Jutros (ponovo) slušam epizode omiljenog podcasta, od pre godinu dana, u kojoj briljantni Justin Hawkins (who Rides again, btw) priča o "Muse"-u i Mattu Bellamyju. Justin nije bio oduševljen muzikom ovog benda, najviše zbog toga što je, kako je kasnije shvatio, "Muse" slušao dok su nastupali u studijima. Sve se promenilo kada ih je čuo uživo. Taj nastup mu je pokazao koliko je pogrešio smatrajući bend "prevarom". Deo Justinove "ispovesti": "Album koji je potpuno promenio moje mišljenje o bendu "Muse" bio je "Black Holes and Revelations". To je zapanjujuća, neverovatna ploča i uvek govorim da ukoliko želite da poslušate jedan "Muse" album, to bi trebalo da bude ovaj. On me je naveo da "uđem" u "Muse" i postanem njihov veliki fan. Bili smo "srodne duše po izdavačkoj kući". Išli smo zajedno na turneju 2004. godine, mnogo sam ih gledao kako sviraju uživo i zaista volim ovaj bend. Mattova gitara je modifikovana da koristi tehnologiju za koju mislim da nije moguća, njegovi prsti prave haos sa onim pedalama i žicama koje proizvode sve one vrste uvrnutih zvukova, koje nema niko drugi, što ih, očigledno, čini unikatnima i, očigledno posebnim. Čujete pesmu kilometrima udaljenu i znate da je njihova. Ako čujete "Muse" pesmu, miljama udaljenu, odmah znate da je njihova. Jedino što mogu još reći da je to briljantno!" Ostatak sjajnog podkasta možete pogledati na ovom linku.
Što se albuma "Black Holes and Revelations" tiče, on je objavljen u julu 2006. godine i to je "Muse"-ov četvrti studijski album. Na albumu se nalazi i pesma ovog benda koju najviše volim "Knights of Cydonia".
Pevač Matt Bellamy je napisao pesmu pod uticajem političkog ludila u svetu u kom vladaju korumpirani moćnici i vođe što umišljaju da su bogovi. Nije prozvao ni jednog od njih ponaosob, ali je poruka "Pokazaću ti Boga koji je zaspao na poslu" i "Kad i budale mogu biti kraljevi", i te kako jasna. Moć je oduvek bila nešto što je malog, običnog čoveka držalo u šaci, pognute glave i stisnutih zuba i pesnica. Ovu distopijsku noćnu moru i san da se suprotstavi diktaturi onih koji vrte svet oko malog prsta, Matt je smestio u prelepi refren: "Niko me neće uhvatiti živog! Ti i ja se moramo boriti za svoja prava! Ti i ja se moramo boriti da preživimo!" Režiser spota, Joseph Kahn je napravio post-apokaliptičnu atmosferu, pomešanu sa onom iz špageti vesterna, a glumili su Russ Bain, Richard Brake i Cassandra Bell. Kahn je iskoristio priču o četiri jahača Apokalipse, dobro poznate kao Kuga, Rat, Glad i Smrt, i smestio ih u Cydoniu, regiju na Marsu za koju mnogi veruju da na njoj postoji život. Cydonia je zanimljiva, jer na njoj postoje mesta nalik prastarim, napuštenim civilizacijama. Da bi dočarao sličan pejzaž, Kahn je snimao kadrove u Red Rocku u Californiji, zatim u Londonu i u Rumuniji. U spotu se pojavljuju i članovi benda kao hologrami. Matt je rekao da bi voleo da otputuje na Mars i da u prostoru bez gravitacije snimi svoj glas za ceo album. Muzika za pesmu inspirisana je instrumentalom "Telstar" benda Mattovog oca "The Tornados" koji je bio aktivan ranih šezdesetih. Basista benda "Muse", Chris Wolstenholme je za "Knights of Sydonia" rekao: "To je 40 godina rok istorije u šest minuta."
"Muse" je, u Teignmouthu (Devon) 1994. godine osnovao Matt Bellamy, skupa sa bubnjarom Domom Howardom i basistom Chrisom Wolstenholmeom. Matt tokom pevanja koristi tenor, vibrato i falset. Kao ljude koji su na njega najviše uticali navodi Jeffa Buckleya, Jimmija Hendrixa i Toma Morelloa. Muzika benda žanrovski je teško kategorizovati, jer možete da je svrstate u progressive rock, electronic-rock, hard rock, alternative rock i, zbog zaista SF zvuka u - space rock.
Matt kaže da su na samom početku, iako su imali najmanje publike od svih cover bendova, sanjali da budu najveći bend na svetu. "U početku sam samo gledao u svoje cipele tokom nastupa, bez fizičkih pokreta, bez kontakta očima. Nakon nekoliko godina shvatio sam da što smo više teatralni, to se ljudima više sviđamo".
"The Guardian" je konstantovao da "što su im koncerti postajali veći, to je njihova muzika postajala veličanstvenija". Apsolutno se slažem u tome.
"Muse" su, do sada, snimili devet studijskih albuma.
Izdvojiću one pesme koje su se meni ugnezdile u srce:
- Plug In Baby
- Hysteria
- Starlight
- Supermassive Black Hole
- Uprising
- Resistance
- Psycho
- Dead Inside
- Butterflies and Hurricanes
- Feeling Good - zapravo, ovo je obrada pesme "Feeling Good" koju su za mjuzikl "The Roar of the Greasepaint – The Smell of the Crowd" komponovali Anthony Newley i Leslie Bricusse. Pesmu je 1964. prvi put otpevao Cy Grant na turneji po Velikoj Britaniji, a na brodvejskim daskama izveo ju je Gilbert Price, 1965. Nina Simone ovu pesmu obradila je 1965. godine, za album "I Put A Spell on You".
- Time Is Running Out
- Stockholm Syndrome
- Invincible
- Pressure
- Won't Stand Down
- Undisclosed Desires
- Panic Station
- The Dark Side