STOGODIŠNJI JIM CROW IZ ZEMLJE PONIŽENIH, MALTRETIRANIH I OBEZVREĐENIH

Sredinom XX veka, nakon užasnog, a sasvim uobičajenog u to vreme - zločina koji je pretrpela, porodica afro-američkog porekla bila je prinuđena da napusti svoje imanje i život koji je imala u ruralnoj Severnoj Karolini i uputi se u grad obećane slobode i prosperiteta - Los Angeles. Traume koje su počele da izjedaju četvoročlanu porodicu Every, nažalost, nisu ostale iza njih. Sredina koja je trebalo da bude prilika za nov početak bila je samo zamka u koju su upali majka Livia, otac Henry i njihove devojčice, tinejdžerka Ruby i malena Grace.

Compton u koji su doselili bio je minsko polje u obliku tipski izgrađenih kućica, uredno pokošenih travnjaka, bez ikakvih ograda i sa stravično besprekornim stanovnicima čija je jedina, mala, malecka mana bila to što su bili okoreli rasisti. Veliki, velikački rasisti - otvoreno agresivni, podmukli, užasni u svojim ubeđenjima da ceo kontinent, ceo svet, pa tako i njihov gradić, pripada samo njima. Iritantno uniformisani, predvidivi, zadojeni snovima o beloj naciji bez kontaminacije bojom koja im je bila mrska i oku i uhu i srcu, spremili su užasan doček ljudima kojima je obećan bolji život, bolji posao, više poštovanja, više tako normalno i podrazumevajuće - svega! A pošto se po jutru dan poznaje, već taj bedan, napet početak, ta muka koju osećate samo dok gledate šta se dešava na čudesnom pravougaoniku zvanom televizor, ispred vaših očiju, nepodnošljiva je i izaziva otpor prema onom što znate da tek sledi. A znate šta sledi, ako ste iole normalni i saosećajni. Ako ste ljudi.

"Welcome to being Black!" rekao je pisac i tvorac serije "Them" koja je izašla 09. aprila u produkciji kuće "Amazon Prime" i "Vertigo Entertainment". A ja kažem - neka, hvala, jer je jedna stvar slušati o robovlasničkoj Americi i periodu pre i posle segregacije, a sasvim je druga stvar gledati to sve i osećati sav taj jad, gorčinu, nepravdu, muku, teror...Nije ovo prva serija koja se dohvatila teme maltretiranja tamnoputog čoveka u godinama opasnog življenja na tlu tako poželjne zemlje snova, meda i mleka -Amerike.

U avgustu 2020. HBO je počeo da prikazuje seriju "Lovecraft Country". Njena lepota nije se krila samo u maštovitim scenama i odličnoj glumi glavnih protagonista, nego i u priči koja je, osim zanimljivog zapleta, potpuno samouvereno i nimalo stidljivo gurnula pod nos nikad zastarelu temu rasizma, onog najgoreg i najprimitivnijeg. Koliko je bilo mučno gledati scene za koje biste pomislili da je samo deo mašte, još je mučnije bilo gledati ih znajući da ne da nisu deo mašte, nego su stvarnost koja je bila nečiji ceo život. Godinu pre ove serije prikazana je i "Watchmen" (2019) koja je u prvoj epizodi imala prikaz verovatno najpoznatijeg rasnog incidenta koji se dogodio u gradu Tulsa, tokom praznika "Memorial Day" 31. 05. 1921.

S obzirom na to da se pre mesec dana navršilo tačno sto godina od kako se desio ovaj mučni događaj, koji više od pola veka nije uopšte bio zabeležen u istorijskim čitankama Amerike, kao da se i nije dogodio, evo samo kratkog podsetnika na ovaj užasan dan koji se prelio na noć i završio se tek u podne narednog dana. Masakr je započeo u veoma naprednom kvartu crne zajednice - Greenwood, poznatijem još i pod nazivom "Black Wall Street". Iako su stanovnici grada napredovali zajedno sa posleratnom, progresivnom industrijom koja im je donosila sigurne prihode, ono što je u ovom gradu smrdilo na trulež bila je segregacija koja nije dozvoljavala izuzetke. Zakon koji je omogućavao da se beli čovek iživljava nad crnim, bio je bure baruta koje samo što nije eksplodiralo i raznelo sve u param-parčad. I onda se desilo upravo to...

30. 05. 1921. devetnaest godina star čistač cipela, crnac - Dick Rowland ušao je u lift zgrade "Drexler" kojim je upravljala Sarah Page, sedamnaestogodišnja belkinja. Nakon prodornog vriska, Dick je istračao iz lifta. Zbog ubeđenja da je u pitanju bio napad seksualne prirode, Dick je uhapšen sutradan ujutro, a vest o ovom incidentu već je "krasila" naslovnicu "Tulsa Tribun"-a koji je nedvosmisleno, otvoreno huškački pozivao vlasti na brzu i pravednu osudu. Besni belci koji su jedva dočekali iskru makar i najbezazlenijeg konflikta, pohrlili su ka sudnici, gde je, na spratu šerif Willard McCullough, pokušavao da sačuva mladića, odbijajući zahtev razjarene gomile da ga preda. Pošto su se glasine o linčovanju otele kontroli, 25 naoružanih crnaca, među kojima su bili i učesnici I svetskog rata, došli su u pomoć šerifu, da bi odbranili Rowlanda. Rečeno im je da odstupe, uz obećanje da će se sve smiriti. Međutim, jedan belac je pokušao da razoruža crnca, dok je gomila drugih pokušala do provali u oružarnicu Nacionalne garde i naoruža se zbog obračuna koji je usledio nakon toga. Kako se nemir nije stišavao i kako su glasine o pojedinačnim sukobima između građana sve više poprimale dramatičan ton, 75 crnaca se vratilo pred sudnicu gde ih je čekalo 1500 belaca spremnih na okršaj. Jedan hitac bio je dovoljan da se pokrene točak nasilja i pokolja koji je zahvatio četvrt sa crnim stanovništvom. Spaljena je škola, biblioteka, bolnica, crkva, hoteli, prodavnice, ljudi su pretučeni, mučeni, ubijeni. Sukob je okončala Nacionalna garda. 2001. zaključeno je da je u ovom sukobu ubijeno između 100 i 300 ljudi, a preko 8000 je ostalo na ulici. Mnogi su zauvek napustili grad, a oni koji su ostali, nisu o tome govorili i pokušavali su da gurnu pod tepih taj krvlju natopljen dan. Tek od 2009. ovaj događaj postao je deo zvaničnih istorijskih knjiga Oclahome i deca imaju konačno priliku da se upoznaju sa njim.

Ovaj incident nastao je kao direktna posledica nepravednog odnosa prema pripadnicima crne američke zajednice, a zidine izgrađene na temeljima rasne mržnje postajale su sve više nakon restriktivnog niza pravila i zakona jednostavno nazvanih "Black Codes", koji su se izdigli iz samog pakla tokom 1865. i 1866.

Nakon što je veliki broj crnaca oslobođen ropstva, države američkog juga, poput Mississippija, Georgije, Louisiane, Floride, Virginie, nisu mogle tek tako da dozvole dojučerašnjem roblju da se kreće slobodno i radi šta mu se hoće. Iako naizgled slobodni, ti jadni ljudi su i dalje trpeli neverovatne količine nasilja, ponižavanja, provokacija, ugrožavanja egzistencije..."Black Codes" je zacementirao njihov loš položaj u društvu. Iako je Abraham Lincoln potpisom na čak 14 primeraka 13. amandmana koji se odnosio na ista prava svih stanovnika Amerike i njihovu zagarantovanu slobodu i jednakost, već nakon njegovog atentata, stvari su krenule u pogrešnom smeru. Prebacivanje "vrućeg krompira slobode i prava do juče nejednakih" iz ruku mlitavog predsednika Andrewa Johnsona u ruke kongresmena koji nisu mogli da se usaglase, intenzivno je ugrožavalo 13. i 14. amandman (namenjen zaštiti prava tek oslobođenih robova).

Abraham Lincoln

Andrew Johnson

Osmišljene izmene i dopune zakona, crnog čoveka su i dalje činile građaninom drugog reda, što je dalo vetar u leđa gadu Nathanu Bedfordu Forrestu da oformi mali kružok Ku Klux Klan, u kom su se skupljali protivnici svega što bi crnom čoveku donelo boljitak i uspeh. Ovo đubre od generala, naivnog nadimka koji je poneo skupa sa titulom - "Grand Wizard" zapovedao je jedinicom vojske Konfederacije koja se dočepala vojnika Unije, koju su uglavnom činili crnci, i masakrirali ih, uprkos tome što su bacili oružje i predali se. Ovaj ratni zločin, kukavički pokolj bajonetima, desio se 12. 04. 1864. u blizini utvrđenja Fort Pillow (Tennessee) i život je izgubilo oko 297 ljudi.

Nathan Bedford Forrest

Nije prošlo mnogo i ovaj "klub" je prerastao u zloglasnu, krvožednu organizaciju naspram koje su cifre poginulih tokom Građanskog rata (620.000) izgledale smešno - tokom najveće popularnosti dvadesetih godina prošlog veka, organizacija je brojala preko 4 miliona belaca širom Amerike!

"Black Codes" je bio toliko podmuklo napravljen da je bilo nemoguće ne ogrešiti se o njega i tako pasti u nemilost sprovodilaca zakona - velikim delom unovačenih iz redova bivše Konfederacije, čak i izgubiti život. Crncima je trebala specijalna dozvola za putovanje (kretali su se sigurnim zonama koliko su mogli, ne bi li izbegli bes belaca), morali su da borave u specijalno označenim prostorima "samo za obojene", nisu smeli nositi oružje, a njihovu decu su i dalje smeli da odvode na prisilan rad, bez pristanka roditelja. Za isto počinjeno nedelo, kazne su bile različite za belce i crnce. Bio napadnut ili isprovociran, branio se ili samo stajao skrštenih ruku dok ga belac bije, crnac je uvek, ali uvek bio kriv i bio je osuđivan na ekstremno teške kazne. Svaki potencijalni protest je gušen sprečavanjem javnih okupljanja, nije im bilo dozvoljeno da uđu u politiku ili državne institucije, ne bi li se tako zadržala sigurna prevlast belaca. Jednostavno, "Black Codes" pravila služila su da se beli čovek oseća sigurnije, pogotovo na jugu koji je i dalje bilo otvorena rana koja krvari zbog poraza. S jedne strane dojučerašnji vlasnici ljudskih bića koja su im služila i koje su mahom zlostavljali, bili su besni zbog njihovog slobodnog kretanja, pa su uzimali stvar u svoje ruke i branili se iako nisu ni bili napadnuti, s druge strane otvoreno su širili i potpirivali mržnju prema njima, prolongirajući njihovu navodnu žeđ za osvetom, plašeći belu naciju pričama o tome da oslobođeni robovi moraju da nađu krov nad glavom po svaku cenu, kao i izvore prihoda koji će im obezbediti opstanak - a to znači da će belog čoveka pljačkati, silovati njegovu ženu i ćerke i još štošta, što je dovodilo do ekstremnih sukoba i neverovatno bljutavog nasilja koje je pronašlo svoj put i do knjiga i filmova koje ste već sigurno imali prilike da gledate. Uglavnom, sve je to postalo jedna velika ujdurma i splačina za koju se više nije znalo gde je kome mesto i šta je sledeće što može da se desi. I naravno, nije mnogo prošlo i desilo se nešto još gore.

Zbog niza incidenata kada su ljudi odbijali da borave u rasno obeleženim mestima, na snagu je stupio još rigorozniji "Jim Crow" zakon koji se često pominje upravo u seriji "Them". Jim Crow je bio lik iz legendi koje su crnci prenosili sa kolena na koleno, bio je snalažljiv, mudar, hrabar, ali se ponekad služio i prevarama da bi dobio šta želi. Taj lik je iskoristio glumac Thomas Dartmouth Rice i igrao ga u kratkim predstavama u kojima je imitirao crnce izrugujući se njihovom nasleđu, poreklu, izgledu, ponašanju, običajima, a kao vrhunac odvratnosti bilo je njegovo bojenje lica u crno. Naziv "Crow" potekao je od običaja starih farmera koji su muku mučili sa vranama koje su im uništavale useve. Oni su natapali zrna kukuruza viskijem i bacali ih vranama da ih pojedu. Tako opijene i dezorijentisane, hodale su po tlu, pokušavajući da polete, nespretno su se teturale i bile laka meta meta farmerima koji su ih prvo ismevali, gurkali vilama i toljagama, a potom ih istim oruđima krvnički ubijali. Tako je "Jim Crow" postao sinonim za glupog, lenjog, trapavog crnca koji po ceo dan samo pije, spava ili zapodeva kavge i tuče. Koristio se za sve ljude tamne boje kože, bez obzira na njihovu inteligenciju, kulturu, vaspitanje, uspeh...

Zakon "Jim Crow" bio je užasan udarac i ovako poniženom crnom čoveku koji je već ležao izubijan na krvlju natopljenom američkom tlu. Sva prava koja je imao na papiru, kršena su na svakom koraku. Crni čovek više nije smeo da bude blizu belog, čak ni da gleda s istog prozora, da uđe na ista vrata, da pije vodu sa iste slavine. Zakon o segregaciji je zasijao punim sjajem kada je zabranio venčanje među rasama, zapošljavanje crnaca, kretanje posle 22 h, kada je podelio parkove na one "samo za crnce" ili "samo za belce". Isto je učinio i sa telefonskim govornicama, javnim kupatilima, fontanama, zatvorima, bolnicama, školama, koledžima. U sudovima su imali Bibliju za crnce svedoke i Bibliju za belce svedoke. Glasanje je bilo dozvoljeno samo crncima koji su umeli da čitaju, a pritom su imali neke dobre izvore prihoda i plaćali takse, koji su imali "podnošljiv" karakter i neki ugled u istobojnom društvu.

Izrazi "Whites Only" ili "Colored" bili su nešto što se podrazumevalo. Svaki pokušaj da se ospori zakon "Jednaki, ali odvojeni" bio je osujećen, a svaka pobuna ugušena u krvi. "Jim Crow" je bio strah i trepet za ljude na kojima je primenjivan.

Početkom dvadesetog veka, stvari nisu mrdale sa mrtve tačke. Crni čovek je opet započeo veliku migraciju, očekujući da će pronaći posao i tako prehraniti sebe i porodicu. Nisu ga vodile tim putem samo primitivne potrebe poput gladi i žeđi - vodila ga je žudnja za obrazovanjem, za karijerom, za zabavom, za svim onim što se podrazumevalo za svakog čoveka.

Nailazio je na smanjene nadnice, na podsmeh, na otvorene podmetačine koje su mu ugrožavale radno mesto. Trpio je sve, i opet je sve bilo kao nekad. Kud god da se maknuo. Ku Klux Clan nije popuštao u svojim sirovim napadima, bilo da su delovali u ruralnim naseljima ili u gradovima. Kada je počeo Prvi svetski rat, čak 360.000 crnaca je služilo pod bojama američke zastave. Nakon njega, mnogi preživeli vojnici su linčovani u uniformama u kojima su služili svojoj državi. Siromaštvo je teralo na nesigurne puteve. Amerika je od juga ka severu bila minsko polje za mnoge porodice koje su se ohrabrile da pođu u nepoznato. Štampana je i čuvena "zelena knjiga" - "Negro Motorist Green Book" Victora Hugoa Greena koja je, zapravo, bila niz uputstava za crnog čoveka - gde može da natoči gorivo, u kojoj prodavnici može da kupuje, u kom restoranu da jede, u kom motelu da spava, u kom kafiću da popije nešto...

Kako se približavala sredina dvadesetog veka, dejstvovanja "NAACP"-a ("The Nacional Association for The Advancement of Colored People" koji je osnovan 1909.) sa jedne strane i predsednika Harryja Trumana koji je započeo konkretne akcije za promovisanje rasne jednakosti, s druge strane, prodrmala su uspavanu naciju.

Harry Truman

Pokretale su se tužbe protiv onih belačkih škola koje nisu htele da upisuju tamnoputu decu. Tužbe su, naravno, padale u vodu, ali su podizane opet i opet i opet. Koliko je sve vezano za taj prokleti rasizam bilo podrazumevajuće za Amerikance, i koliko je pustio korenje tako duboko u njihov svakodnevni život, pa čak i u umetnost, da su srasli s njim, dovoljno govori i čuvena dodela Oskara iz 1939. kada su svi beli glumci iz filma "Gone with the Wind" sedeli u jednom delu sale, odvojeno od glumice Hattie McDaniel, koja je morala da sedi za stolom na ulazu u kuhinju, o čemu sam već pisala. Jesu se bunili režiser Victor Fleming i pomalo Gable i Vivien Leigh, ali je trebalo da urade nešto konkretno - da bojkotuju ceremoniju i pošalju jasnu poruku naciji da to tako ne ide, ali ne...Iako je ova divna glumica dobila Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu, Wikipedia nije njeno ime navela među glumcima u desnoj traci gde se nalaze osnovni podaci, već dole, gde su i ostali glumci. Ako pogledate podatke o nekim drugim filmovima, videćete da se imena nekih glumaca koji jedva da su promolili nos u kadar navode u toj izdvojenoj traci. Ali, u ovom slučaju, ne i njeno ime. Sramota.

Položaj crnog čoveka je i dan danas užasan. I danas trpi rasističke ispade, žrtva je predrasuda i ponekad bezrazložnog nasilja, često i onog sa smrtnim ishodom, ali o tome već sve znate i sami. Ako ste rasista, žao mi je što čitate moj tekst, jer on nije namenjen vama, i sramota bi me bilo udisati isti vazduh sa vama i deliti bilo koji prostor, pa tako i ovaj - virtuelni. Ukoliko niste rasista, ukoliko ste normalan čovek - ČOVEK - drago mi je što čitate ovo i srećna sam što mogu da vam toplo preporučim priču serije "Them".

Strahote, teror i duhovi sa kojima se sreće porodica Emory, datiraju još od perioda kada su Holanđani prvi put kročili na američko tlo. Prošlost se probudila u najgorem obliku, a njeni duhovi ustremili su se svim svojim prljavim, krvavim trikovima na ove jadne ljude koji su se sa strašnim dešavanjima nosili tačno 10 dana...Serija je drama sa snažnim elementima horora i fantazije, i ovo je prvi u nizu serijala od kojih će svaki imati drugačiju priču. Ova priča nosi naziv "Covenant".

Šta reći za kraj osim da uopšte nisam optimista kad je u pitanju nejednakost među ljudima, po bilo kom osnovu?!

Čudovište rasizma i dalje drži svoje pipke u mračnim pećinama primitivnog ljudskog uma, utiče na ponašanje pojedinaca i grupa koji nikako da evoluiraju i izdignu se iz blata u koje vuku nesrećne duše žigosane zbog svog porekla i boje kože.