“Čarobna knjiga” je napravila sjajan posao kad je na opšte veselje nas, fanova vampira, u svoju, sve bogatiju, strip ponudu uvrstila dvotomni opus priča o stvorenjima koja su oduvek zaokupljala maštu običnog čoveka - “Vampirske priče”.
Ove priče su u Americi izlazile u časopisu “Vampire Tales” od 1973. do 1975. godine i bilo je 11 redovnih izdanja i jedno godišnje. Izdavač - “Magazine Menangement” vešto je zaobišao cenzorski teror koji je sprovođen nizom pravila utvrđenih od strane udruženja “Comics Magazine Association of America, Inc.” 1954. godine, objavljujući strip-priče u formi časopisa koji nije potpadao pod nadgledana strip-izdanja. Tako je izdavačka kuća privukla čitaoce naslovnicama sa vrlo intrigantnim, čak i vulgarnim naslovima, škakljivim, erotskim prizorima sa delimičnom golotinjom i sa slikama nasilja kojim je obilovao sadržaj unutar korica.
Crno-beli stripovi od dve do nekoliko strana “kupili” su čitaoce što klasičnim zapletima dobro poznatim iz raznih filmova o vampirima, što serijalom priča o najpoznatijem strip vampiru Morbijusu koji je, za razliku od srodnih mu, zubatih kolega, bio jedinstven zbog jedne jedine stvari - bio je živ! Lik Dr Majkla Morbijusa prvi put se pojavio u jesen 1971. godine, u serijalu "Neverovatni Spajdermen" br. 101, u okviru priče "Šestoruka saga" koja je izašla u tri broja - 100, 101 i 102). Kreirao ga je pisac Roj Tomas, a dizajnirao ga je crtač Gil Kejn. U početku je Morbijus bio prikazan kao negativac, ali je kasnije dobio veću i emotivniju "ulogu" koja ga je prevukla na svetliju stranu i zbog koje je dobio sasvim novu dimenziju. Njegova priča o poreklu vodi nas u Grčku, gde je Majkl živeo sa samohranom majkom, pateći od teške bolesti koja je uništavala njegovu krv. Nizom eksperimenata u kojima je učestvovao i njegov najbolji prijatelj Emil Nikos, Majkl je
pokušavao da se izleči, ali nije uspevao. U eksperimentu koji je odlučio da sprovede na brodu, na otvorenom moru, i koji je uključivao serum od DNK slepog miša i elektro-šokove, Majkl je postao biće nemoćno da kontroliše novonastali nagon zbog kojeg je, u delirijumu, sluđen, očajan i mučen neverovatnom žeđu za krvlju, ubio Nikosa i ostao bez svoje voljene Martin.
Strašne promene su od njega napravileužasnog monstruma nesposobnog da vlada navalom različitih bolnih procesa zbog kojih je skočio u more, sa samo jednom željom - da okonča stravu koja ga je zadesila. Životinjski nagon za opstankom bio je jači. Morbijus je poput zveri zavapio za životom. Bio je ljut što mora da se zbog toga oseća krivim. Uveravao je
sebe da je njegovo žrtvovanje, koje bi spasilo živote njegovih budućih žrtava, besmisleno, jer ih je, tako promenjen, smatrao nižim bićima. Odlučio je da živi - predator šupljih kostiju, izoštrenih čula, neverovatne snage i spretnosti i užasnog lica koje se izobličilo toliko da je poprimilo i neke fizičke karakteristike šišmiša (poput nosnih šupljina) i groznih očnjaka - posledice metamorfoze zbog koje je postao pravi vampir.
On je u neprestanoj potrazi za lekom koji će mu vratiti stari život naučnika, dobitnika Nobelove nagrade iz oblasti biohemije i hematologije. U “Vampirskim pričama” Morbijusu će se na putu ka ozdravljenju naći ljudi koje će ubijati da bi “preživeo” i oni sa kojima će ostvariti bliske odnose i pomoći im da se izvuku iz velikih nevolja. Takođe, postaće meta satanističkog kulta i neprirodnih sila i stvorenja, poput demona koji će pokušati da ga iskoriste ili unište.
Poznanstvo sa Amandom Sejnt, ponovo će u njemu probuditi savest i veru u to da ljudskost u njemu nije izgubljena. Lamentiranje nad tužnom sudbinom zbog koje je primoran da ubija, jedan je od najčešćih motiva u pričama o Morbijusu i scenaristi i crtači se bave prikazom njegove ličnosti kao što su se Džek Kirbi, Sten Li i Džon Bjusema (kao i pisci i crtači koji su bili kasnije angažovani) bavili psihičkim i emotivnim stanjem Srebrnog letača, doduše, ne toliko poetski i filozofski.
“Vampirske priče” počinju prologom koji nas uvodi u priču o Morbijusu čiji scenario
potpisuje Stiv Gerber, dok je za crtež zadužen Pablo Markos, a završavaju sa “Beskućnikovom uspavankom” scenariste Džona Vornera.
Ova dva strip-albuma sastavljena su od dobro nam poznatih mitskih prikaza stvorenja
koja su nas odavno počela proganjati sa stranica kultnog romana Brema Stokera - “Drakula”, sa velikog ekrana bioskopa koji su prikazivali filmove u režiji nenadmašnih režisera poput Toda Brauninga, Fridriha Vilhelma Murnaua, Romana Polanskog, Vernera Hercoga i kasnije Frensisa Forda Kopole, te našeg neprevaziđenog majstora horora - Đorđa Kadijevića čija je “Leptirica” udarila na naše najprimitivnije strahove, uzburkala i one koje nismo ni umeli da definišemo, te postigla ono što bi trebalo da postigne svaki film strave i užasa - teror nad razumom i osećanjima.
Osobine bića koji “ne-žive” pod okriljem noći, su nam dobro poznate i, osim Morbijusa, većina protagonista i antagonista su u večnoj potrazi za svežom krvlju, u strahu od sunca koje je ujedno i njihov kraj, u begu od ljutih meštana koji su ih povezivali sa neprirodnim smrtima i gubicima njihovih voljenih, u pronalaženju napuštenih skloništa, što dalje od venaca belog luka, svete vodice, raspeća i crkava. I nije važno što, ako ste upoznali jednog fiktivnog vampira, možete slobodno reći da ste ih upoznali sve - čitajući “Vampirske priče” potpuno ćete se predati maštovitim zapletima u kojima će vas zabaviti (donekle i uplašiti) zubonje koje spavaju u mrtvačkim kovčezima. Neki od prikazanih monstruma su jednodimenzionalni, ali ne i banalni, dok su drugi privlačni i mistični. Neke priče su mi omiljenije jer su, zbog crteža, vizuelno odskočile od ostalih, npr. “Dok provejava sneg” scenariste Tonija Izabele i crtača Estebana Marotoa, “Morbijus, živi vampir: Uzdržavanje od krvi” scenariste Daga Menča i crtača Sonija Trinidada, “Ostaci kristalne kugle” Dag Menča i crtača Tonija Dezunige, “Krvavi napad” Daga Menča i crtača Rasa Hita, “Blejd,
ubica vampira: Čuvaj se legija”, scenariste Marva Vaulfman i već pomenutog crtača Tonija Dezunige.
U priči o Morbijusu - “Krvava plima”, pominje se čak i slavni režiser Sem Pekinpo, a dodatna zanimljivost je što se deo radnje odvija u bioskopu dok se prikazuje film “Peščana staza”. Western iz 1936. godine, koji u originalu nosi naziv “Trail Dust”, delo je režisera Nejta Vata. Film je snimljen po romanu Klarensa Malforda, a scenario je adaptirao Al Martin. Glavne uloge odigrali su Vilijam Bojd, Džejms Elison, Džordž Hejs i Moris Enkram. U priči su iskorištena tri kadra iz ovog filma.
Priču “Ne pokušavaj da nadmudriš Đavola” napisao je Sten Li. Naizgled klasična tema koja u samom centru ima prodaju duše Đavolu, takođe na vrlo prefinjen način prikazuje kako novac za vrlo kratko vreme može da iskvari čoveka i probudi u njemu ono najgore.
U prvoj knjizi naći ćete i četiri strane odlične noar-priče o Satani, Đavolovoj kćeri, koju je nacrtao slavni, nedavno preminuli Džon Romita, po scenariju Roja Tomasa.
Na naslovnici prvog albuma nalazi se prekrasan crtež slikara Borisa Valjehoa koji je u
svojoj bogatoj karijeri najviše radio na polju fantazije i erotike. Armiju fanova stekao je crtajući izrazito mišićave Tarzana i Konana Varvarina. “Vampirske priče” sa ovom naslovnicom izašle su 29. januara 1974. godine.
Drugu knjigu “Vampirskih priča” krasi crtež sjajnog Boba Larkina i našao se na izdanju objavljenom 05. avgusta 1975. godine.
U zbirci ovih prekrasnih svesaka srešćete se i sa dobro vam poznatim Blejdom - lovcem na vampire čiju životnu priču sigurno znate i iz stripa i iz filmova u kojima ga je glumio Vesli Snajps, a to ova izdanja svakako čini još primamljivijima. Naravno, i u pričama o vampirima ne nedostaje humora, pa mi je smeh izazvao jedan oglas iz priče “Smrt u krvi”, scenariste Daga Menča:
“Atraktivna vampirica traži toplokrvnog muškarca za noćne poduhvate simbiotskog karaktera. Tražite Minu kad padne mrak, u Ulici Bliker 305, stan 6C.”
Prvu zbirku priča, sa engleskog, preveo je Nikola Dragomirović, a drugu Darko Tuševljaković.
"Vampirske priče" su dvotomno izdanje "Čarobne knjige" koje možete kupiti preko njenog sajta www.carobnaknjiga.rs i u njenim klubovima čitalaca.
Bonus priča:
Početkom XVIII veka, vampiri o kojima se raspredalo širom Evrope, prvo su posejali seme straha upravo u našoj Srbiji. Da li je na posmrtni nemir pokojnika uticala plodna crnica koja je zagrevala sabijenu, beživotnu ilovaču ili ih je iz kovčega mamila gusta magla kojom se odevao poetični pejzaž u ranu jesen i toplu zimu, ili gustina mraka karakteristična za usamljene uličice na kojima nema žive duše čim padne prvi mračak, tek, Kisiljevom, selom na obali Srebrnog jezera počeo je da hara prvi vampir - Petar Blagojević. Pera je procesuiran na način koji će postati standard kad su ova stvorenja u pitanju - meštani su, uznemireni brojem iznenadnih smrti u selu, za koje su osumnjičili dotičnog gospodina koji nije imao nameru da ode u večna lovišta - odlučili da stvar, tj. kolac - uzmu u svoje ruke. Iako se tadašnji službenik austrijske uprave zgrozio primitivizmom koji je okarakterisao kao "turski" nije mu bilo druge već da seljanima dozvoli da oskrnave pokojnika. Pavle se nalio krvi, što se videlo po nadutosti njegovog stomaka i crvenim tragovima na bradi, što mu nikako nije išlo u prilog, pa su ga meštani, nakon što su mu srce proburazili ko'cem - zapalili. Zapisnik o paganskom, gotovo ritualnom "ubistvu" vampira otišao je u Beč, a odatle su, po Evropi, počele da se šire i stravične priče o nadnaravnim bićima iz Srbije koja, pod zemljom, snuju krvožedne snove danju, a po izlasku iz svojih mrtvačkih kovčega, pohodeći ljude tokom sna ili dok tumaraju pustim ulicama - ostvaruju noću. Mnogim piscima, režiserima i strip-autorima upravo ova stvorenja noći bila su inspiracija za neka njihova opšte-poznata dela…
Preporučujem i da pogledate četiri zanimljive serije o vampirima:
"Post Mortem: No One Dies in Skarnes", "Chapelwaite", "Midnight Mass" i "Let The Right One In".
Što se tiče filmova, pogledajte obavezno "Thirst", režisera Park Chan-wooka, "My Heart Can't Beat Unless You Tell It To", Jonathana Cuartasa, i naš izvanredni film "Vampir", Branka Tomovića.
