U SENCI - KRATKA PRIČA O DEBBIE REYNOLDS I CARRIE FISHER

Šteta je i to velika kad ne možete sa roditeljem da nađete zajednički jezik. I tužno je kad su neki od njih toliko obuzeti sobom da ne primete da ogromna senka koju bacaju na svoje dete zaustavlja njegov duhovni rast i psihički razvoj. Ganjajući neke svoje snove i zmajeve, roditelji se udaljavaju i još više povećavaju senku i jaz između sebe i deteta, ne shvatajući da gube onu svetu nit koja ih veže. Ali, ni deca nisu cvećke, jer neka imaju preterana očekivanja od roditelja, traže mnogo, a ne pružaju ništa zauzvrat. Kao da je samo njima dozvoljeno da se "traže" i da onog trena kad oni dostignu neki nivo uspeha ili npr. popularnosti - roditelj treba da potpiše kapitulaciju i povuče se u zaborav. Budimo dobri, jedni uz druge, podržavajmo se i volimo. Nađimo neki dobar način da cvetamo zajedno, ne oduzimajući jedno drugom svetlost, vodu i toplotu.

Carrie Fisher i njena majka Debbie Reynolds su nakon problematičnog odnosa, srećom, uspele da pronađu balans koji im je omogućio da bar nekoliko lepih godina provedu zajedno. Da bi bile blizu kupili su kuće jednu do druge, posećivale su se i nadoknađivale propušteno. U prošlosti nije bilo lako ni jednoj ni drugoj. Debbie je bila poznata i hvaljena glumica sa gomilom filmova iza sebe. Njena karijera bila je obeležena i raznim skandalima koji su bili vezani najviše za njen privatni život, odnosno brak. U celom tom cirkusu jako je zahtevan gajiti dete.

Mlađana Carrie je osećala da majci nije i ne može nikako biti na prvom mestu, zamerala joj je što je više pazila na ugao pod kojim je snimaju kamere, od toga da li će nju, njenu devojčicu, pregaziti gomila okupljenih fanova. Carrie je, iako je videla sve mane i prednosti glumačkog posla i sama odabrala da postane glumica. Problemi između majke i ćerke su se tada polako počeli rasplamtavati. Carrie je bila uverena da njen talenat nekako uvek ostaje po strani kada se pomene ko joj je majka. Kao da ništa ne vredi, ako se ne pomene Debbieno ime. Počelo je da joj smeta ta prizma kroz koju su je posmatrali i očajnički je želela da otkine od sebe taj deo za koji je smatrala da će je sputavati celog života. Čak ni uspeh "Star Wars" filmova nije bio dovoljan da bi je i kritika i publika doživeli kao uspešnu glumicu, a ne tamo nečiju ćerku.

E, sad, koliko je Debbie bila kriva u svemu tome? Šta je mogla da uradi da uspeh njene ćerke ne bi vezivali za njene uspehe? Malo šta. Jednostavno -teško je bilo poništiti činjenicu da joj je ona majka. Očito ju je Carrie krivila za mnogo toga, ali koliko je to bilo pravedno? I sama je vremenom priznala da je imala velike probleme sa zavisnošću od narkotika i sa dijagnostikovanim bipolarnim poremećajem, što je svakako otežavalo ionako nestabilnu komunikaciju sa Debbie. Tokom rehabilitacije i nakon nje, Carrie je shvatila da se ponašala pomalo nezahvalno, što se tiče njene majke, jer je ona sve vreme bila uz nju, pomažući joj da se iščupa iz velikih problema. Nakon toga je promenila perspektivu što se tiče nje i majke.

Svoja osećanja prenela je u roman "Postcards from the Edge" koji je napisala inspirisana njenim odnosom sa majkom u tom teškom periodu rehabilitacije, iako roman, kako je uvek tvrdila - nije autobiografski. Ipak joj je dobro došlo malo mamine popularnosti, zar ne? Bar je znala kako da likovima izgradi karakter i emocije. I još nešto - Debie jeste bila slavna glumica, ali ja spadam u generaciju onih koji ne mogu na prvu da se sete imena nijedne od junakinja koje je glumila, ali mi je zato princeza Leia, koju je glumila Carie, zauvek ostala urezana u sećanje. Jedna je Leia Organa.

Carrie i Debbie su umrle 2016. godine. Carrie je umrla prva, 27. decembra, a njena majka samo dan kasnije - 28. decembra. Izgleda da je njihova veza bila neraskidivija nego što su obe mogle i zamisliti.