Ovo je jedna od najlepših priča o čoveku koji je bio sve, samo ne čovek. Bio je vanzemaljac. Kako nije? Jeste...Ali, tek 1949. god. u #61 Superman sage, saznali smo i neke informacije koje nikada pre nisu pomenute. Saznali smo kryptonska imena Clarka (Kal -El) i njegovih pravih roditelja - Jor-El i Lara, koji su bili su prinudđeni da svog malog sina, pre uništenja njihove planete Krypton, pošalju na Zemlju i tako spasu njegov dragoceni život. Mali Kal - El je "pao" u gradić Smallville, Kansas, na imanje Kentovih, koji su postali njegovi roditelji i zastitnici. U ovom broju stripa saznali smo njihova prva imena - Jonathan i Martha. Takođe, tu se prvi put spominje smrt Clarkovog oca koji je doživeo srčani udar, a to se poklopilo sa ubistvom oca jednog od tvoraca stripa - Jerryja Siegela.
Mnogo toga smo saznali o Supermanu, tokom godina, a najvažnije je da je njegovo vanzemaljsko poreklo odgovorno za super-moći koje je, vremenom, počeo da otkriva i primenjuje u borbi protiv zla i nepravde u svetu.
Planeta sa koje dolazi nalazi se u Rao sistemu planeta. Po Neilu Degrasseu Tysonu udaljena je od Zemlje 27 svetlosnih godina, nosi oznaku LHS 2520 i odavde bi mogla da se vidi samo kada bi se ujedinili svi zemaljski teleskopi, u jedan, džinovski. Upravo zbog ove udaljenosti, Superman uvek ima 27 godina. Na samom početku svog herojskog života, Superman nije mogao da leti, ali je umeo da napravi visoke skokove, za šta je zaslužno kriptonijansko poreklo, jer je na rodnoj planeti bila veća gravitacija.
Pošto je mogao da se kreće brže od svetlosti, postao je predmet rasprave između Isaaca Asimova i Einsteina, koji je tvrdio da ništa ne putuje brže od svetlosti...
No, vratimo se mi pravom, ali pravom rođenju našeg super-junaka. Nije se Superman rodio na Kryptonu. Rodio su u glavama dvojice najboljih prijatelja, koji su započeli doživotno druženje kasnih dvadesetih godina prošlog veka. Joseph "Joe" Shuster i Jerome "Jerry" Siegel bili su klinci koji su znali samo za glad i siromaštvo. Obojica su imali jevrejsko poreklo i bili su neprimetni za svoju okolinu, a kasnije i za decu u školi. Jerry je pisao za školske novine "The Torch" (Glenville High Scool), a uspeo je i da objavi ponešto za SF fanzin "Cosmic Stories". Joe je mnogo voleo da crta i koristio je svaki komadić papira da na njega prenese svoje maštovite ideje. Najveći uticaj na njega imao je strip "Little Nemo", koji je kasnije imao uticaja na osmišljavanju Supermanovog Univerzuma.
Shuster se u Kleveland doselio kad je imao deset godina, u komšiluk Siegelovog rođaka. Sudbina je htela da se ova dva strastvena, talentovana i uporna dečaka sretnu i stvore magiju, koja će trajati i duže od njih i od nas kojima je ta magija poklonjena. Kada su ostvarili svoju prvu saradnju na fanzinu "Sciense Fiction: The Vanguard of Future Civilization", 1932., dva mlada umetnika imala su po 16 godina.
Jerry je uskoro (pod imenom Herbert S. Fin ) napisao ono što je postalo arhetip Supermana. Joe je nacrtao ilustracije. Bila je to priča o beskućniku Billu Dunnu i zvala se "The Reign of the Superman".
Billu je jedan čovek ponudio prenoćište i hranu, ali kada je došao u njegovu kuću, postao je žrtva strašnog eksperimenta. Čovek koji je Billa pretvorio u "supermana" bio je Ernest Smalley, ludi naučnik-hemičar. Supermanove moći su primenjivane uvek sa zlim motivima, a vrhunac je bio kada je ubio svog tvorca. Sve nakon toga je radio sa ciljem da se nelegalno dokopa novca...
Bill je na samom kraju stripa rekao:
- Tek sad uviđam koliko sam grešio. Da sam radio za dobrobit čovečanstva, moje ime bi u istoriju otišlo s blagoslovom, umesto uz kletve.
Ovo je počelo da se rađa kao ideja o nečemu potpuno drugačijem i ovaj šarmantni dvojac se zapitao šta bi bilo da je Superman svoje moći počeo da koristi za dobrobit ljudske civilizacije, za njenu zaštitu? Siegel je ovo iskoristio kao temelj za novu priču.
Predložio je lik poput Tarzana, osim što bi njegova džungla bila od betona, čelika i stakla. Brzo su napisali novi, crno-beli strip i poslali u "Consolidated Book Publishers of Chicago", ali je priča odbijena. To je unelo razmirice među prijatelje i Siegel je odlučio da dalje nastavi sam. Shuster je bio razočaran ovakvom izdajom i, u emotivnom rastrojstvu, zapalio je gotovo sve na čemu su radili. osim naslovne strane za odbijeni strip. Jedne noći, Jerry nije mogao zaspati i počeo je da razrađuje lik Supermana sve do jutra, zapisujući sve što je zamišljao. Prva ideja je bila da je naučnik sa Zemlje, koja je prenaseljena super-ljudima i koja je pred eksplozijom, hteo da uđe u vremensku mašinu i vrati se iz budućnosti u Ameriku ranih tridesetih godina. Međutim, Jerry je odbacio tu ideju, te prilagodio mit o Mojsiju i zamislio naučnika koji svog sina stavlja u mašinu, koja će ga odvesti na sigurnije mesto gde će preživeti, jer rodna planeta nema šanse za opstanak. Dodelio je tom detetu dvostruki identitet koji će mu kasnije pomoći da sakrije svoje poreklo. Razmišljao je koliko su on i njegov prijatelj bili "nevidljivi" za devojke, za drugare, koliko su bili isključeni iz zabava i svih zanimljivih dešavanja. To je postala okosnica Supermanovog alter ega - Clarka Kenta. Uzbuđen, otrčao je do Shusterove kuće i izneo priču pred svog prijatelja. Strip se jako brzo razvijao. Shuster je imao gomilu ideja, jer su i on i Jerry bili veliki ljubitelji nemog filma i režisera i glumca Douglasa Fairbanksa i Harolda LLoyda.
Njih dvojica su poslužila kao modeli za izgled super-bića, a odelo je bilo kombinacija onih koje su nosili glumci u filmovima "Mark of Zorro", "Robin Hood" i "The Black Pirat". Samo ime Clark Kent je bila Jerryjeva ideja, kombinacija imena Clarka Gablea i Kenta Taylora. Jerry je, zapravo, smislio sva imena u stripu. Znak "S" koji je Superman nosio na grudima, osim što je početno slovo njegovog imena, i početno je slovo prezimena njegovih tvoraca.
U početku je znak bio mali, ali vremenom se povećao i postao dominantan simbol koji je ušao u mainstream i postao najpoznatiji na svetu. U strip su Joe i Jerry uneli mnogo toga što su sami videli i doživeli, a najbolji primer je stara zgrada u art-deco stilu, u kojoj se nalazila novinska agencija "The Daily Star", u Torontu.
Ova zgrada je inspirisala Shustera da nacrta gotovo identičnu zgradu, u koju je smestio novinsku agenciju "Daily Planet", u kojoj radi i Clark Kent, kao novinar-reporter. Grad u kojem se dešava radnja zove se Metropolis po istoimenom filmu Fritza Langa, koji obojica umetnika obožavaju. Strip je otkupio "Detective Comics" (DC) za svoju strip ediciju "Action Comics" i "Superman" se pojavio u broju 1.
Bilo je to u januaru 1938.god. i strip je imao 13 strana. Ček koji su Joe i Jerry dobili iznosio je $412, a od tog iznosa, njima je pripalo svega $130. Iako je ovo bilo uobičajeno plaćanje strip-umetnicima tih godina, način na koji je ovo izvedeno, u istoriju ljudskog nemorala može se, slobodno, upisati velikim, masnim slovima kao PLJAČKA. Osim što su prodali strip, Shuster i Siegel prekasno su shvatili da su prodali i prava na strip. Što je najgore, tom prilikom potpisali su i petogodišnji ugovor koji ih je gotovo oterao u grob. Izdavaču su bili dužni još mnogo brojeva, a on je to koristio sve više, jer je strip počeo da donosi mnogo novca. Za to vreme DC-jevog bogaćenja, ovi skromni ljudi bili su često gladni i na rubu egzistencije.To nije jedini put da su pokradeni. 1940. god. Joe i Jerry osmislili su pretnju Supermanovim moćima. Napisali su strip u kom se pojavljuje K-metal, materija koja oslabljuje ovog junaka i dolazi sa njegove rodne planete. Strip nije štampan. Kada su "Supermana" prilagodili za radio-dramu, u izvođenju Buda Collyera i još nekih, direktorka DC Editorial Studio, Whitney Ellsworth, "dosetila se" (nakon što je pročitala o K-metalu u neobjavljenom stripu) kako da radio-glumac odmara tokom izvođenja uloge. Unajmila je glumca koji je dahtao i ispuštao zvuke bola i borbe (niko ne primeti razliku između njegovog i Budovog glasa) zbog toga što je Supermana oslabio čudesni kryptonit, a za to vreme je Collyer odmarao u studiju. Kryptonit se u samom stripu pominje tek u #61, koji je izašao u novembru 1949. god.
Mnoge nepravde koje su nanesene Supermanovim tvorcima, i mnoge sudske parnice koje su vodili da se izbore za starateljstvo nad svojim "čedom", nisu oslabile njihovo prijateljstvo ni lepotu njihovog remek-dela. Superman je bio i ostao najlepša, najkompletnija i najbolje napisana priča o jednom super-biću. Njegova borba sa kriminalom, gangsterima, dilerima, korumpiranim političarima, nasilnicima, zlim naučnicima i sa razarajućim silama, i dan danas zaokuplja maštu svakog ljubitelja stripa, od najmlađeg, pa do najstarijeg.
PS. U Loznici je 2006,god. pronađen ne-radioaktivni mineral jadarit (po reci Jadar), koji hemijskim sastavom podseća na sastav izmišljenog kryptonita. Njegova hemijska formula je:
LiNaSiB307(OH) ili Na20Li20(Si02)2(B203)3H20. Za razliku od kryptonita, jadarit ne sadrži fluor i bele je boje. Međutim, postaje fluorescentan kad je osvetljen ultraljubičastim svetlom.
Ovaj mineral izložen je u Londonu, u Prirodnjačkom muzeju, a ispod njega stoji natpis:
"Nemojte reći Lexu Luthoru, ali naučnici su otkrili kryptonit na Zemlji!"
dodajem:
I to ne bilo gde...U Srbiji, Luthoru, u Srbiji!
Comentários