THE END OF THE F***ING WORLD - BLIZU JE...ZA MNOGE TINEJDŽERE...

Kada govorite o tinejdžerima, molim vas, ali lepo vas molim, imajte na umu da su oni bića koja su se u jednom trenutku probudila u koži, nekoliko brojeva manjoj, u glavi koju su zaposele teške misli i brige, koji su zarobljeni u svojim uspomenama iz detinjstva i koji ne mogu da odluče ko su i ko žele biti od tog trenutka užasnog buđenja. Najlakše je o tinejdžeru razmišljati na način koji je ustaljen među odraslima, na način koji stvrdnjava srce i uništava empatiju. Ja, lično, nikad ne bih ponovo bila u tim godinama, nikad, nikad, nikad...I dala bih deset godina života da sam taj period mogla samo prespavati, preskočiti to jebeno buđenje i odjednom samo biti ja, ovakva, baš ovakva kakva sam sad. Da sam mogla zgaziti svaku svoju smrdljivu tinejdžersku godinu, krckala bi kao slomljeno staklo pod mojim nogama. Zauvek bih zakopala svaki trenutak kad sam gledala u svoje izmenjeno telo, pod navalom hormona, u crte lica koje nisam želela, u ruku napaljenog drugara koja se našla na mojem dupetu (doslovno bih zakopala tu ruku, i da, bila je samo jedna, a posle tog "ručnog ispada" sam lansirala u lice koje je nosilo tu ruku jednu aerodinamičnu šamarčinu, koja je sprečila druge ruke da se tek tako zaleću tamo gde ne treba). Odjednom si "velika", odjednom imaš "odgovornost", odjednom si u zamci onoga što smeš i ne smeš, što je lepo i što nije lepo. Nosiš preveliku garderobu, da ti se ne vide sise (da, da, tako je nekad bilo, imati sise je bilo sramota), hodaš pogrbljena, sa ružnom frizurom na glavi, drugi te, uglavnom ne vole, jer ne trpiš slatkasta sranja i sve te nervira, boriš se sa besom, sa nekontrolisanim plačom, svađaš se i sa mačkom u dvorištu, dokazuješ se, dokazuješ se svima i nikome, najviše sebi, a da i ne znaš u čemu. Želiš biti odrasla, ali je još rano za to, a onda želiš da si i dalje dete, ali je kasno za to. Stojiš u nekoj vrsti čistilišta, ne znaš kamo bi - da li da budeš na margini, gruba i "svoja", "drugačija", a da te baš zbog toga izbegavaju, ili da budeš povodljiva, da se prikloniš drugima, da budeš ista, da imaš isto što i drugi, da se uklopiš...A u tom čistilištu je cela gomila "probuđene" dece, dečaci koji moraju da glume da su jaki, da su neustrašivi, koji moraju da se brane od nasrtljivih grubijana, kojima rastu oni smešni brkovi koji još nisu za brijanje, glasovi su im graktavi, jabučice u grlu izbačene i smešne, sve u svemu, liče na jato mladih lešinara, onako nespretni, u širokim pantalonama, jer ih uvek može iznenaditi nekontrolisana erekcija (da, da, tako je nekad bilo, javno pokazati erekciju bilo je sramota), i devojčice...kao i sama što sam bila...Iznenađene buđenjem seksualnosti, iznenađene što im "procuri" na odeću pred drugarima, pa žele da propadnu u zemlju od srama, zbog te jedne crvene flekice, što ih spopadaju neki tamo stariji dečaci...U glavi totalni haos, želja da imaš normalnu porodicu, da si i dalje voljena, da je sve kao pre, ali ništa nije kao pre. Uglavnom je mnogo gore.

Užasan uvod, znam, ali kako drugačije započeti priču o jednoj maloj, dragoj, snažnoj i komplikovanoj grafičkoj noveli koja se zove tako slatko - "The End of the F***ing World"?!

Mini - stripovi koje je napisao Charles Forsman i 2013 god. ih upakovao u knjigu, nešto su najinteresantnije i najsjajnije što se pojavilo na svetskom strip-nebu.

Novela je otrežnjujuć i izuzetan prikaz uma dvoje tinejdžera koji su, svako na svoj način, odlučili da okrenu leđa svemu što ih povređuje i čini ih nesigurnima. James i Allysa. Mladi i nepoznati sebi. Na stranicama novele započeli su jedno teško putovanje u potrazi za onim što mogu postati i za onim što su smatrali da je njihova sudbina. Ako uporedimo grafičku novelu i seriju koja je snimljena u Netflix produkciji, nalazimo nekoliko ključnih različitosti, ali ne takvih da odmažu u naraciji ili menjaju strukturu ova dva izmišljena lika.

Za razliku od uprošćenog crteža u noveli, serija je veoma bogata bojama, izuzetnom scenografijom i muzičkom podlogom. Indi ugođaj je takav da će vas sigurno hipnotisati i u narednih 8x20 min. nećete ni trepnuti. Ono što je zajedničko i najvažnije za nas, za novelu i za seriju je - da su se James i Alyssa sreli. I to je bio sudbonosni trenutak. kao kad su sreli Bonnie i Clyde, Mickey i Mallory, Harley i Joker, Leon i Mathilda, Patricia i Michel...

James je odrastao sa ocem. Njegova majka je izvršila samoubistvo pred njegovim očima. Za sebe misli da je psihopata.

Ubijao je manje životinje (mačku nije ubio nožem, kao u seriji, nego kamenom, što je kasnije uradila Alyssa psu koji je ležao pregažen, u mukama) i pokušavao je na razne načine da izazove emotivne reakcije kod sebe, ali mu nije uspevalo. Na "papiru", James je gurnuo ruku u drobilicu u sudoperi i ostao bez nekoliko prstiju, a na "ekranu" je gurnuo ruku u fritezu punu vrelog ulja. U oba slučaja, njegov stečeni hendikep mu apsolutno ništa ne znači. U seriji je napomenuto da je to uradio da bi osetio nešto, u noveli taj deo ne postoji. Brine ga jedino što njegov otac neprestano zbija šale na njegov račun, napadan je i u sinu budi nelagodu i stvara prigušenu agresiju. Mnogo toga u noveli nije objašnjeno kroz kadrove, likovi su nacrtani u nekom neodređenom vremenu, nema nikakvih obeležja koja bi nam približila gde se tačno radnja odvija. Znamo da je radnja, najverovatnije, smeštena na Srednji Zapad, a u seriji - na jug Engleske.

Alyssa ima očuha, ali se u noveli uopšte ne vidi, znamo da postoji jer ga ona zove mamin "perverzni dečko". Njegov lik je dosta dobro prikazan i tačno, kroz seriju, možemo da osetimo atmosferu doma u kojem je Alyssa odrastala, napuštena od svog oca, o kojem sanjari, i zbog kog, na kraj krajeva, kreće na to putovanje sa Jamesom. Njih dvoje se nisu sreli u kafeteriji svoje škole, nakon što je ona iskalila svoj bes na telefonu tako što ga je razbila. Ali! Scena u kojoj mu je prišla i rekla da ga je videla kako vozi skejt i da je bio jadan - zapravo je prikaz njihovog stripskog, prvog susreta, na ulici. U noveli, James i Alysa su krenuli na putovanje mnogo pre incidenta kada je on ošamario svog oca i ukrao auto. Nakon sudara i eksplozije automobila, do benzinske stanice ih je povezao dobroćudni četrdesetogodišnjak. On je, kasnije, u wc-u restorana, pokušao da seksualno iskoristi zbunjenog Jamesa. U noveli se to dešava u automobilu.

Mnogo je stvari koje se razlikuju, neke su baš krupne, a neke su prikazane u seriji, na moju veliku žalost, nekako umekšano, možda i previše korektno. U seriji, za mladim parom (koji i ne zna, na samom početku puta da li je njihova povezanost emotivna ili samo poželjna, u datim okolnostima) u poteru kreću dve gej policajke, od kojih je jedna prilično naklonjena tinejdžerima koji polako nižu jedan prestup za drugim, u noveli one ne postoje.

Njihov boravak u kući silovatelja - pisca krimi romana, trajao je oko nedelju dana. U seriji je trajalo nekoliko sati. James je otkrio da je vlasnik kuće silovatelj kad je pronašao slike na kojima se vide njegove žrtve - žene koje je silovao, urezivao pentagrame na njima i na kraju ih ubijao. Alyssa je napadnuta, dok je spavala, a James je ubio silovatelja tako što mu je zario nož u vrat. James u stripu nema nož, koji svuda, u seriji, nosi sa sobom, kao poklon od oca. U strip - noveli jasno je dato na znanje da je silovatelj član opasnog kulta čije su žrtve žene. James ga je hladnokrvno ubio nožem koji je ovaj držao u ruci. Telo je odmah pronašao policajac. U seriji je to bila majka ubice. Što se noža tiče, valja napomenuti da ga je u seriji James nosio sa sobom čekajući pravi trenutak da ubije svoju saputnicu, jer je to poželeo i zamišljao od trenutka kada ju je ugledao prvi put. U noveli, on mašta da je davi do smrti. U oba slučaja ona je trebala da bude konačni dokaz da je on zaista psihopata. Njihovi karakteri se dosta podudaraju sa onim kako je prikazano u seriji. Alyssa je cinična, netrpeljiva, dominantna, uvek ljuta, agresivna sedamnaestogodišnjakinja koja prezire svoju porodicu i majku koja je indiferentna prema njoj, i očajnički želi da pronađe oca koji ju je napustio kad je imala osam godina. Ona ne može da kontroliše svoje prenaglašene emocije i pakuje ih u nasilnu konverzaciju sa Jamesom. On je pomirljiv, tih i smiren, uglavnom "smrznut" u njenoj blizini, jer počinje nešto da oseća prema Alyssi.

U noveli, James je ukrao alkohol grupici mladića, da bi ih isprovocirao da ga prebiju, nakon što ga je Alyssa napustila... U seriji je to postigao tako što im je platio da ga prebiju...

Stvari se za oboje komplikuju tokom bega. Pronalaze njenog oca koji zarađuje dilujući drogu, živeći u prikolici, dok u noveli živi u apartmanu... On je teško razočaranje za devojku koja je u početku opčinjena njegovom pojavom i vedrim karakterom. Snovi koji se raspadaju, sukobi unutar porodice, beg od kuće, nedostatak novca,krađe, pedofil, ubistvo silovatelja, otac - diler, komplikovana veza i zbunjujuća osećanja, čine da se sve počne rušiti kao kula od karata. Poslednji sati njihovog putovanja su tužno svedočanstvo o tome kako mladi um ne može da predvidi opasnost stvarnih situacija, koje su dovele do posledica sa kojima ne umeju da se nose. James odlučuje da preuzme na sebe potpunu odgovornost za ubistvo i zahteva od Alysse da kaže da ju je kidnapovao. Kraj je dosta različit u noveli i u seriji. U ovom drugom - ekran se zacrnjuje u trenutku kad James trči na plaži sa puškom, dok ga ganja policija. Čuje se samo pucanj. U toj tami ne znamo čiji je. Da li je James ubijen, da li se ubio, da li je ranjen, služi li kaznu zatvora, jer je taj dan napunio 18. pa mu se može suditi kao odraslom...? U noveli imamo borbu sa policajcem koji mu nožem odseca nekoliko prstiju i zaseče ga po obrazu, ali ga James ubija i shvata u tom trenutku da mu se iza leđa nalazi drugi policajac koji je uperio pištolj u njega. Zatim imamo zacrnjen kadar u kom, pri vrhu, piše "Volim te", a onda veliko "BLAM" kao zvučni efekat za pucanj. U narednim kadrovima vidi se Alyssina majka kako telefonira i govori da je James bio grozan... Vidimo i Alyssu. Ona u svojoj sobi, iglom urezuje Jamesovo ime na ruci...

Atmosfera u noveli je tužna i mučna, baš kao život svakog prosečnog tinejdžera koji se guši u tuđim očekivanjima i planovima za njegov život. Loše stvari se dešavaju i dobroj deci...A dobra deca su svuda oko nas. I bole ih njihove uspomene na bezbrižnost i ljubav koju su nekad imali. Ovo je priča o emocijama onih koji za sebe smatraju da su otpadnici od društva, autsajderi, mizantropi, psihopate, ali su "normalniji" od mnogih svojih vršnjaka koji dolaze iz kompletnih, sačuvanih porodica, koje ispod sjajne površine kriju mulj i smrad samo zbog dobrog imidža i savršene slike u društvu. Ova priča jeste krvava i brutalna, ali je i romantična i nežna. Vi izaberite šta ćete osećati dok je budete čitali ili gledali.

apsurdni razgovor u apsurdnoj situaciji

Charles Forsman

Tatjana Smiljanić 27. 08. 2019.