporavio i započeo novi životni ciklus.
“Ja sam Norin Rad. Tvorac i siroče s planete Zen-La. Ja sam plemenita svetlost usred beskrajne tmine. Ja sam prijatelj. Saveznik. Ljubavnik. Većini i Spasitelj. Diljem vaseljene me znaju pod imenom Srebrni letač. Stražar svemira. Oslobođeni Galaktusov glasnik. Ali ne i kao Smrt. Više ne. Tmina koju sam doneo sad je uravnotežena svetlošću koju sam podelio…”
Strip “Srebrni letač: Crno” dokazao je, kao i svi dobri mitovi i legende, da mora da postoji osnovna podela na dve suprotstavljene, nepomirljive strane, koje utiču na sve apekte našeg postojanja. Sve što jesmo i što volimo može se posmatrati iz perspektive svetla i tame. Dobrog i lošeg. To je, zapravo, jednostavna postavka stvari - beše tama i onda bi svetlo - kao kad vam, svaki put kad vam ne ide dobro, neko kaže: “Posle noći uvek dođe jutro, posle mraka svetlost.” I nema veze koliko dugo je trajao taj mrak. Ako nam se čini da možda nikada nećemo moći pobediti tamu, nešto što je zakopano duboko u našoj kolektivnoj podsvesti, snaži nas da stvaramo, čuvamo i delimo svetlo koje imamo u sebi. Ta poruka je, možda više nego ikad, potrebna svetu koji tone u strah, bolest i razaranje. I tu poruku nam šalje i sam pisac ove fantastične priče Doni Kejts čiji su porodični koreni natopljeni tamom i ništavilom. Njegov otac odlučio je da prekine tradiciju te mračne krvi i okrene se svetlosti, ma koliko tanak bio njen zrak. Uspeo je da podigne porodicu na novo-postavljenim temeljima, a svom sinu pruži podršku i ljubav, neophodne za duhovni rast i razvoj. Doni je postao neverovatan pisac koji je talenat pokazao radeći na velikim “Marvelovim” pričama o Doktoru Strejndžu, Venomu, Tanosu i, naravno - na Srebrnom letaču. Njegove priče je nacrtao Tred Mur - pravo osveženje u svetu stripa. Strane koje ćete videti u “Srebrnom letaču: Crno” pružiće vam osećaj da ste u nekoj vrsti hipi-kaleidoskopa, sa svim ovim razdraganim bojama koje su u apsolutnoj harmoniji sa bojama sazvežđa poznatog nam svemira. Koloristička perverzna raspojasanost još je izraženija kako priča odmiče, jer je sama melodramatična ispovest glavnog junaka tužna, duboka i crna. Oblici su, takođe, ono što ovaj strip čini unikatnim delom - oni odlično prate fizičke i hemijske reakcije kojima je izložena životna materija u svemiru. Na jednoj strani primetićete gotovo pikasovski momenat kada je uobličavanje Letačevog tela dobilo novu dimenziju. Izvanredno!
Strip "Srebrni letač: Crno" je, sa engleskog, preveo Draško Roganović i kod nas je izašao pod etiketom “Čarobne knjige”. Možete ga kupiti preko njenog sajta www.carobnaknjiga.rs
i u njenim klubovima čitalaca.
Blog "FILM I STRIP.RIP" nastao je kao produžetak istoimene FB stranice posvećene filmu, stripu i muzici. Kliknite na pink dugmence za posetu stranici, da se družimo svakodnevno uz zanimljive priče...